FEDOR
Zamislite film u kome ”Uničtožitelj” (Terminator) kaže ”Uvidimsa maljiš” (Hasta la vista baby)! Upravo tako mas-mediji senzacionalistički, i to sa ne malim zakašnjenjem, plaše već dovoljno rusofobične čitaoce kiborgom ”F.E.D.O.R.”! Pri tome, ovi napisi prvenstveno bude asocijaciju na borbene kiborge, što ”FEDOR” svakako nije.
Uspravno hodajući, 4 metara visoki antropomorfni borbeni kompleks, koji se sastoji iz kabine rukovaoca, postavljenoj na dvonožnoj šasiji, i dve daljinski upravljane ruke, koncern ”Kalašnikov” je predstavio na forumu ”Armija-2018”. Kompleks je bio izložen na ulazu u podmoskovski park ”Patriot”. No, Vladimir Dmitrijev, v.d. generalnog direktora koncerna ”Kalašnikov”, izjavio je da se radi samo o modelu višefunkcionalnog antropomorfnog robota, koji bi trebalo da zaživi naredne godine. Dmitrijev je potvrdio da se robotizovana sredstva na guseničnoj ili šasiji sa višestrukom formulom točkova (4×2,4×4,6×4,6×6,8×4,8×8) odavno primenjuju kako u svemirskom programu tako i u vojno-policijske svrhe, ali da je želja koncerna da izgradi borbenu mašinu na potpuno drugim principima. Iako ruski izveštači tvrde da je kompleks sličan monstrumu iz filma ”Ванземаљци” (Aliens, код нас познатији као ”Осми путник”) Ridli Skota (Ridley Scott) iz 1979. i Džejmsa Kamerona (James Francis Cameron) iz 1986 годine, borbeni robot ”Kalašnikova”, naime, pre podseća na ”AT-AT Walker” (The All Terrain Armored Transport) или, више на ”AT-ST” (All Terrain Scout Transport) ”Galaktičke imperije” (Galactic Empire) iz Lukasovih (George Lucas) ”Ratova zvezda” (Star Wars).
No, ”Fjodor” (kako glasi pravo ime FEDOR-a i koji zaista podseća na ”Terminatora”) je prvobitno zamišljen kao antropomorfni robot-spasilac. Prema osnovnoj zamisli, trebalo je da zameni ljude-spasioce na opasnim mestima, odnosno, trebalo je da bude osposobljen da rukuje makazama i gorionicima za sečenje lima, dizalicama, sistemima za upravljanje vozilima i slično. Projekat i realizacija robota, prema narudžbini Ministarstva za vanredne situacije (MČS), povereni su akcionarskom društvu ”Naučno proizvodno udruženje Androidna tehnika” (Научно-производственное объединение “Андроидная техника” А.О.) i ”Fondu perspektivnih istraživanja” (Фонд перспективных исследований, ФПИ). Za potrebe radova na projektu ”Spasilac” (Спасатель), koji su započeti 2014, iznajmljeni su objekti пословног центра ”Alfa” (Альфа Центр) u južnouralskom gradu Magnitogorsk. Prvi prototipovi nosili su naziv ”Avatar” prema ”Na’vi-humanom hibridu avatar” iz istoimenog filma Džejmsa Kamerona (James Cameron) iz 2009. godine. U decembru 2015. koordiaciju nad projektom preuzeo je novoosnovani ”Nacionalni centar za razvoj tehnologije i osnovnih elemenata robotehnike” (Национальный центр развития технологий и базовых элементов робототехники).
Tokom razrade ”Fjodora” korišćeni su usavršeni moduli SAR-400 (antropomorfni robototehnički sistem sa daljinskim upravljanjem iz 2011, namenjen kosmičkim misijama), SAR-401 (torzo antropomorfnog robota iz 2013) i moduli AR serije 600 iz 2013. godine. Radovi su bili podeljeni u dve etape; u prvoj su izvođeni opitno konstruktivni radovi a u drugoj je proizveden funkcionalni model.
U Magnitogorsku je prvo izrađeno 5 tehnoloških maketa, neophodnih za izbor i razvoj softvera. Dva prototipa su predstavljala punu konfiguraciju dok na ostalim nije bilo gonjih ili donjih elemenata. Pri tome, na jednom prototipu je eksperimentisano sa hidrauličkim napajanjem i pogonom; no, zbog visoke cene i nestabilnosti u funkcionisanju, od ovakvog rešenja se odustalo i rad je nastavljen na modelima sa električnim napajanjem.
Tokom prve etape razrade projekta, konstruktori su naišli na nekoliko problema: robot nije imao prostorni pregled u ležećem položaju, kičma i koksofemoralni zglob nisu bili savitljivi odnosno dovoljno pokretni (nije mogao da zauzme zadovoljavajući položaj u sedištu vozila), a aluminijumska obloga brzo se hladila na temperaturi od -20°C. Ove mane otklonjene su primenom pokretne glave, novih sklopova i sistemom zagrevanja.
”Fjodor” je naziv dobio 2015. godine, na početku druge faze razvoja, kada je centar posetio predsednik saveta ”Fonda perspektivnih ispitivanja”, Dmitrij Rogozin. Rogozin je, naime, humanoidnom robotu podario ime svoga unuka, Fjodora (Фёдор). Odmah nakon toga, ime je iskorišćeno za englesku abrevijaturu ”FEDOR” – ”Final Experimental Demonstration Object Research”.
