Kineska borbena avijacija sve ozbiljnije prodire na tržište Centralne Azije, gde su ruski i sovjetski lovci decenijama praktično predstavljali jedini izbor. Dolazak savremenih kineskih aviona u Uzbekistan otvorio je novu fazu regionalne vojne saradnje, ali i pitanje budućnosti vazduhoplovstva susednog Kazahstana. Astana raspolaže znatno većom teritorijom, drugačijim operativnim zahtevima i flotom teških lovaca koje će u narednim godinama morati postepeno da modernizuje.
Dosadašnje odluke Kazahstana bile su usmerene prema Rusiji, čija industrija obezbeđuje avione, rezervne delove, naoružanje i tehničku podršku. Međutim, kineska ponuda više nije ograničena na lake lovce ili povoljnije izvozne modele. Peking sada raspolaže i avionima pete generacije, koje razvija za sopstvene vazduhoplovne snage i međunarodno tržište.
Najnoviji razvoj događaja pokazuje da se dve vazduhoplovne škole sve neposrednije susreću u regionu. Kazahstanski piloti dobili su priliku da sarađuju sa avionima koji koriste drugačiju radarsku tehnologiju, elektroniku i raketno naoružanje. Takvo iskustvo moglo bi da utiče i na odluke koje će odrediti izgled njihove lovačke flote tokom narednih decenija.
Uzbekistanski J-10CE i kazahstanski Su-30SM u zajedničkim aktivnostima
Prema izveštaju Military Watch Magazine od 25. oktobra, kineski lovci J-10C koje je nedavno nabavio Uzbekistan delovali su u saradnji sa kazahstanskim Su-30SM. Reč je o glavnim savremenim borbenim platformama dve susedne države, koje razvijaju sve intenzivniju vojnu saradnju. Izveštaj ne navodi precizno mesto i datum zajedničkih letova, ali potvrđuje da su posade imale priliku za neposredno upoznavanje sa sposobnostima različitih tipova aviona.
Uzbekistan je krajem avgusta 2026. prvi put zvanično prikazao svoje kineske J-10CE, postavši drugi strani korisnik ovog modela posle Pakistana. Na snimcima Ministarstva odbrane i državne televizije O‘zbekiston 24 viđeno je najmanje šest aviona u vazduhu i tokom sletanja u bazu Karši-Hanabad. Dolazak kineskih J-10CE, koji zamenjuju zastarele sovjetske MiG-29, predstavlja najveću tehnološku promenu uzbekistanske lovačke avijacije poslednjih decenija.
Kazahstan i Uzbekistan imaju dugogodišnje iskustvo zajedničkih vojnih vežbi, a u septembru 2025. dogovorili su i formalni okvir za njihovo redovno održavanje. Takva saradnja sada dobija dodatni značaj zbog prisustva kineskog naoružanja u uzbekistanskim vazduhoplovnim snagama. Kazahstanskim pilotima ona pruža mogućnost da neposredno upoznaju platformu koju susedna država koristi kao osnovu buduće zaštite svog vazdušnog prostora.
J-10CE i Su-30SM: Dve različite konstruktorske filozofije
Kineski J-10CE pripada kategoriji lakših jednomotornih višenamenskih lovaca, dok je ruski Su-30SM znatno veći dvomotorni avion sa dva člana posade. Razlike se najviše ogledaju u doletu, nosivosti, radarskoj opremi i troškovima eksploatacije. Poređenje Su-30SME i J-10CE pokazuje da svaki model ima prednosti u različitim vrstama borbenih zadataka.
J-10CE koristi savremeni radar sa aktivnom elektronski skeniranom antenskom rešetkom, odnosno AESA, i rakete PL-15E za borbu izvan vizuelnog dometa. Su-30SM raspolaže velikim radarom N011M Bars sa pasivnom faziranom antenskom rešetkom, dva motora AL-31FP sa upravljanjem vektorom potiska i znatno većim borbenim teretom. Ruski avion pogodniji je za dugotrajne patrole i nošenje velikog broja projektila, dok kineski nudi savremeniju radarsku arhitekturu u manjoj i ekonomičnijoj platformi.
Za Uzbekistan takav izbor ima ekonomsku i operativnu logiku, jer se njegove vazduhoplovne potrebe razlikuju od kazahstanskih. Kazahstan ima teritoriju veću od 2,7 miliona kvadratnih kilometara, zbog čega su veliki dolet, trajanje patroliranja i mogućnost presretanja udaljenih ciljeva posebno važni. Upravo ti zahtevi ograničavaju privlačnost J-10CE kao neposredne zamene za postojeće teške lovce.
MiG-31BM i Su-30SM: Kazahstan mora da zameni dve generacije aviona
Kazahstanske Snage protivvazdušne odbrane trenutno se oslanjaju na kombinaciju presretača MiG-31, starijih Su-27 i novijih višenamenskih Su-30SM. Posebno mesto zauzima MiG-31BM, razvijen za presretanje udaljenih vazdušnih ciljeva velikom brzinom i na velikim visinama. Njegov snažni radar i raketno naoružanje namenjeni su zadacima za koje obični laki lovci nisu optimalno rešenje.
Međutim, održavanje MiG-31 predstavlja sve zahtevniji posao zbog starosti osnovne konstrukcije, složenosti pogonskog sistema i ograničenih mogućnosti nabavke novih letelica. Rusija je nakon raspada Sovjetskog Saveza obustavila finansiranje više projekata njegovog naslednika, zbog čega ne postoji neposredna zamena koja bi jednostavno mogla da se uvede u kazahstanske jedinice. Su-30SM preuzima sve veći deo borbenih zadataka, ali ni on nema sve specijalizovane sposobnosti presretača MiG-31.
