Još jedan udar na srpsku namensku industriju

Ministar odbrane Miloš Vučević je potvrdio da je Vlada Srbije 14. jula usvojila predlog Aleksandra Vučića o jednomesečnoj suspenziji izvoza naoružanja i vojne opreme iz namenske industrije. No, Vučević je izjavio i da se protiv domaće namenske industrije vodi hibridni rat.

Objasnio je da inostrani mediji šire lažnu informaciju „da je firma iz Belgije prodala komponente, tehnologiju i opremu za proizvodnju municije SDPR-u za fabriku u Uzićima, gde je navodno proizvedena municija koja je završila u Rusiji“.

U suštini, radi se o municiji 7,62×39 mm i 12,7×108 mm koja jeste ruska konstrukcija ali se proizvodi i koristi u mnogim zemljama širom sveta, uključujući članice EU pa i NATO. Primera radi, to je jedan od artikala bugarskih kompanija „Armaco“ i „Atlas Interanzionale Ltd“ i češke „DSS a.s.“. Šta je onda poslužilo kao osnova za novi medijski udar na našu namensku industriju? 

„Afera“ je pokrenuta u emisiji  „#Investigation“ „Belgijske radio-televizije za francusko društvo“ a uglavnom se bazirala na izjavama bivšeg „forenzičkog“ istražitelja „KPMG-Nemačka“ iz Frankfurta, Cihan Kuzkaya i mišljenju Yannick Quéau-a, direktora „Grupe za istraživanje i informacije o miru i bezbednosti“ (GRIP).

Već 12. jula vest je preuzeo „The Brussels Times“ a, potom, ostali zapadnoevropski mediji. „KPMG Nemačka“ je deo „Globalne mreže pravno autonomnih i nezavisnih kompanija u oblastima revizije, poreskih i pravnih saveta, korporativnog i menadžment konsaltinga“. Dok je bio njen službenik, Kuzkaya je radio na „slučaju firme New Lachaussee“. 

Ukratko, „New Lachaussee“ (NLC) je imao dugogodišnju saradnju sa ruskim „Tulskim zavodom za proizvodnju municije AD“. Nakon poznatih zbivanja u Ukrajini odnosno na Krimu 2014, a posebno nakon početka „ruske specijalne operacije“ 2022, poznato je da su Rusiji uvedene do sada nezabeležene sankcije. No, tokom 2022 godine procurele su informacije da NLC i dalje posluje sa Tulom. Ovo je „uznemirilo“ nemački deo kompanije. Naime, magazin za advokaturu „CEE Legal Matters“, 15. januara 2021. je objavio da je češka advokatska kancelarija „Havel & Partners“ zastupala firmu „ČeskáZbrojovka Group SE“, kada je sa brazilskom holding kompanijom „CBC Global Ammunition“, otkupila 80% udela u „New Lachaussee“. Belgijski „L’Echo“ je 19. maja iste godine preneo izjavu George Forrest-a, glavnog akcionara „New Chaussee“, koji je potvrdio da su „ČeskáZbrojovka“ i nemačka firma „Magtech Europe GmbH, Nassau“, preko „CBC Global Ammunition“, otkupile većinski deo vlasništva, a da je 20% pripao regiji Valonija. Nemački vlasnici su od „KPMG Nemačka“  zatražili „da se utvrdi da li je „belgijska kompanija prekršila evropske sankcije Rusiji direktnim ili indirektnim izvozom mašina za proizvodnju municije u ovu zemlju“. Istraga je započeta 18. maja 2022. No, posle 6 nedelja, nemačka matična kompanija NLC je odlučila da prekine istragu. „KPMG Nemačka“  je 7. jula 2022. poslala nepotpuni izveštaj rukovodstvu „NLC“ kao i Patrick-u Thomas-u, advokatu firme iz Liježa.  Od tog tenutka, na scenu stupa Cihan Kuzkaya. Navodno nezadovoljan razvojem situacije, on nastavlja istragu „samostalno“, uz podršku medija i Yannick Quéau-a, direktora „Grupe za istraživanje i informacije o miru i bezbednosti“ (GRIP). U produžetku rada na predmetu, „uzbunjivači i istraživački novinari“ su svojim „otkrićima“ u čitavu priču umešali i Srbiju. 

„Istraga“ se fokusirala na ugovore koje je NLC potpisao sa srpskim kompanijama povezanim sa „Jugoimportom-SPDR“ a koji su se odnosili na „isporuku dve proizvodne linije ruske municije 7,62×39 mm i 12,7×108 mm. Bio je to veliki broj mašina sa kapacitetom od 5 miliona metaka godišnje“, naveo je Cihan Kuzkaya. Yannick Quéau je sa svoje strane upozorio da „Srbija na međunarodnom tržištu nije vezana za iste standarde kao ostale članice NATO ili Evropske unije“. Osnovna konstrukcija „istražitelja i uzbunjivača“ je bila da je „New Lachaussee“ Srbiji isporučio mašine na kojima bi se radila municija za ruskog naručioca.  