Humanoidni robot ”FEDOR” je razrađen na bazi upravljanja glasom (voice command device, VCD) i opremljen specijalnim senzorima. Prvi prototip se sastojao od 15 hiljada komponenti, od kojih je polovina proizvedena u Rusiji a ostale su nabavljene iz Japana, Nemačke, Švajcarske, SAD i drugih zemalja. Trenutno, ”Fjodor” je mase oko 160 kg, visine 180 cm i snage 13,5 kW. 90 % elektronskih elemenata proizvodi se u Rusiji, u firmama ”O.O.O. Abris-Tehnolodži” (deo holdinga Russian Contract Manufacture, RCM group) i ”Silicium” iz Sankt-Petersburga. ”Fjodor” radi na bazi operativnih sistema realnog vremena, konstruisanih u Sankt Petersburgu na osnovi računarskog operativnog sistema Linux. Robot trenutno može da radi u autonomnom režimu oko 1 čas a njime na velikim distancama može upravljati operater pomoću satelitske veze. Prema podacima iz 2017, ”Fjodor” je mogao da otvara vrata, radi a bušilicom, puca iz pištolja i u autonomnom režimu vozi automobile ili kvadrocikl. Troškovi razvoja ”Fjodora” do sada su izneli oko 300 miliona rubalja.
Po svemu sudeći, ”Fjodor” će u daljem razvoju biti pripremljen za mnogo složenije zadatke u kosmosu. Naime, neposredno nakon što je NASA sa Dženeral Motorsom konstruisala robot-android Robonaut 2 (R2) i poslala ga na međunarodnu svemirsku stanicu, Rusija je krenula istim putem: pristupilo se razradi projekta Т-101, a prvi kandidat za svemirskog androida je upravo ”Fjodor”. Rusija, naime, planira da 2022. godine humanoidnog robota lansira u svemir sa amurskog kosmodroma ”Istočni” (Восточный) na brodu ”Federacija” (Федерация) pomoću rakete-nosača ”Angara”. Upravo u tom cilju sledeća etapa rada na ”Fjodoru” je ”Ispitivač” (Испытатель), koja podrazumeva ispitivanje prototipa u saradnji sa raketno-kosmičkom korporacijom ”Energija S.P. Koroljova” (PKK ”Энеергия” имени С. П. Королёвa). Osnovni silj daljeg razvoja je usmerena ka osposobljavanju robota da određene funkcije vrši samostalno. Za tako nešto je potreban određeni skup algoritama. Kombinacija određenih algoritama u budućnosti služiće kao osnova za veštačku inteligenciju.
Većina stručnjaka danas pokušava da uporedi ”Fjodora” sa američkim humanoidnim robotom ”Atlas”. No, tehnički direktor ”Androinde tehnike”, Jevgenij Dudorov (Евгений Дудоров) navodi da je američki android (već je izrađeno više od 10 primeraka) napredniji u pogledu programske opremljenosti.
Primera radi, navedimo samo tri najpoznatija, već postojeća, humanoidna robota.
Humanoidni robot ”Atlas”
Američka kompanija ”Boston Dajnamiks” (Boston Dynamics) iz Voltama (Waltham), Masačusets, je prema zahtevima Agencije za razvoj odbrambenih naprednih istraživačkih projekata (Defense Advanced Research Projects Agency, DARPA) Ministarstva odbrane SAD, na bazi svog ranijeg ”sklopa odbrambene anatomske lutke PETMAN” (Protection Ensemble Test Mannequin), razvila humanoidni robot ”Atlas”.
Humanoidni robot ”ASIMO”
Japanska kompanija Honda Motor Co., Ltd. je još 1980. godine započela rad na humanoidnim robotima a funkcionalni model ”ASIMO” (Advanced Step in Innovative MObility) prezentovan je 21. oktobra 2000. godine.
Humanoidni robot ”Valkira NASA-JSC” (R5)
”Džonsonov centar za svemirsku robotiku” (National Aeronautics and Space Administration, NASA – JSC – Johnson Space Center, Space Robotics Challenge) iz Hjustona (Houston) je do 2015. godine završio svoj deo konstrukcije humanoidnog robota ”Valkira R5” (Valkyrie, R5) i u leto 2016. ga je poslala na dalje usavršavanje Univerzitetu u Edinburgu (University of Edinburgh). Edinburški centar za robotiku (Edinburgh Centre for Robotics) je u kooperaciji sa američkim firmama ”Grupom za lokomotornu robotiku Tehnološkog instituta Masačusetsa” (Massachusetts Institute of Technology, MIT, Robot Locomotion Group) iz Kembridža (Cambridge), ”Severoistočnim univerzitetom i Univerzitetom Masačusets” (Northeastern University and University of Massachusetts) iz Louela (Lowell) i ”Institutom za humanoidne mašine i laboratorijom za inteligentnu robotiku” (Institute of Human Machine Cognition Robotics Lab, IHMC) iz Pensakole ( Pensacola, Florida), do ove godine okončao funkcionalni prototip ”Valkire”.
