Verovatno je več pomalo počeo da pada u zaborav 16 maj 2022, kada su u 22 časa kolone autobusa sa zarobljenicima iz famoznog ”Azovstala” napustile Mariupol. Jedna se uputila ka Jelenovki (ili, Olenovki, Оленівка, prema afinitetu čtalaca), gde se nalazio zarobljenički centar a druga, sa ranjenicima, ka bolničkom punktu u Novoazovsku. Do pozne večeri 18 maja ruskim snagama se predao 1731 vojnik, od toga 694 iz puka ”Azov”. Među zarobljenicima se nalazio i zamenik komandanta puka, kapetan Svjatoslav Palamar “Kalina” (Святослав Ярославович Паламар ”Калина”). Zapovednik ”Azova”, ”Heroj Ukrajine”, potpukovnik NGU Denis Prokopenko ”Redis” (Денис Геннадійович Прокопенко) i zapovednik 36. OBRMP, major Sergij Volinski ”Volina” (Волинський Сергій Ярославович ”Волина”), predali su se 20 maja 2022 godine.
Za jednu zaraćenu stranu ovaj događaj je predstavljao trijumf a za drugu – potrebu da menja propagandni narativ. Naime, ”heroje koji će pre izginuti nego se predati”, trеbalo je prikazati kao ”borce koji se evakuišu pošto više nema smisla da uzaludno gube živote”.
Volodimir Zelenski je 6 juna objavio da se u ruskom zarobljeništvu nalazi oko 2500 (tačnije, 2449) ”branilaca Mariapula”. Ukrajinski predsednik je samouvereno ubeđivao javnost da će se ”ovi heroji na slobodnu teritoriju vratiti putem razmene zarobljenika” te da ”Rusi protiv njih neće smeti da primene kaznene mere” jer su, zahvaljujući medijima, OUN i Crvenom krstu (ICRC), postali ”javni zarobljenici”, čija su imena zabeležena. Zaista, 29 juna je tokom razmene pušteno 29 branilaca iz ”Azovstala” a dalji proces pregovora je bio u toku.
No, usledio je tragični događaj od 29. jula; u POW (kako bi rekli Anglosaksonci) u Jelenovki došlo je do detonacije u kojoj su život izgubila 53 zarobljenika a 75 ih je ranjeno. Istom prilikom ranjeno je i osam članova obezbeđenja.
Zanimljivo je da su Rusi još 5 juna u jednom postu na ”Telegramu” predvideli da ”britanski Mi 6 planira kao jedna od ciljeva za RSZO isporučene Ukrajini – zarobljenički logor u selu Jelenovka, gde se nalaze ‘nacisti iz Azovstala’ i regularni ukrajinski vojnici”.
Pomalo brzopleto, ”Online СЦКК ДНР” је 29. jula u 23,30 (po moskovskom vremenu) na ”Telegram” kanalu pustio vest da je na ”н.п. (населенный пункт) Еленовка: выпущено 12 снарядов калибром 152 мм.” ”RIA Novosti” su istu vest sa ”Telegrama” preuzele i prenele u 3,07 časova: ”Predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre (SCKK) je saopštilo da je ukrajinska vojska granatirala naseljeni punkt Jelenovka sa 12 projektila kalibra 152 mm: ”Zabeleženo је granatiranje sa strane oružanih formacija Ukrajine u pravcu: 23.30 (po msk) – naseljeno mesto Novomihajlovka (Новомихайловка) – naseljeno mesto Jelenovka (Еленовка): ispaljeno 12 projektila kalibra 152 mm.”
Ubrzo je usledila i zvanična izjava Ministarstva odbrane Rusije ”o raketnom udaru VSU po SIZO u Jelenovki: kao rezultat namernog raketnog udara 29. jula američkim sistemom Hajmars (HIMARS) po izolacionom centru u rejonu naseljenog punkta Jelenovka, kijevski režim je ubio i osakatio veći deo od 193 zarobljena Ukrajinca koji su se tamo nalazili”.
To je označilo početak međusobnih optuživanja i iznošenja dokaza o pravom krivcu. Pri tome, teško je shvatiti zašto bi Moskvi odgovarao ovaj slučaj; bili su svesni da je logor pod nadzorom međunarodnih insitutcija i mogućnost novе ”Bučе” nikako im nije bio potreban. Osim toga, pozitivan tretman prema zarobljenicima medijski im je išao samo u prilog a istovremeno su imali na raspolaganju dovoljno ”materijala” da putem razmene oslobode svoje vojnike.
