Egejsko more ponovo je postalo područje pojačane aktivnosti turske i grčke vojne avijacije. Posle perioda relativnog smirivanja odnosa dve članice NATO-a, učestali letovi borbenih aviona i bespilotnih letelica ponovo izazivaju reakcije grčkih snaga za kontrolu vazdušnog prostora. Najnoviji izveštaji iz Atine pokazuju da incidenti nisu ograničeni na jedan deo Egeja, već obuhvataju područja od severnih ostrva do jugoistočnog prilaza grčkoj teritoriji.
Za razliku od ranijih godina, kada su najveći deo ovakvih aktivnosti izvodili lovci F-16, bespilotne letelice sada imaju sve značajniju ulogu. Njihova dugotrajna prisutnost iznad mora omogućava održavanje nadzora bez stalnog angažovanja borbenih aviona sa pilotima. Istovremeno, svako približavanje područjima koja Atina smatra svojim nacionalnim vazdušnim prostorom pokreće poznatu proceduru identifikacije i presretanja.
Nova serija događaja posebno je zanimljiva zbog broja angažovanih letelica i činjenice da su se aktivnosti ponavljale tokom nekoliko dana. Grčki Generalštab objavio je podatke o letovima turskih lovaca, dronova i izviđačkog aviona, uz preciznu evidenciju prijavljenih povreda vazdušnog prostora. Brojevi otkrivaju koliko su bespilotne platforme postale zastupljene u ovom dugogodišnjem vojnom nadmetanju.
Šest turskih F-16 i osam dronova iznad Egeja
Prema podacima Generalštaba nacionalne odbrane Grčke, 21. oktobra zabeležena je aktivnost ukupno 14 turskih vojnih letelica, među kojima je bilo šest lovaca F-16 i osam bespilotnih aviona. Lovci su leteli u dve formacije, jednoj od četiri i drugoj od dva aviona, dok su dronovi delovali pojedinačno. Aktivnosti su registrovane u severoistočnom, centralnom i jugoistočnom delu Egejskog mora.
Grčka strana prijavila je 17 povreda nacionalnog vazdušnog prostora, od kojih je pet pripisala avionima F-16, a preostalih 12 bespilotnim letelicama. Istovremeno je evidentirano 11 kršenja pravila vazdušnog saobraćaja unutar oblasti vazduhoplovnog informisanja Atina (FIR Atina), uključujući dva slučaja povezana sa lovcima i devet sa dronovima. Prema objavljenoj evidenciji, turski avioni nisu bili naoružani i nije bilo vazdušnih borbenih susreta.
Grčki Generalštab saopštio je da su sve letelice identifikovane i presretnute prema međunarodnim pravilima i ustaljenim procedurama. Izveštaj ne precizira tipove angažovanih grčkih lovaca, niti navodi da je došlo do neposrednog sukoba dve strane.
Novi incidenti 23. i 24. oktobra
Već 23. oktobra Atina je objavila novi izveštaj, ovoga puta o šest turskih bespilotnih letelica i jednom avionu CN-235. U grčkoj evidenciji registrovano je 13 povreda nacionalnog vazdušnog prostora, sve pripisane dronovima, kao i 11 kršenja pravila letenja u FIR Atina. Devet poslednjih slučajeva odnosilo se na bespilotne letelice, a dva na avion CN-235.
Ovaj tip aviona Turska koristi za različite zadatke nadzora, izviđanja i prikupljanja informacija iznad mora. Njegovo pojavljivanje uz bespilotne letelice pokazuje da turske vazduhoplovne aktivnosti na Egeju nisu ograničene na lovačku avijaciju. Ipak, grčki izveštaj ne otkriva konkretan zadatak aviona CN-235 tokom ovog leta.
Dan kasnije, 24. oktobra, zabeležena je aktivnost još sedam turskih dronova, bez prisustva borbenih aviona u dnevnoj evidenciji. Grčki Generalštab prijavio je šest povreda nacionalnog vazdušnog prostora i 11 kršenja pravila vazdušnog saobraćaja, ponovo u severoistočnom, centralnom i jugoistočnom Egeju. Ni tog dana nisu prijavljeni vazdušni borbeni susreti.
