Istorija revolveraške municije čudno je isprepletana sa istorijom Federalnog istražnog biroa i mnogih političkih ličnosti Sjedinjenih Američkih Država
Tokom 19. veka snage reda SAD bile su zaista decentralizovane. Mesni i oblasni policajci sa zvučnim titulama šerifa i maršala, red i mir su uglavnom zavodili Koltovim „novim revolverima na metalnu municiju” (sa indikativnim nadimkom „Mirotvorac”) ’45 (11,43 mm) ili ’44 (11,70 mm). Doduše, još 1853. godine Alan Pinkerton je osnovao privatnu „Nacionalnu detektivsku agenciju” koja je delovala na celoj teritoriji SAD. Pinkertonovi ljudi jurili su antiheroje Divljeg zapada, tokom Građanskog rata bavili su se kontraobaveštajnom službom za račun Unije a kasnije su se borili i protiv „Moli Megir” – organizacije rudara irskog porekla, suprotstavljenih moćnim kompanijama. Međutim, u sredini već opredeljenoj za revolver, ni ova agencija nije pokazala veću inventivnost u izboru oružja i municije.
Prvi savremeniji pristup prilagođavanju oružja krajnjem korisniku predstavljao je koltov vojnoslužbeni revolver dvostruke akcije (DA) M.1889 kalibra ’38 (9,6 mm, sa varijantama iz 1894. i 1896. godine). Za ovo oružje „Frankford Arsenal” je proizvodio municiju ’38 Long Colt sa olovnim zrnima mase od 9,6 do 9,85 g i punjenjem od 1,04 do 1,17 g crnog baruta.
Priliku da se novo oružje i municija isprobaju u realnim uslovima pružio je Špansko-američki rat. Tokom priprema za invaziju na Kubu i Filipine, budući američki predsednik Teodor Ruzvelt formirao je dobrovoljački puk „Divljih konjanika”, naoružanih novim koltovima. Ruzvelt je važio za strasnog lovca sa 3000 odstreljenih trofeja, u koje je ubrajano i jedno mladunče medveda (po ovoj neslavnoj žrtvi dečije plišane mece ironično su nazvane „Tediber”). Ruzvelt je 1895. godine obavljao i dužnost komesara njujorške policije, gde je stekao iskustvo o značaju adekvatnog oružja i municije za čuvar reda. Od 22. do 27. juna 1898. godine 16.000 američkih vojnika (uključujući i „Divlje jahače”) iskrcalo se na kubansko tlo. Tokom borbi sa Špancima primećeno je da ’38 Long Colt (sa energijom od oko 250 J) nema delotvoran učinak. Šta više, ista zrna pokazala su se potpuno neefikasnim protiv fanatičnih filipinskih Katipunana. Armija se bržebolje vratila kalibru ’45, čemu je u znatnoj meri „kumovao” i Tedi Ruzvelt.
357 trzaj
Međutim, proizvođači oružja nisu se pomirili sa porazom. Već 1899. godine Danijel Veson počeo je da usavršava metak ’38 Long Colt: čahuru produženu sa 25,9 na 29,34 mm napunio je sa 1,39 g crnog baruta; tako je zrno mase 10,24 grama dobilo početnu energiju od 1360 džula. Nova municija nazvana je ’38 S&W Special (kraće – ’38 Special), a odmah je primenjena na smit i vesonovoj seriji „Hand Ejector”, iz koje je 1902. godine nastao čuveni ,S&W Military & Police Mod.10”. Godine 1908. „Frankford Arsenal” je počeo laboraciju iste municije sa 0,19, odnosno 0,23 g bezdimnog baruta, čime je konačno izgrađen najpopularniji američki revolverski metak (naravno, uz stari ’45).
Iste godine Ministarstvo pravde konačno je odlučilo da osnuje saveznu policijsku organizaciju, tzv. istražni biro (Bureau of Investigation, BOI). Biro će cena prvom ozbiljnijem ispitu naći 1920. godine, kada je na osnovu 18. amandmana američkog Ustava uveden zakon o zabrani proizvodnje i točenja alkohola. Kriminalcima je prohibicija otvorila neograničene mogućnosti za bogaćenje; ilegapna proizvodnja, šverc i distribucija pića postali su najunosniji posao. Tako je urbani kriminal obogaćen novim segmentom, što je lokalnim policijama neiskusnom BOI stvorio dodatne probleme. Biro će na kvalitetu dobiti tek od 1924. godine kada je predsednik Vrhovnog suda Harlan Stoun na položaju direktora postavio dvadesetdevetogodišnjeg Džona Edgara Huvera. Huver je Biroom rukovodio sve do smrti, 1972. godine; „nadživeo” je devet predsednika i sve vreme je predstavljao „američkog Rišeljea” – čoveka koji je iz senke upravljao sudbinama miliona Amerikanaca.