Osnovna teza Moskve je da su Ukrajinci želeli da eliminišu nezgodne svedoke ranijih zločina pošto su pojedini zarobljenici ”javno i dobrovoljno” počeli da istupaju pred kamerama i u sredstvima informisanja, iznoseći nepoželjne informacije. Kijev, sa druge strane, tvrdi kako je napad izveden kako bi se takođe ukonili eventulani svedoci koji bi nakon puštanja iz zarobljeništva izneli istinu o tretmanu ali i da se u ukrajinskoj javnosti ocrni američki HIMARS. Osim toga, sam čin pogibije pružio je priliku da se ”Azovci” ponovo pokažu kao heroji koji su (ipak) poginuli od neprijateljske ruke. No, može se primetiti da obe strane propagandu vrše sa propustima i prilično nevešto.
”Islednici” ukrajinskog portala ”InformNapalm” su među prvima, 30 jula u 22,46 časova, izvestili kako su ”Rusi mogli da koriste termobarično oružje kako bi u koloniji u Jelenovki (Еленовке) spalili zarobljenike u snu”. ”InformNapalm” je takođe uveren ”da po objektu nije izvršen udar višecevnim mobilnim raketnim sistemom M142 HIMARS (M142 High Mobility Artillery Rocket System). Islednici su do ovog zaključka došli analizom karaktera povreda žrtava u Jelenovki a koje se vide na objavljenim fotografijama. Cilj Rusa je bio da unište dokaze o mučenju i ubistvima zarobljenika a ujedno i da diskredituju Oružane snage Ukrajine. Rusija nikada nije nameravala da branioce ‘Azovstala’ vrati u Ukrajinu, gde bi ih dočekali kao heroje. No, njihova sudska osuda na smrt ugrozila bi ruske vojnike u ukrajinskom zarobljeništvu. U isto vreme, HIMARS je kod Ukrajinaca probudio nadu (u pobedu ?), pa je Rusija odlučila da inscenira ubistvo zarobljenika raketom 227 mm GMLRS (Guided Multiple Launch Rocket System) kako bi ujedno i utukli radost protivnika zbog prijema ovog američkog sistema”.
”InformNapalm” je objasnio kako je ”Jelenovka udaljena oko 15 km od linije fronta tako da nije imalo smisla gađati bilo koji cilj ovako skupim raketama. Naime, meta na ovom odstojanju uspešno se mogla uništiti i artiljerijskim granatama kalibra 105 mm, čija vrednost iznosi 0,4% vrednosti GMLRS. Osim toga, Jelenovka je godinama bila poznata kao zarobljenički i konclogor (a decenijama kao korektivna kolonija) u DNR… Analiza fotografija mesta tragedije koje su objavili Rusi ukazuje da su ’raketni udar’ inscenirali nekompetentno pošto nisu znali kako dejstvuje visokomobilni artiljerijski raketni sistem (RSZO HIMARS). Naime, posle udara, pogođeni objekat od betonskih blokova sa tankim limenim krovom opstao je u celini. Eksplozija je bila tako slaba da se kreveti nisu pomerili ni za santimetar (slika 8), ni jedan blok nije izleteo iz ležišta a metalni stub je neoštećen. Istovremeno, vatra je nanela ogromnu štetu”. Poređenja radi, ‘InformNapalm’ je priložio drugu fotografiju (foto 7), na kojoj su snimljeni efekti udara rakete GMLRS. ”Uočljivo je da su zidovi i plafoni srušeni, armatura isečena na delove, sve po objektu uništeno i razbacano, ali se ne vidi dejstvo plamena”. No, kao finalni dokaz da se ne radi o udaru GMLRS je ”odsustvo kratera. Na fotografiji 9 je prikazan krater koji nasaje nakon pogotka GMLRS, a koga nema u Jelenovki. Rakete GMLRS M31 pogađaju cilj brzinom od 4+ Maha, pod uglom od 90⁰, kako bi probile krov i detonirale u objektu. Istovremeno, ovakav način udara garantuje uništenje tajnog sistema navođenja rakete, komponenti GPS i senzora u repu. Limeni krov na objektu u Jelenovki nije predstavljao nikakvu prepreku i GMLRS bi na podu prostorije napravio veliki krater – koga na fotografijama nema”. Konačno, ‘eksperti’ navode kako је ”ovaj tip rakete konstruisan tako da ne izaziva požar”.
