Rat bespilotnih letelica otvorio je problem za koji standardno pešadijsko naoružanje prvobitno nije bilo projektovano. Mali FPV dronovi mogu da menjaju pravac i visinu leta neposredno pre udara, dok vojnik koji pokušava da ih obori iz jurišne puške ima veoma malo vremena za reakciju. Pogodak jednim klasičnim zrnom zahteva izuzetnu preciznost, naročito kada se cilj kreće poprečno u odnosu na strelca.
Ruski konstruktori zato sve više eksperimentišu sa municijom koja umesto jednog projektila oslobađa nekoliko zasebnih udarnih elemenata. Namena takvog rešenja nije da zameni protivvazdušnu odbranu, već da pešadiji pruži dodatnu mogućnost neposredne zaštite. Najnoviji predlog dolazi iz Moskve, a njegov autor tvrdi da bi se posebna municija mogla proizvoditi znatno jednostavnije nego konvencionalnim industrijskim postupcima.
Zanimljivost ovog projekta nije samo u načinu dejstva, već i u tehnologiji izrade. Umesto oslanjanja isključivo na namensku opremu fabrika municije, predložena je primena fotopolimerne 3D štampe. Time se otvara pitanje koliko brzo se pojedinačni patent može pretvoriti u upotrebljivo i pouzdano sredstvo za vojsku.
Polimerni omotač umesto klasičnog zrna
Moskovski pronalazač Andrej Poltavcev predstavio je patentno rešenje za izradu višeelementnih metaka, namenjenih između ostalog borbi protiv malih bespilotnih letelica. Osnovna razlika u odnosu na standardnu municiju jeste u tome što projektil ne čini jedno kompaktno metalno zrno, već više metalnih elemenata objedinjenih posebnim polimernim omotačem.
Prema opisu pronalazača, omotač zadržava elemente kao jedinstvenu celinu tokom prolaska kroz cev, a njihovo razdvajanje predviđeno je nakon izlaska projektila iz oružja. Tako se umesto jedne putanje dobija više putanja, čime se povećava prostor koji udarni elementi mogu da zahvate. Takav princip naročito je interesantan protiv malih vazdušnih ciljeva, ali stvarna efikasnost zavisi od rasturanja, preostale energije elemenata i udaljenosti mete.
Za razliku od klasične sačmene municije, ovde je reč o rešenju namenjenom i standardnom pešadijskom oružju sa olučenom cevi. Konstrukcija mora da obezbedi odgovarajuće ponašanje projektila tokom ispaljivanja, pri čemu polimerni omotač razdvaja metalne elemente od unutrašnje površine cevi.
Jedan 3D štampač, više od 2.000 projektila po smeni?
Posebnost patenta predstavlja korišćenje fotopolimerne 3D štampe, odnosno tehnologije u kojoj se tečni polimerni materijal očvršćava pod dejstvom svetlosti, najčešće ultraljubičastog zračenja. Takav postupak omogućava izradu složenih polimernih oblika bez klasične mašinske obrade svakog pojedinačnog dela.
Poltavcev navodi da bi proizvodni kapacitet jednog štampača mogao da premaši 2.000 komada tokom osmočasovne smene. Reč je o njegovoj proceni proizvodnih mogućnosti, a ne o potvrđenom kapacitetu serijske fabrike municije. Patentni opis obuhvata i pomoćna sredstva za organizaciju ponovljive proizvodnje.
Autor tvrdi da je rešenje ispitivano u više kalibara, uključujući 5,45×39 mm, koji koristi veliki broj automatskih pušaka porodice Kalašnjikov. Međutim, nisu predstavljeni uporedivi rezultati gađanja stvarnih vazdušnih ciljeva, podaci o verovatnoći pogotka niti dokumentacija o dugotrajnoj pouzdanosti municije u različitim uslovima.
Rusija već proizvodi municiju koja se deli na više projektila
Pronalazak se uklapa u sve izraženiji razvoj specijalne pešadijske municije za neposrednu odbranu od dronova. Holding „Visokoprecizni sistemi“, u sastavu Rosteha, razvio je municiju „Mnogotočje“ za borbu protiv FPV dronova, koja koristi projektil sastavljen od tri udarna elementa.
Municija nosi oznake SC-226 i SC-228, u kalibrima 5,45 i 7,62 mm. Njena osnovna prednost jeste mogućnost upotrebe iz postojećeg streljačkog naoružanja, bez razvoja posebne puške ili dodatnog lansera. Rosteh je tokom 2026. godine prikazao praktična gađanja i saopštio da je započeta serijska proizvodnja.
Sličan pristup razvijaju i američke kompanije. U Sjedinjenim Državama testirani su posebni meci kalibra 5,56×45 mm, čiji se udarni elementi razdvajaju tokom leta i povećavaju površinu koju može da zahvati jedan hitac. Time se problem odbrane od malih dronova rešava bez zamene standardnog pešadijskog naoružanja.
Patent je tek početak
Poltavcevljev predlog razlikuje se prvenstveno po proizvodnom postupku, a ne po samoj zamisli višeelementnog projektila. Fotopolimerna štampa mogla bi da smanji zavisnost od pojedinih specijalizovanih proizvodnih procesa, ali ona sama ne rešava pitanja balističke ujednačenosti, mehaničke otpornosti i bezbednosti pri upotrebi.
Za sada nema podataka o narudžbinama ruskog Ministarstva odbrane, početku serijske proizvodnje ili uvođenju ove municije u jedinice. Poznate su tvrdnje pronalazača o funkcionalnosti konstrukcije i mogućem proizvodnom kapacitetu, dok bi njena praktična vrednost morala da bude utvrđena standardizovanim ispitivanjima.
Odavno sam negde pročitao da je pre drugog svetskog rata bio sličan projekat u Jugoslaviji sa tada standardnim metkom 7,9 mm koji se deli na dva dela. Jedan ispod drugog.