Američki pukovnik upozorava: Rusija proizvodi rakete sve jeftinije, mi trošimo milione na njihovo obaranje

Rat u Ukrajini sve ozbiljnije dovodi u pitanje ekonomsku održivost zapadnih sistema protivvazdušne odbrane. Rusija povećava proizvodnju raketa i bespilotnih letelica, istovremeno razvijajući jednostavnije konstrukcije koje omogućavaju masovnu upotrebu bez troškova karakterističnih za klasično precizno naoružanje. Za ukrajinsku odbranu to predstavlja problem koji se ne može rešiti samo nabavkom dodatnih američkih presretača.

Tokom jednog većeg napada ruske snage mogu da kombinuju spore dronove, mlazne bespilotne letelice, krstareće i balističke rakete. Svaka od tih kategorija zahteva drugačiji način presretanja, dok ukrajinski sistemi moraju da reaguju u veoma kratkom vremenskom roku. Cena pojedinačnog napadačkog sredstva pritom često je neuporedivo manja od vrednosti oružja koje se koristi za njegovo uništenje.

Upravo na ovaj problem upozorio je američki stručnjak koji je godinama radio na vojnim i bezbednosnim pitanjima istočne Evrope. Njegova analiza dolazi u trenutku kada Pentagon ulaže desetine milijardi dolara u proširenje proizvodnje raketa Patriot, dok se ruski arsenal dopunjava novim vrstama jeftinijih udarnih sredstava. Razlika između brzine proizvodnje i troškova upotrebe postaje jedno od ključnih pitanja dugotrajnog rata.

Bivši američki vojni ataše u Beogradu: Odbrana postaje skuplja od napada

Penzionisani pukovnik američke vojske Robert Hamilton, nekadašnji vojni ataše Ambasade SAD u Beogradu i sadašnji predsednik istraživačke organizacije Delphi Global Research Center, govorio je o ovom problemu 23. oktobra na forumu Rebuild Ukraine 2026, koji je organizovao rumunski New Strategy Center. U diskusiji posvećenoj bespilotnim sistemima, prilagođavanju savremenom ratovanju i protivvazdušnoj odbrani, Hamilton je izdvojio ruski pristup proizvodnji raketa i dronova.

„Razlika između dronova i raketa postepeno nestaje. Problem je što odbrana postaje skuplja od napada. Presretač Patriot košta mnogo više od rakete koju proizvodi Rusija“, izjavio je Hamilton, prema izveštaju sa diskusije koji je preneo PolitNavigator.

Američki pukovnik naglasio je da ruski konstruktori nastoje da smanje proizvodne troškove i povećaju količine dostupnog naoružanja. Time se protivvazdušna odbrana dovodi u nepovoljan položaj, jer mora da troši ograničene zalihe skupih raketa na znatno jeftinije ciljeve. Hamilton je posebno ukazao na sve izraženije približavanje karakteristika dronova i krstarećih raketa, zbog čega tradicionalna podela na ove dve kategorije postaje manje jasna.

Patriot: Jedan presretač košta koliko desetine ili stotine dronova

Najnoviji američki ugovori pokazuju razmere problema. Ministarstvo odbrane SAD je u septembru 2025. zaključilo ugovor sa kompanijom Lockheed Martin vredan 9,8 milijardi dolara, koji obuhvata nabavku 1.970 raketa PAC-3 MSE i prateće opreme. Prosta računica daje gotovo pet miliona dolara po projektilu, uz napomenu da ugovor uključuje i dodatne sisteme i usluge.

Kod pojedinih izvoznih paketa ukupna vrednost po naručenoj raketi još je veća. Saudijska Arabija je u januaru 2026. dobila američko odobrenje za moguću kupovinu 730 presretača PAC-3 MSE i pripadajuće opreme, u paketu procenjenom na devet milijardi dolara. To iznosi oko 12,3 miliona dolara po naručenom projektilu kada se ukupna vrednost podeli njihovim brojem, ali uključuje obuku, logistiku, rezervne delove i druge troškove, a ne samo cenu rakete.

Takvi presretači namenjeni su i uništavanju balističkih raketa, za šta mnogo jeftiniji sistemi uglavnom ne predstavljaju odgovarajuću zamenu. Problem nastaje kada se protivvazdušna odbrana suoči sa velikim brojem ciljeva različite vrednosti i karakteristika, a raspoložive zalihe nisu dovoljne za dugotrajno održavanje istog intenziteta presretanja. Tada protivnik može da iscrpljuje skupu municiju čak i napadima čiji pojedinačni projektili ne predstavljaju naročito složenu tehnološku konstrukciju.