”Raketu M31 GMLRS, ukupne mase 91 kg, čini unitarni čelični (4130 Steel) fragmentacioni kontejner napunjen sa 23 kg eksploziva PBXN-109 (polymer-bonded explosive, eksploziva vezanog polimerom), odnosno, smesom od 65% heksogena (RDX, Research Department eXplosive), 21% aluminijuma i 14% polibutadiena sa hidroksilom (HTPB, Hydroxyl-terminated polybutadiene) plastificiranog dioktiladipatom (IPDI, Isophorone diisocyanate)”. Domet rakete, inače proizvod General Dynamics, kreće se od 15 do 92 km. Proizvođač potencira da je ”GMLRS unitarna bojeva glava dobro prilagođena urbanom okruženju, tako da uključuje strukture koje se nalaze u urbanim sredinama. Nizak kolateralni aspekt pomaže da se osigura da je meta uništena sa ograničenim oštećenjem ili bez oštećenja okolnog područja”. Inače, ”Aluminijum služi da pojača efekat eksplozije ali to nije termobarično oružje predviđeno da izazove požar (prilično sumnjiva tvrdnja, znajući da je aluminijumski prah visokokalorično gorivo). Da je Jelenovku pogodila raketa GMLRS, u unutrašnjosti objekta ne bi bilo tragova vatre. Eksplozija bi sve razorila ali ne i zapalila. Naime, termobarično oružje spaljuje žrtve ali tela nemaju mehaničkih povreda. To znači da je Rusija upotrebila oružje koje je spalilo zarobljenike u snu. Ovo potvrđuje stanje objekta, odsustvo kratera od raketnog udara i odsustvo povreda od eksplozija na žrtvama”. Istina, postoji i raketa M31A1 sa istim karakteristikama ali usavršenim upaljačem koji može detonirati projektil u vazduhu, iznad cilja. Nepoznato je kakav efekat bi izazvala ovakva raketa i da li je uopšte isporučena Ukrajincima. Prema mišljenju članova ”InformNapalm”, ”Rusi su najverovatnije zarobljenike zatvorili u objektu i kroz prozore ispalili termobarične projektile 93 mm iz reaktivnog bacača plamena RPO-A ‘Šmelj’ (Реактивный пехотный огнемет РПО-А Шмель) ili 75 mm malogabaritnog bacača MRO-A. (МРО-А, Малогабаритный реактивный огнемет). Ovakvim tipovima zapaljive municije raspolažu snage DNR još od 2014 godine”.
Sličan scenario podržao je i savetnik kancelarije predsednika Ukrajine, Aleksej Arestovič (Олексій Миколайович Арестович): ”Analizirajući ruski snimak iz Jelenovke, pirotehničari su zaključili da slika više liči na eksploziju supstance sa visokom temperaturom sagorevanja unutar same zgrade nego na rezultat granatiranja. Ovo liči na pokušaj da se uklone tragovi zločina koji su se odigrali u zgradi. Jedan od glavnih znakova je da tela nisu razbacana kako bi bila u slučaju eksplozije, već izgleda da su izgorela post mortem”. Potom je sledio zaključak kako su Rusi iz zone logora otvorili vatru na ukrajinsku stranu kako bi izazvali kontraudar a kada im to nije uspelo, sami su uništili cilj. Kao dokaz ove teze, ukrajinska Služba bezbednosti je na ”Telegram” kanalu (УНИАН – новости Украины /война с Россией) postavila ”presretnuti razgovor ruskih vojnika o eksplozijama u Jelenovki”. Na audio-snimku su zabeležene reči ruskog vojnika: ”Sve je to pi**arija (пі****ж), sami su s**bali (у**али) barake, tamo je bilo 200 lјudi. Ili 190. Prekjuče su preseljeni iz baraka, tačnije iz tri barake, preselili su neke ku**е (х**) u industrijsku zonu, tamo su izgradili neku vrstu kasarne. Imali su nameru da ih odavde sve odvedu a da ovde ostave samo ‘Azov’. Juče uveče, oko 11 sati, ‘Grad’ (БМ-21 Град – реактивная система залпового огня 9К51 kalibra 122 mm) je počeo da dejstvuje ispod ograde, na 100 m od ograde, tamo se moglo videti i po 10 raketa. Prvo se čulo 10 eksplozija, drugi put 10 