Kazahstan je nabavku Su-30SM započeo 2015. godine, a narednih godina nastavio je njihovo uvođenje u eskadrile i razvoj infrastrukture za obuku pilota. Avioni zato nisu pred neposrednim povlačenjem, ali Astana mora da planira njihovu dugoročnu modernizaciju i buduću zamenu. Takva situacija otvara prostor za nabavku lovaca pete generacije, sposobnih da kombinuju smanjenu radarsku uočljivost, savremene senzore i raketno naoružanje velikog dometa.
Kineski J-35 mogao bi da postane konkurent ruskom Su-57
Kineski J-35 predstavlja znatno ozbiljnijeg kandidata za buduću kazahstansku flotu od manjeg J-10CE. Reč je o dvomotornom lovcu pete generacije, razvijenom sa unutrašnjim spremnicima naoružanja, smanjenom radarskom uočljivošću i savremenim elektronskim sistemima. Pored mornaričkog J-35, Kina razvija kopnenu verziju J-35A, dok se za međunarodno tržište pominje izvozna konfiguracija J-35AE.
Kineska vazduhoplovna industrija već je pokazala da J-35 nije ograničen na eksperimentalne prototipove. Mornarička verzija prošla je ispitivanja katapultiranja i sletanja na nosač aviona Fuđijan, dok se J-35A razvija za kinesko ratno vazduhoplovstvo. Za Kazahstan bi takav avion predstavljao prelazak na novu generaciju borbenih mogućnosti, ali bi zahtevao i potpuno drugačiju logistiku, obuku i sistem naoružanja.
Uvođenje J-35 bilo bi značajno i za kineski izvoz vojne tehnologije. Posle uspeha J-10CE u Pakistanu i Uzbekistanu, Peking bi dobio priliku da uđe u segment tržišta kojim dominiraju znatno skuplji lovci pete generacije. Kazahstan bi pritom mogao da postane prvi veliki korisnik kineske stelt tehnologije u Centralnoj Aziji, mada za sada nema javno potvrđenog ugovora o nabavci J-35.
Ruski Su-57 već se pominje kao budući kazahstanski lovac
Rusija za modernizaciju kazahstanske avijacije nudi Su-57E, izvoznu verziju svog lovca pete generacije. Prednosti takvog izbora za Astanu ogledaju se u dugogodišnjoj saradnji sa ruskom vazduhoplovnom industrijom, postojećem sistemu obuke i mogućnosti postepenog prilagođavanja logističke infrastrukture. Su-57 je pritom veća platforma od J-35, sa konstrukcijom koja omogućava značajne unutrašnje zalihe goriva i nošenje različitih raketa.
Još krajem avgusta pojavili su se izveštaji da bi Kazahstan prve Su-57 mogao da dobije do 2029. godine. Pojedini ruski i kazahstanski izvori navodili su da su porudžbine za lovce pete generacije već predate, dok je ruski Rosoboroneksport početkom septembra potvrdio sklapanje novih izvoznih ugovora za Su-57E. Imena svih kupaca nisu objavljena, pa Kazahstan još nije zvanično potvrđen kao naručilac.
Su-57 bi mogao da preuzme deo zadataka presretanja i vazdušne prevlasti koje danas obavljaju MiG-31 i Su-27, dok bi modernizovani Su-30SM još dugo ostali brojčana osnova flote. Kineski J-35 mogao bi da bude druga opcija, naročito ukoliko Peking ponudi povoljne finansijske uslove, pristup novom naoružanju i odgovarajuću tehnološku saradnju. U ruskim i drugim vojnim analizama razmatra se čak i mogućnost mešovite flote Su-57 i J-35, koja bi Astani omogućila da proširi vojno-tehničke odnose sa oba velika suseda.
Rusija i Kina pred novom konkurencijom u Centralnoj Aziji
Za Moskvu eventualni kineski prodor na kazahstansko tržište bio bi mnogo značajniji od prodaje nekoliko novih lovaca. Kazahstan je jedan od njenih najvažnijih vojnih partnera, sa vazduhoplovstvom koje se gotovo u potpunosti oslanja na sovjetske i ruske konstrukcije. Prelazak dela flote na kineske avione omogućio bi Pekingu dugoročno prisustvo kroz isporuke naoružanja, održavanje, obuku i modernizaciju.
Peking pritom ne mora odmah da zameni ruske lovce da bi povećao svoj uticaj. Prodaja J-10CE Uzbekistanu već je promenila regionalno tržište, jer kineski proizvođači sada mogu da pokažu avion koji se koristi u susednoj državi i da omoguće neposredno upoznavanje drugih vazduhoplovstava sa njegovim mogućnostima. Potencijalna ponuda J-35 predstavljala bi naredni korak, usmeren prema državama koje traže mnogo zahtevnije borbene platforme.
Astana još nije javno saopštila konačan izbor lovca pete generacije, broj planiranih aviona ni rok zaključenja ugovora. Za sada se kao najkonkretnija ruska opcija pominje Su-57E, dok kineski J-35 sve češće ulazi u regionalne vojne analize kao moguća alternativa. Zajedničke aktivnosti kazahstanskih Su-30SM i uzbekistanskih J-10CE tako dobijaju dodatni značaj u trenutku kada se kineska i ruska vazduhoplovna industrija sve neposrednije susreću na tržištu Centralne Azije.