Filin, Banderolj i Dan-T: Rusija popunjava prostor između dronova i raketa

Hamiltonova ocena poklapa se sa pravcem kojim se razvija nova generacija ruskog udarnog naoružanja. Pored velikih raketa H-101, Kalibar i Iskander, ruska industrija sve više ulaže u manje, jednostavnije sisteme sa mlaznim motorima, koji mogu da se proizvode u većim količinama. Njihova namena nije da u potpunosti zamene tradicionalne krstareće rakete, već da preuzmu zadatke za koje nije neophodno koristiti najskuplje naoružanje.

Jedan od najnovijih primera je krstareća raketa Filin, čije je tehničke karakteristike nedavno objavila ukrajinska vojna obaveštajna služba. Prema tim podacima, projektil mase približno 210 kilograma može da dostigne brzinu od 800 kilometara na čas i domet do 1.200 kilometara, uz bojevu glavu od 50 ili 100 kilograma. Kompozitni trup, turbomlazni motor R500 i upotreba standardizovanih elektronskih sklopova ukazuju na konstrukciju prilagođenu pojednostavljenoj proizvodnji, mada tačna cena jednog Filina nije objavljena.

Sličnu kategoriju predstavlja ruska Banderolj, razvijena za napade na većim udaljenostima uz niže troškove, dok Dan-T dodatno proširuje ovu grupu malih mlaznih projektila. Njihova zajednička osobina jeste pokušaj da se postigne korisna kombinacija dometa, brzine i razornog dejstva uz proizvodnju koja ne zahteva ulaganja karakteristična za velike strateške rakete. Time ruske snage dobijaju više različitih sredstava kojima mogu da opterete isti sistem protivvazdušne odbrane.

Mlazni Geranji dodatno komplikuju presretanje

Razvoj ruskih udarnih dronova predstavlja drugi deo istog problema. Tokom poslednjih meseci pojavile su se brže verzije porodice Geranj, sa mlaznim motorima, unapređenom navigacijom i različitim bojevim glavama. Geranj-4 i Geranj-5 pokazali su kako ruska industrija proširuje sposobnosti ranije sporijih bespilotnih letelica.

Veća brzina skraćuje vreme koje ukrajinska PVO ima za otkrivanje i uništavanje cilja. Sporiji dronovi sa elisama mogu se presretati mitraljezima, lakim topovima i bespilotnim presretačima, dok mlazne verzije postavljaju znatno veće zahteve pred takvo naoružanje. Istovremena upotreba više kategorija dronova dodatno komplikuje odluku o tome kojim sredstvom gađati određeni cilj.

Za napadača je važan i odnos između broja lansiranih letelica i raspoloživih protivvazdušnih raketa. Čak i uspešno presretanje velikog dela napada može da izazove ozbiljan trošak ukoliko odbrana mora da koristi oružje čija se proizvodnja meri milionima dolara po komadu. Pritom se ne troše samo rakete, već i resursi radara, lansirnih uređaja, posada i logističkih jedinica.

Zapad traži jeftinije presretače odmah, ali proizvodnja zahteva godine

Američka vojska pokušava da odgovori povećanjem proizvodnje PAC-3 MSE. U julu 2026. Lockheed Martin dobio je višegodišnji ugovorni okvir čija ukupna maksimalna vrednost dostiže 58,62 milijarde dolara, sa ciljem značajnog proširenja proizvodnih kapaciteta do kraja decenije. Međutim, povećanje proizvodnje skupih projektila samo po sebi ne uklanja nepovoljan odnos troškova pri presretanju jeftinijih ciljeva.

Zato se u Ukrajini sve više koriste drugačija rešenja. Integracija laserski navođenih raketa APKWS II na lovcima F-16 predstavlja pokušaj da se deo zadataka protivvazdušne odbrane obavlja znatno jeftinijom municijom. Ukrajinski razvojni program Brave1 istovremeno podržava izradu domaćih protivvazdušnih raketa čija bi cena trebalo da bude ispod 20.000 dolara po komadu, a pojedini proizvođači navode da su dostigli i približno 10.000 dolara.

Slična računica stoji iza američkih i evropskih pokušaja razvoja novih protivvazdušnih raketa na osnovi sistema S-300, kao i sve većeg interesovanja za dronove presretače, malokalibarsku artiljeriju i sredstva elektronskog ratovanja. Hamilton je tokom diskusije ukazao upravo na potrebu stalnog prilagođavanja odnosa između cene i borbenih mogućnosti. Prema podacima koje je izneo organizator foruma, učesnici su posebno razmatrali i budući Geranj-6, za koji se navodi planirani domet od 1.500 kilometara, kao novu kategoriju pretnje za evropsku protivvazdušnu odbranu.