eksplozija, treći put – ukupno tri plotuna. Prozori nigde nisu razbijeni. Nije bilo tipičnog zvuka dolaska projektila ili nečeg sličnog, nije bilo nikavog zvižduka. Ovde je bilo mnogo eksplozija, oko 200 – 300. Ne znamo tačan broj. Ali generalno, sve je to specijalno namešteno”, zaklјučuje ruski glas. Na osnovu ovog neautentizovanog snimka SBU je došao do zaključka da su ”Rusi sisteme RSZO ‘Grad’ postavili u blizini logora i iz njih počeli da gađaju teritoriju pod ukrajinskom kontrolom, ali nije primećen adekvatan odgovor, granatiranje sa (ukrajinske) strane”. Sledi konstatcija ”da su Rusi sami izazvali eksplozije unutar kolonije”. Kako navodi SBU, preliminarna analiza je pokazala da su tragovi eksplozije na zidovima najverovatnije nastali zbog ”unutrašnjeg izvora eksplozije”. “Sudeći po video-snimcima dostupnim na mrežama, u pojedinim prostorijama kolonije prozori su u potpunosti preživeli. To ukazuje da je epicentar eksplozije bio unutar porušene zgrade, a njeni zidovi su ‘prigušili’ udarne talase i ‘spasili’ susedne prostorije”. Istovremeno se ističe da postoji mnogo dokaza da Oružane snage Ukrajine nisu izvele raketne i artilјerijske udare u oblasti Olenivka (Оленівка, Оленівській колонії). Kao još jednu potvrdu navodi se kako je indikativno da prilikom eksplozije nije stradao niko od ruskog osoblja – iako je navedeno da su Rusi imali osmoricu ranjenih. Kao poslednja optužba protiv ruske strane iskorišćena je nelogičnost da su zarobljenici držani tako blizu linije fronta, odnosno, da nisu evakuisani duboko u unutrašnjost. No, Jelenovka je bila trijažni centar iz koga je, tek nakon svih provera, zarobljenike prema kategorijama trebalo razmeštati na druge lokacije.
Već u sledećoj izjavi Glavne obaveštajne uprave MO Ukrajine tvrdilo se da su ”eksplozije u zatvoru organizovali plaćenici iz grupe ‘Vagner’, i to po ličnom nalogu Jevgenija Prigožina. Eksplozije nisu bile koordinisane sa ruskom komandom, jer je njihova glavna svrha bila skrivanje krađe sredstava namenjenih za izdržavanje ukrajinskih ratnih zarobljenika. Dva dana ranije (Vagnerovci su) obustavili opremanje nove zgrade na teritoriji kolonije i tamo prebacili neke od zatvorenika”. Ukrajinski obaveštajci navode da je bilo ”poznato da 1. avgusta iz Moskve treba da stigne komisija za proveru uslova u pritvoru”, pa je cilj diverzije bio da se zametnu tragovi korupcije i pljačke. Dokazi su se nalazili u prostoriji gde i zarobljenici pa su tako uništeni, žrtvujući i branioce iz ”Azovstala”.
S druge strane, ruska propaganda je napravila dva značajnija propusta: prvi je preuranjena izjava DNR da su Ukrajinci dejstvovali sa 12 projektila kalibra 152 mm a kalibar M31 GMLRS je 227 mm. Drugi propust je snimak delova projektila HIMARS koji su prikupljeni u Jelenovki. No, ”RIA Novosti” su istoga dana objavile vest da su krajinske snage udarom HIMARS uništile železničku prugu u blizini stanice Kamiš-Zarja (Камыш-Заря) u Zaporškoj oblasti. Kao potvrdu, objavljena je ista fotografija delova rakete, doduše uz napomenu da se radi o arhivskom snimku. Ali, Ukrajincima je to bilo dovoljno da tvrde kako snimci iz Jelenovke nisu validan dokaz.
U čitavom slučaju, američka strana je prilično uzdržana, izjavljujući da nema dovojlno dokaza ni za jednu tvrdnju ali, ako su udar čak i izvršili Ukrajinci – ”to sigurno nije bilo nameno”. Suprotno njima Borelj (Josep Borrel Fontelles) je ispred EU ekspresno optužio Moskvu. U svakom slučaju, obe strane pozivaju OUN i Crveni krst na lice mesta kako bi se utvrdila istina.