Posmatrano zajedno, samo 21, 23. i 24. oktobra Grčka je evidentirala 36 povreda nacionalnog vazdušnog prostora i 33 kršenja pravila vazdušnog saobraćaja u FIR Atina. Reč je o dve različite kategorije koje se ne mogu sabirati i predstavljati kao jedinstven broj narušavanja državne granice. U izveštajima su ukupno navedena 28 angažovanja turskih letelica tokom ta tri dana, uključujući šest F-16, 21 bespilotnu letelicu i jedan CN-235.
Zašto Turska i Grčka različito tumače vazdušni prostor?
Suština dugogodišnjeg spora nalazi se u različitom tumačenju granica nacionalnog vazdušnog prostora iznad Egejskog mora. Grčka primenjuje granicu od deset nautičkih milja od svojih obala, iako njene teritorijalne vode u Egeju imaju širinu od šest nautičkih milja. Turska ne priznaje takvu razliku i smatra da se nacionalni vazdušni prostor mora poklapati sa širinom teritorijalnog mora.
Prema zvaničnom stavu turskog Ministarstva spoljnih poslova, vazdušni pojas između šest i deset nautičkih milja predstavlja međunarodni vazdušni prostor, pa Ankara osporava grčko evidentiranje svojih vojnih letova u tom području kao povreda suvereniteta. Atina odgovara da granica od deset nautičkih milja proizlazi iz grčkog zakonodavstva iz 1931. godine i da je tokom narednih decenija bila primenjivana i međunarodno publikovana.
Dodatni problem predstavlja FIR Atina, koji obuhvata i delove međunarodnog vazdušnog prostora. Grčka zahteva da i vojni avioni dostavljaju planove leta radi bezbednosti vazdušnog saobraćaja, dok se Turska poziva na odredbe Čikaške konvencije koje razlikuju civilne od državnih vazduhoplova. Ankara smatra da nadležnost za pružanje vazduhoplovnih informacija ne daje Grčkoj suverenitet nad međunarodnim vazdušnim prostorom.
Zbog toga grčka i turska strana iste letove često tumače na potpuno različite načine. Jedan deo aktivnosti koje Atina beleži kao povrede svog vazdušnog prostora Ankara smatra legalnim vojnim letovima iznad međunarodnih voda. Objavljeni dnevni izveštaji ne sadrže precizne putanje svih letelica na osnovu kojih bi se moglo utvrditi gde je zabeležen svaki pojedinačni događaj.
Dronovi sve prisutniji u vazdušnom nadmetanju
Turska poslednjih godina raspolaže sve većim brojem bespilotnih platformi različitih kategorija, od taktičkih izviđačkih letelica do većih sistema sposobnih za višesatne misije iznad mora. Takve platforme omogućavaju kontinuitet vazdušnog nadzora uz manje troškove eksploatacije u odnosu na stalne patrolne letove lovaca F-16. Njihova upotreba takođe smanjuje neposredni rizik po posade tokom približavanja spornim vazdušnim zonama.
Grčko ratno vazduhoplovstvo, s druge strane, mora da prati i identifikuje nepoznate ili neprijavljene letelice u oblastima za koje je nadležno. Prisustvo dronova koji mogu da ostanu u vazduhu mnogo duže od klasičnih lovaca dodatno komplikuje organizaciju takvih zadataka. Ipak, iz poslednjih izveštaja nije moguće utvrditi koliko je presretanja zahtevalo neposredno angažovanje lovaca, a koliko je aktivnosti praćeno drugim sredstvima nadzora.
Grčka trenutno raspolaže modernizovanim F-16V sa radarima AESA, francuskim Rafalima i starijim lovcima Mirage 2000-5, dok Turska nastavlja da se oslanja prvenstveno na različite verzije F-16. Paralelno sa tim, Ankara razvija domaći lovac KAAN i proširuje porodicu bespilotnih borbenih letelica, uključujući platforme namenjene operacijama u složenijem vazdušnom prostoru.
Poslednji događaji na Egeju nisu uključivali prijavljene vazdušne sukobe niti upotrebu naoružanja. Najveći deo prijavljenih povreda vazdušnog prostora poticao je od bespilotnih letelica, što predstavlja bitnu promenu u odnosu na raniji obrazac u kojem su dominirali turski lovci. Istovremeno, nerešeno pitanje vazdušnih granica nastavlja da dovodi vazduhoplovstva dve susedne članice NATO-a u neposredan operativni kontakt.
