Nakon prvih glasova koji su procureli na Telegram-kanalu, ruski federalni mediji su potvrdili da je general armije Sergej Surovikin podneo ostavku sa dužnost komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga u cilju prelaska na drugo radno mesto i da je na raspolaganju Ministarstvu odbrane.
Surovikin se poslednji put pojavio u informativnom prostoru u noći između 23. i 24. juna, uoči početka „Marša pravde“, koji je organizovao Jevgenij Prigožin. Od tada su kružile glasine da je u zatvoru ili kućnom pritvoru.
Kao povod za hapšenje navođeni su različiti razlozi, od kojih je glavni bila neka vrsta umešanosti u nastup ČVK „Vagner“ na Rostov sa krajnjm ciljem u Moskvi. U suvoparnim vestima o „novom poslu“ nema nikakvih detalja tako da budućnost generala Surovikina ostaje nejasna.
Šira javnost je u junu 2022. saznala da Surovikin komanduje južnom vojnom grupom u „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini. Učestvovao je u zauzimanju Severodonjecka i u operaciji deblokade fabrike „Azot“, kao i u borbama kod Lisičanska.
Za komandanta združene vojne grupe u „zoni specijalne operacije! postavljen je 8. oktobra 2022. Na ovom položaju ga je 11. januara 2023. zamenio načelnik Generalštaba OS RF Valerij Gerasimov.
Surovikin je sa glavnokomandujućim Kopnene vojske Olegom Saljukovim i zamenikom načelnika Generalštaba Aleksejem Kimom postavljen za zamenika generala Gerasimova. Nakon 24. juna potpuno je nestao sa javne scene.
Prigožin se oglasio iz Afrike
Sa druge strane, posle skoro dva meseca ćutanja u javnosti, šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin podelio je novi video apel koji je snimio u Africi.
Prema njegovim tvrdnjama, neki Vagnerovi borci su sada raspoređeni u jednoj od afričkih zemalja. Očigledno govori o Maliju.
Neki lokalni izvori su 20. avgusta izvestili da je avion Il-76 ruskog Ministarstva za vanredne situacije sleteo na aerodrom u Bamaku, sa rukovodstvom PMC Vagnera.
Vojna karijera Sergeja Surovikina
Rođen 1966. godine u Novosibirskom srcu Sibira, završio je školu viših oficira u Omsku 1987. i, kao specijalac, služio u sovjetsko-avganistanskom ratu. Sergej Surovikin je veteran građanskog rata u Tadžikistanu, Drugog rata u Čečeniji i ruske intervencije u Siriji 2015. Godine 2017. postavljen je za šefa vazduhoplovnih snaga, a 2021. imenovan je za generala.
Nosilac je medalje “Heroj Rusije”. General koji je, prema oceni Jevgenija Prigožina, osnivača grupe Vagner, najkompetentniji komadant u ruskoj vojsci, široj javnosti postao je poznat kao komadant koji je vodio brutalno bombardovanje u Siriji, gde je predvodio napade na Alepo u ime pomoći sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu.
Od strane Zapadnih medija značen je kao “totalno nemilosrdan”, ali mu čak i oni priznali blistavu vojnu karijeru. – Surovikin je imao sjajnu karijeru u vrhu vojske i Ministarstva odbrane nakon 2008, tokom radikalne vojne reforme koja je zahtevala nemilosrdnost – navodi se u izveštaju Fondacije “Džejmstaun” iz SAD.
Surovikin je do sada predvodio snage “Juga“ u Ukrajini, navodi se u julskom izveštaju Ministarstva odbrane RF.
Inače, to da je Surovikin preuzeo dužnost, vidi se i po tome što je Rusija po prvi put izvela masovne udare krstarećim raketama H-101 širom Ukrajine. Nosači tih raketa su strateški bombarderi TU-95MS i TU-160. Veruje se da se lansiranje vrši iz pravca Kaspijskog mora, ali ne treba isključiti i da se koristi vazdušni prostor Belorusije ili južnih delova ruske teritorije.
Osuđivan
Prema ukrajinskim tajnim službama, iza bombardovanja Ukrajine stojao je Sergej Surovikin. Do sada su Surovikinovi prethodnici na čelu specijalne operacije sklonjeni iz Kremlja. Prvo je došao red na Dvornikova, pa Židka posle nedavnih neuspeha i ukrajinskog napredovanja.
Sergej Surovikin je i 1995. godine ponovo bio u pravnim problemima zbog optužbi za trgovinu oružjem i municijom. Ruski list Novaja gazeta je podsetio da je Sergej Surovikin 1991. godine osuđen na sedam meseci zatvora zbog ubistva demonstranata tokom pokušaja vojnog udara.
Biografija Surovikina ukratko:
- rođen 11. oktobra 1966. u Novosibirsku
- završio je školu viših oficira u Omsku 1987. i, kao specijalac, služio u sovjetsko-avganistanskom ratu
- tokom poslednje decenije prošlog veka dva puta je hapšen
- prvi put je osuđen na šest meseci zbog toga što je njegova jedinica tokom puča u avgustu 1991. u Moskvi, koji su organizovale pristalice opstanka SSSR, ubila tri prodemokratska demonstranta koji su bili za nezavisnu Rusiju i to tako što su dvojica upucana, a jedan pregažen borbenim vozilom na barikadama
- ubrzo je oslobođen, a četiri godine kasnije osuđen je zbog ilegalne trgovine oružjem, ali je i ta presuda oborena
- učestvovao u Drugom čečenskom ratu i komandovao ruskim trupama u Siriji