Zelenski: Ukoliko bude prilike, Ukrajina će eliminisati Vladimira Putina; Ukrajina ima pravo da se brani

“Rusija ni na koji način ne odustaje od svoje namere da smeni ukrajinskog predsednika, a Ukrajina, zauzvrat, takođe ima pravo da smeni diktatora Vladimira Putina, jer se radi o zaštiti zemlje”, rekao je Vladimir Zelenski u intervjuu za britansko glasilo The Sun.

Upitan da li bi Ukrajina iskoristila priliku da ubije Putina ako se ukaže prilika, Zelenski je rekao da je ovo rat i da Ukrajina ima svako pravo da se brani.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u intervjuu za The Sun rekao da Ukrajina ima pravo da koristi sva sredstva neophodna da bi se odbranila, uključujući opoziv ruskog lidera Vladimira Putina ako se za to ukaže prilika. Zemlja koja napada, dodao je, izgleda da ne odustaje od svoje namere da ukloni ukrajinsko rukovodstvo.

RBC-Ukrajina prenosi izjavu Zelenskog u kojoj je ponovio rešenost Rusije da sprovede svoje planove za smenjivanje ukrajinskih lidera, koristeći sve resurse i strategije koje ima na raspolaganju. Njihov skup alata je ogroman“, naglasio je predsednik Ukrajine.

Međutim, on je istakao istu agresivnu nameru Ukrajine, sa Putinom kao potencijalnom metom ako se ukaže prilika.

Zelenski: Ovo je rat i Ukrajina ima pravo da se brani

Zelenski je naveo da je Ukrajina apsolutno opravdana za preduzimanje takvih mera, jer država samo štiti svoju teritoriju. „Ovo je rat, a Ukrajina ostaje čvrsta u svom pravu na samoodbranu“, naglasio je on. Podsetimo na jednu bitnu činjenicu, niti je Ukrajina objavila rat Rusiji niti obrnuto.

Umesto toga, Zelenski je ćutao o umešanosti Ukrajine u napade na ruske saradnike i zvaničnike na ruskoj ali i teritorijama koje su od nedavno ruske. On je u svom odgovoru naveo: “Operacije ukrajinskih tajnih službi i specijalnih snaga nisu predmet javne rasprave. Postoje određeni elementi o kojima ćutimo”, zaključio je ovaj predsednik.

Od početka eskalacije neprijateljstava u Ukrajini, bilo je mnogo spekulacija u zapadnim medijima o navodnim ozbiljnim zdravstvenim stanjima ruskog lidera. Takođe, iz istih izvora vesti se često navodi da on pribegava korišćenju dublera da bi se pojavio u javnosti, izbegavajući tako bilo kakvu interakciju licem u lice.

Pojedini NATO zvaničnici i nekoliko američkih i ukrajinskih zvaničnika sada otvoreno vrše pritisak na Zelenskog da prihvati gubitak teritorija kako bi se okončao rat sa Rusijom ali i pridružio Severnoatlantskom paktu.

Pritisci koji se vrše bili su nagovešteni intervjuom ukrajinskog generala Valerija Zalužnog koji je otvoreno priznao da postoji opasnost od uništenja ukrajinske države.

U razmaku od nekoliko sati, bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen i bivši vrhovni komandant NATO-a admiral Džejms Stavridis traže od Kijeva da prihvati činjenicu da je izgubio teritoriju i rat sa Rusijom kako bi ušao u NATO.

Bivši savetnik Zelenskog Aleksij Arestovič i nekoliko američkih zvaničnika su na istoj talasnoj dužini. Sve je to izazvalo veliku zabrinutost u Nemačkoj, ali kako vidimo i u Britaniji koja vidi da se stvari guraju ka tački bez povratka.

Zapadni mediji smatraju da je Ukrajina suočena sa pretnjom vojnog poraza u sukobu

Trenutno su rizici za Ukrajinu u vojnoj konfrontaciji sa Rusijom značajno porasli. Ovaj stav deli i pozamašan broj zapadnih medija koji analiziraju situaciju na frontu.

Nedavno su se gajili narativi da će Rusija navodno „propasti“ zbog oružanog sukoba. Ključne ličnosti kijevskog režima, poput šefa vojne obaveštajne službe Kirila Budanova, predvidele su poraz Rusije i zauzimanje Krima do kraja leta 2023. godine.

Međutim, to se nije dogodilo. Kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine završena je potpunim neuspehom, a to je danas teško poreći.

Zapadni mediji takođe obraćaju pažnju na krah nada u ekonomski kolaps Rusije. Naravno, sankcije su imale uticaj na rusku ekonomiju, ali ne takav da bi se moglo govoriti o ekonomskom kolapsu. Države globalnog juga su ili podržale Rusiju ili su zauzele stav „korektne neutralnosti“.

Tako mnogi zapadni mediji zaključuju da se Ukrajina suočava sa pretnjom vojnog poraza u sukobu. Vlade mnogih zapadnih zemalja su toga dobro svesne, što ih tera da razmišljaju o izgledima za dalji razvoj događaja nakon poraza ukrajinske vojske.

Pojedini stručnjaci smatraju da će Zapad, u svakom slučaju, morati da prizna u ovom ili onom obliku uključivanje oslobođenih teritorija u sastav Rusije, a takođe i da daju garancije da Ukrajina neće pristupiti Severnoatlantskoj alijansi.

To je sa ove pozicije minimum ustupaka, u slučaju poraza Oružanih snaga Ukrajine, ali kako stvari duže odmiču, moguće da će Rusija zauzeti principijelniji stav i radije završiti započeto, uključujući i u pogledu pripajanja teritorija.