Konačno, razjasnimo u kojim mestima (ili mestu) se nalazio zarobljenički logor. Prema svim izveštajima, zarobljenici su poginuli tokom eksplozije u jednom objektu ”Jelenovske popravne kolinije br. 120”. Olenovka (Оленовка), do 1978. godine poznata kao Jelenovka (Еленовка) – na ukrajinskom Olenivka (Оленівка), je nasele gradskog tipa u Volnovahskom rejonu (Волновахський район) Donjecke oblasti, na 40 km jugozapadno od Donecka. U sastavu DNR se nalazi od 4. septembra 2014. godine. Tokom 1984. godine u naselju udaljenom 5 km od Jelenovke otvoren je ”Medicinski i radni dispanzer broj 37” odeljenja Unutrašnjih poslova Ukrajine. Dispanzer je 1994. reorganizovan u ”Ustanovu za izvršenje kazni broj 120” Uprave unutrašnjih poslova Donjecke oblasti, a 1999. godine – u ”Jelenovsku (Volnovahsku) popravnu koliniju br. 120” (naselje Malađežnoe, Volnovahski region Donecke oblasti – Исправительное учреждение “Еленовская (Волновахская) исправительная колония № 120” Донецкая область, Волновахский район, посёлок Молодёжное). To je bila kolonija srednjeg obezbeđenja za muškarce koji su prvi put osuđeni na kaznu zatvora za teška i posebno teška krivična dela. U koloniji je 2005. godine počeo sa radom centar za socijalnu rehabilitaciju. Planirani limit je iznosio 1100 osuđenika. Proizvodna delatnost ustanove obavljala se u drvnoprerađivačkom, remontnom i alatničarskom pogonu, strugari, pogonu za proizvodnju robe široke potrošnje, metaloprerađivačkom, šivačkom i automehaničarskom pogonu.
Još od maja meseca svetskoj javnosti je, zahvaljujući prvenstveno podacima Crvenog krsta, bilo poznato da se svi zarobljenici iz Mariopula, uključujući branioce ”Azovstala” na čelu sa ”Azovcima”, ali i sumnjivi civili, odvode na trijažu u Jelenovku. Jedino su ranjenici direktno transportovani u Novoazovsku centralnu rejonsku bolnicu (Новоазовская центральная районная больница. ул. Кирова, 178). Nakon trijaže, posebno opasni i zarobljenici osumnjičeni za teška dela, navodno su prebacivani u ”Izolaciju” (Изоляция) u Donjecku. U Donjecku je u vreme SSSR radio ”Zavod za izradu termoizolacionih materijala Izolacija” (Завод теплоизоляционных материалов ”Изоляция”, ЧАО, Светлого пути, 3). Nakon raspada SSSR, na prostoru bivše fabrike osnovana je umetnička fondacija ”Izolacija” a objekti su iskorišćeni za stvaranje ”najvećeg međunarodnog umetničkog klastera i platforme za kulturne inicijative”, praktično ”Donjeckog Guggenheim-a, koji je realizovao niz umetničkih projekata”. No, nakon što je Donjeck 7. aprila 2014. ušao u sastav DNR, ”Izolacija” je zatvorena a nakon početka ”oružane intervencije” u februaru 2022, koristi se kao kolonija za zarobljenike.
Portal Свої.Cityje16. јуна 2022. pisao kako je”zatvor, u koji su borci DNR dovodili ‘Azovce’ (zarobljenike – pripadnike puka ”Azov”) iz Mariupolja, pre okupacije Donjecka, bio Jenakijevska kaznena kolonija broj 52”. Pomalo čudna tvrdnja ako se zna da je Donjeck zauzet/oslobođen (kako sa čijeg stanovišta) od strane snaga DNR još 7. aprila 2014. godine!? U svakom slučaju, Jenakijevo (Енакиево) – na ukrajinskom Enakieve (Єнакієве) je takođe naselje Donjecke oblasti, ali na 50 km severoistočno od Donjecka. Pod kontrolom DNR se nalazi od aprila 2014. godine. Popravna kolonija br. 52 (Jenakijevska) (Исправительная колония № 52, г. Енакиево, ул. Ялтинская, 2а) je formirana 1952. godine. Od 2004, u nju su upućivani osuđenici za posebno teška krivična dela, osuđeni na dugogodišnje kazne i doživotni zatvor. U upravi, administraciji i obezbeđenju kolonije tada je bilo zaposleno 293 ljudi. U okviru kolonije je postojalo preduzeće za proizvodnju širokog asortimana robe.
