Sjedinjene Države pokrenule su jednu od najambicioznijih obnova ratne mornarice u poslednjih nekoliko decenija. Novi nosači aviona, nuklearne podmornice, razarači i fregate trebalo bi da povećaju broj i borbene mogućnosti američkih ratnih brodova, dok se istovremeno priprema povratak klase bojnih brodova. Međutim, iza velikih planova krije se problem koji Vašington već godinama ne uspeva da reši: američka brodogradilišta sve teže ispunjavaju postojeće porudžbine.
Američka mornarica mora istovremeno da gradi nove brodove, remontuje stare i održava globalno raspoređene snage. Programi koji su prvobitno zamišljeni kao tehnološki iskorak pretvaraju se u višegodišnje građevinske i finansijske izazove. Pojedini projekti već su pretrpeli ozbiljne izmene, dok se rokovi isporuke pomeraju i po nekoliko godina.
Tokom 2026. objavljeno je nekoliko zvaničnih izveštaja koji pokazuju koliko su problemi postali veliki. Pored kašnjenja novih brodova, američka mornarica gubi značajan deo raspoloživih podmornica zbog predugih remonta. Istovremeno, planirana ulaganja u novu generaciju ratnih brodova dostižu iznose koji će dodatno opteretiti postojeće proizvodne kapacitete.
Novi nosač aviona gotovo završen, ali još nije spreman za borbu
Američka mornarica je 29. septembra 2026. preliminarno preuzela budući nosač aviona USS Džon F. Kenedi (CVN-79), drugi brod klase Džerald R. Ford. Izgrađen u brodogradilištu Newport News Shipbuilding, nosač je dostigao približno 99 odsto završenosti, ali se na njemu još ispituju pojedini sistemi, uključujući četiri preostala napredna lifta za transport naoružanja.
Preliminarni prijem omogućava mornarici da nastavi ispitivanja na moru i obuku posade, dok brodogradilište završava preostale radove. Konačna isporuka predviđena je za proleće 2027, posle čega slede dodatne provere pre dostizanja pune operativne spremnosti. Kenedi je već tokom avgusta završio važna prijemna ispitivanja, ali njegov završetak pokazuje koliko je složena izgradnja novih američkih supernosača.
Paralelno se grade naredni brodovi klase Ford, Enterprajz (CVN-80) i Doris Miler (CVN-81), dok mornarica nastavlja remont i produženje radnog veka pojedinih nosača klase Nimic.
Podmornice izgubile više od 15.000 operativnih dana
Još ozbiljniji problemi prate američku podmorničku flotu. Prema izveštaju američke Vladine kancelarije za odgovornost (GAO), objavljenom 27. avgusta, napadačke podmornice su između 2016. i 2025. izgubile više od 15.000 operativnih dana zbog kašnjenja u remontima i čekanja na slobodne kapacitete brodogradilišta.
Troškovi održavanja podmornica i njihovih posada tokom tog izgubljenog vremena procenjeni su na 3,4 milijarde dolara. Reč je o novcu potrošenom na sredstva koja u navedenom periodu nisu mogla da izvršavaju operativne zadatke.
Problem posebno pogađa podmornice klase Virdžinija, namenjene protivpodmorničkim operacijama, izviđanju i napadima na kopnene ciljeve. Njihova proizvodnja zaostaje za planovima, dok se paralelno razvija klasa Kolumbija, koja treba da zameni strateške nuklearne podmornice klase Ohajo.
Prva podmornica klase Kolumbija kasni najmanje 18 meseci u odnosu na ugovoreni rok isporuke. Proizvodnja klase Virdžinija takođe se odvija sporije od željenog tempa od dva broda godišnje. Prema ranijem izveštaju GAO, dve podmornice ove klase isporučene tokom 2025. kasnile su više od tri godine.
Slična situacija prati i razarače Arli Berk u konfiguraciji Flight III. Opremljeni novim radarom AN/SPY-6(V)1 za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, oni predstavljaju važan deo modernizacije površinske flote, ali je GAO tokom 2026. utvrdio kašnjenja u njihovoj izgradnji od 22 do 58 meseci.
Amerikanci odustali od četiri fregate i pokrenuli novi program
Problemi sa rokovima i troškovima doveli su i do promene programa fregata klase Konstelejšn. Američka mornarica je u novembru 2025. odlučila da obustavi planiranu izgradnju četiri broda, dok se radovi na prve dve fregate nastavljaju.
Umesto prvobitno planirane serije, pokrenut je program FF(X), zasnovan na konstrukciji patrolnih brodova klase Legend koje koristi američka Obalska straža. Cilj je da se već provereni projekat prilagodi vojnim zahtevima, uz manje tehničkih izmena i kraće rokove izgradnje.
Prva fregata nove klase trebalo bi da bude porinuta tokom 2028. godine. Mornarica računa na angažovanje više brodogradilišta, kako bi se ubrzala proizvodnja i izbeglo ponavljanje problema sa klasom Konstelejšn.
Novi nuklearni bojni brod koštaće 23 milijarde dolara
Najskuplji novi poduhvat ipak je program bojnih brodova sa nuklearnim pogonom i vođenim raketama, označen kao BBGN. Projekat predstavlja deo Trampove inicijative „Zlatna flota“, kojom se predviđa izgradnja nove generacije velikih površinskih ratnih brodova.
Klasa Tramp, sa prvim predviđenim brodom USS Defiant, zamišljena je kao velika raketna platforma sa deplasmanom od približno 35.000 tona. Njena koncepcija obuhvata nuklearni pogon, vođene rakete i prostor za ugradnju naprednog naoružanja, uključujući hipersonične projektile i sisteme usmerene energije.
Kongresna kancelarija za budžet (CBO) procenila je u avgustu 2026. da bi izgradnja 15 takvih brodova do 2056. mogla da košta oko 275 milijardi dolara. Samo prvi brod procenjen je na 23,4 milijarde, dok bi svaki naredni u proseku koštao približno 18 milijardi dolara.
Reč je o proceni troškova predloženog programa, a ne o već odobrenoj i ugovorenoj izgradnji svih 15 brodova. Prema planu, nabavka prvog broda započela bi 2028. godine. CBO posebno upozorava da bi novi program znatno povećao ukupnu tonažu ratnih brodova koju američka industrija mora da proizvede.
Za obnovu brodogradilišta više od 200 milijardi dolara i pola veka
Dok Vašington planira nove klase, infrastruktura za izgradnju i održavanje postojećih brodova zahteva ogromna ulaganja. GAO je 25. septembra objavio da bi modernizacija četiri državna pomorska brodogradilišta mogla da premaši 200 milijardi dolara, uz više od 50 dodatnih godina radova prema sadašnjim planovima.
Program obuhvata obnovu suvih dokova, proizvodnih objekata, energetskih instalacija i druge infrastrukture potrebne za servisiranje nosača aviona i nuklearnih podmornica. Pojedina postrojenja suočavaju se sa građevinskim ograničenjima, zastarelom opremom i nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Američka administracija je za fiskalnu 2027. godinu predložila 65,8 milijardi dolara za brodogradnju, uključujući ulaganja u nove ratne brodove i proširenje industrijskih kapaciteta. Međutim, postojeće porudžbine već premašuju proizvodni tempo pojedinih brodogradilišta, dok remonti zauzimaju kapacitete potrebne za održavanje operativne flote. Upravo zbog toga će realizacija novih programa zavisiti i od brzine kojom američka industrija može da poveća proizvodnju i smanji višegodišnje zaostatke.