Izjave belgijske kompanije „istražitelji“ su potpuno ignorisali pa čak i pobijali. Naime, NLC je tvrdio da „od 2014. nije imao komercijalne odnose ni sa jednom firmom aktivnom u sektoru naoružanja u Rusiji […]“. Što se tiče Srbije, generalni direktor NLC Ludovic Biemar  je pojasnio: „Na zahtev NLC, kompanija u Srbiji se pismeno obavezala da potvrđuje da nije bilo isporuka (mašina, municije ili komponenti za municiju) u Rusiju niti (bilo kome ko bi je koristio) u Rusiji“. Takođe, izvozne dozvole koje su date NLC, sadržavale su jasan zahtev da se „municija […] namenjena Ministarstvu odbrane Srbije, (isporučuje) preko državnog preduzeća, uz obavezu srpskih vlasti da se ne izvrši reeksport“.

Na žalost, u trenutnoj spoljnopolitičkoj situaciji, sa nepomirljivom polarizacijom, uticaj sredstava informisanja, uz podršku konkurencije i političkih faktora, bio je toliko jak da je valonski ministar-predsednik Elio Di Rupo odlučio da „preventivno, sa trenutnim dejstvom, kompaniji New Lachaussee suspenduje važeće licence za izvoz u Srbiju“. Zatraženo je i da se sprovedu dodatne istrage jer će, prema njegovim rečima, „elementi verovatno dovesti u pitanje mogući rizik od preusmeravanja i poštovanja ruskog embarga i evropskih sankcija”.

Ovde treba navesti nekoliko činjenica. Kao prvo, srpska namenska industrija radi po svim standardima koji važe ne samo za NATO i EU, nego i za SAD. To najbolje pokazuje obim izvoza. Osim toga, trgovina naoružanjem i vojnom opremom regulisana je zakonom kojim su do detalja propisane norme za uvoz ili izvoz oružja i vojne opreme a opet u skladu sa svim međunarodnim normama. Sredstva iz ove oblasti prodaju se ovlašćenim kompanijama koje poseduju validni sertifikat end user, odnosno, potvrdu sa je roba namenjena samo navedenom krajnjem kupcu. Krajnji kupac mora zadovoljavati međunarodne propise odnosno, ne može biti pod sankcijama.

Dalje, domaća namenska industrija, prvenstveno užički „Prvi Partizan“, već decenijama proizvodi municiju 7,62×39 mm, .50 Browning (12,7 x 99 mm) i 12,7×108 mm i, bez ikakvih problema, sasvim legalno, izvozi je prvenstveno na američko tržište.

Fabrika streljačke municije „BELOM“ d.o.o. osnovana je 18. decembra 2015. godine od strane privrednog društva „Borbeni složeni sistemi“ sa ciljem organizovanja sopstvene proizvodnje naoružanja i municije do kalibra 12,7 x 108 mm. „Belom“ se nalazi u Uzićima, opština Požega, a posluje u okviru poslovnog sistema „Jugoimport-SDPR”. Firma posluje isključivo u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Konačno, osvrnimo se i na belgijsku kompaniju „New Lachaussee“. NLC iz Herstala kraj Liježa ima svetsku reputaciju zbog svojih mašina za proizvodnju municije. Njegove najefikasnije proizvodne linije omogućavaju proizvodnju između 3 i 5 miliona municije godišnje. No, daleko je važnije da ova kompanija praktično od svog osnivanja sarađuje sa Srbijom.

Žan Luj Lašose (Jean Louis Laurent Lachausse, 1805-1852) je 1830. godine u okrugu Longdoz kraj Liježa osnovao radionicu za izradu mašina namenjenih proizvodnji oružja. Tokom 1849. godine u Liježu je sa Lašoseom sklopljen ugovor za izradu i isporuku prve parne mašine za srpsku Topolivnicu. Nakon isporuke mašine, sa ”mehanikusom” je 30. jula/11. avgusta 1851. godine potpisan novi ugovor da u Kragujevcu lično montira mašinu. Lašose je u Kragujevac doputovao sa suprugom Bernardinom Žozefinom, ćerkom Leonijom (Leonie Louise Bernardine) i sinom Dezire Lujem (Désiré Louis).

Na žalost, tokom radova na temeljima parne mašine, 30. decembra 1851/11. januara 1852. godine, Lašose je iznenada preminuo. Prema nekim izvorima, sahranjen je o državnom trošku u krugu stare kragujevačke crkve. Udovici Bernardini Žozefini, koja je preuzela firmu, upućena je pomoć od 200 dukata. Žozefina je preminula 1883, a firmu je preuzeo sin, Dezire. Kompanija je sve do preseljenja u Herstal, bila registrovana u Liježu, u ulici Grétry br. 51. Dezireov sin je 1913. preselio fabriku u Ens. Tokom Prvog svetskog rata boravio je u Parizu da bi se 1919. vratio u Lijež.

Tokom Drugog svetskog rata fabrika je praktično bila u zastoju, ali je nakon toga brzo rasla. Uz „Nemačke fabrike oružja i municije“ (DWM), „Frica Vernera“ i belgijski „Fabrique Nationale“, „Lašose“ je bio stalni isporučilac mašina i komponenti za vojnu industriju Srbije odnosno Jugoslavije. To ukazuje da je saradnja ove belgijske kompanije sa SPDR bila samo nastavak kontinuiteta dugog praktično jedan vek.

Da li je u pitanju još jedna „opomena“ Srbiji zbog svog stava u trenutnoj geopolitičkoj situaciji ili opstrukcija od strane konkurencije iz moćnog „oružarskog“ lobija pokazaaće vreme.