Operativci BOI su od osnivanja, i to nezvanično, bili opremljeni vojnim pištoljima i revolverima kalibra ’45 ili ’38 Specijal. Međutim, 17. juna 1933. godine grupa gangstera je u Kanzasu (Kalifornija) nasilno oslobodila jednog od svojih uhapšenih saučesnika. Tokom ove jednominutne akcije na licu mesta je poginulo 4 agenta, jedan je smrtno a tri su teško ranjena. Huver je krvavi incident iskoristio za snažnu kampanju radi boljeg naoružanja i obuke svojih ljudi. Već 1934. agenti dobijaju formacijsko oružje a naredne godine BOI menja naziv u Federalni istražni biro (FBI) i u Fort Levenvortu (Vašington), osniva Nacionalnu policijsku akademiju (1972. preseljena u Kvantiko u Virdžiniji). U Akademiji je za prvog instruktora postavljen operativac Gas Džons. Njemu su pridruženi Volter Volš, Majron Gurnea, Bil Ničke i Henk Sloan – tvorci čuvenog „RRS” („Pistol Practical Course”). FBI je postao pravi opitni centar za ručno vatreno oružje.
Samo do 1935. godine Biro je isprobao čak 13 modela revolvera, uglavnom u kalibru ’38 Specijal. Međutim, još tokom „ludih dvadesetih” („Roaring Twenties”, vreme prohibicije) „Džimeni” (od Guvemment Men”, kako je gangster Džordž „Machine gun” Keli nazvao agente FBI) zaključili su da omiljeni ’38 Specijal nema dovoljnu zaustavnu i probojnu moć (mete zaklonjene karoserijama automobila, zaštitni prsluci koje kriminalci počinju da koriste).
Novim zahtevima FBI odgovorili su Mert Robinson iz firme „Vinčester”, major Daglas B. Veson, balističar B. Šarp i ekspert Kejt Elmer. Oni su čahuru ’38 Specijal produžili sa 29,34 na 32,77 mm, što je omogućilo povećanje barutnog punjenja. Sem toga, metak su opremili zrnom mase od 9,72 grama, tako da je projektil dobio početnu energiju od 1028 džula! Daglas Veson je novu municiju krstio kao ’357 „Magnus large” (skraćeno u ‘357 Magnum). U to vreme „Smit i Veson” je konstruisao revolver za municiju ’44 Magnum, sa „N” ramom i imponzantnom dužinom cevi od 222 mm. Prema majoru Vesonu, prilagođavanjem ovog oružja novom metku ‘357 Magnum nastao je „najmoćniji revolver”, koji se, sa minornim izmenama (Mod. 27), proizvodi i danas. Prvi primerak smit i vesona ‘357 Magnum 8. aprila 1935. godine poklonjen je – Edgaru Huveru. Od tog trenutka, službeno oružje „Džimena” biće revolveri ‘357 Magnum i ’38 Specijal sa ojačanom municijom, tzv. ’38 Specijal „Super-Vel-Police”.
Privrženost revolveru postala je stvar tradicije i vernosti čitavoj instituciji (čitaj: Edgaru Huveru), ali i jedna vrsta statusnog simbola. Henk Sloan je pitomcima Akademije tvrdokorno izjavljivao da „svoj život nikada ne bi poverio pištolju”. Tek nakon Huverove smrti FBI počinje da gubi političku moć, elitizam i krutu disciplinu. Ako Huverove pozicije nije mogao da ugrozi Makartijev „lov na veštice”, ubistva Džona i Roberta Kenedija ili Martina Lutera Kinga, njegov naslednik Latrik Grej je odmah, 1973, okrivljen za uništavanje materijala vezanih za aferu „Votergejt”; konačno, 1993. godine Amerika je doživela i prvu smenu direktora FBI – Vilijema Sesona.
