Evropska vojna avijacija sve ozbiljnije razmatra uvođenje borbenih bespilotnih letelica koje bi delovale zajedno sa klasičnim lovcima. Umesto razvoja potpuno novih aviona, pojedini proizvođači pokušavaju da ubrzaju proces korišćenjem već odavno ispitanih platformi i njihovim prilagođavanjem domaćim vojnim zahtevima. Takav pristup može skratiti razvoj za nekoliko godina, ali otvara pitanje kontrole nad tehnologijom, softverom i budućom proizvodnjom.
Nemačka je među državama koje žele da ovakve sisteme uvedu pre kraja decenije, ne čekajući konačni rasplet mukotrpnih razvoja evropskih lovaca šeste generacije. Posebno je zainteresovana za bespilotne letelice sposobne da izviđaju, nose naoružanje i ulaze u snažno branjeni vazdušni prostor bez izlaganja pilota neposrednom riziku. Njihova operativna vrednost zavisiće od sposobnosti samostalnog izvršavanja zadataka i razmene podataka sa avionima sa posadom.
Jedan od najvažnijih evropskih programa kupovine sada je prešao iz priprema u konkretna letačka ispitivanja. Dve velike vazduhoplovne kompanije sa suprotnih strana Atlantika pokušavaju da spoje američki proizvod sa evropskim sistemom upravljanja. Prvi rezultati objavljeni su 12. oktobra, zajedno sa novim detaljima o rokovima i mogućoj nemačkoj narudžbini.
U740 Valkyrie prvi put poleteo u Evropi
Evropski Airbus i američka kompanija Kratos Defense saopštili su 12. oktobra da je bespilotna borbena letelica U740 Valkyrie uspešno završila prvi evropski let. Ispitivanje je obavljeno na neimenovanom poligonu u severnoj Evropi, uz poletanje sa lansirne šine pomoću pomoćnog raketnog pogona, bez korišćenja aerodromske piste. Tokom leta dostignuta je brzina od 0,8 Maha, izvedeni su manevri na različitim visinama i ispitane mogućnosti izmene parametara misije tokom leta.
Ovo nije prvi let same bespilotne letelice Valkire, pošto je osnovni američki XQ-58A poleteo još u martu 2019. godine i od tada učestvovao u više američkih vojnih programa. Novost predstavlja početak evropskih letačkih ispitivanja konfiguracije koju Erbas razvija za nemačko ratno vazduhoplovstvo, uz mogućnost ponude drugim evropskim korisnicima. Kompanija je još u martu pripremala dva primerka kupljena od Kratosa, o čemu smo ranije detaljno pisali.
Domet veći od 5.000 kilometara i unutrašnji prostor za naoružanje
Bespilotna letelica XQ-58A Valkyrie, sada nazvana U740 Valkyrie, dugačka je 9,1 metar, sa rasponom krila od 8,2 metra i maksimalnom poletnom masom od približno tri tone. Prema podacima proizvođača, njen dolet premašuje 5.000 kilometara, dok operativna visina dostiže 13.700 metara, odnosno 45.000 stopa. Navedeni dolet ne predstavlja automatski borbeni radijus, koji zavisi od količine goriva, tereta i profila konkretne misije.
Letelica ima unutrašnji odeljak za naoružanje i dodatne podvesne nosače ispod krila, što omogućava prilagođavanje različitim zadacima. Konstrukcija sa smanjenom radarskom uočljivošću namenjena je operacijama u kojima bi upotreba skupih borbenih aviona sa posadom predstavljala veliki rizik. Pored poletanja pomoću raketnog pogona, Erbas navodi i mogućnost konvencionalnog poletanja i sletanja sa aerodromske piste.
Evropski sistem MARS još nije ispitan u letu
Najvažniji deo nemačkog programa ipak nije demonstriran tokom prvog evropskog leta, jer bespilotna letelica Valkyrie još nije letela sa integrisanim Erbasovim autonomnim sistemom MARS. Reč je o modularnoj arhitekturi za upravljanje misijama, razmenu podataka i koordinaciju više vazduhoplova, čiji je centralni softverski element MindShare, razvijen uz primenu veštačke inteligencije. Sistem je zamišljen tako da bespilotne letelice samostalno izvršavaju dodeljene zadatke u granicama ovlašćenja koja određuje operater.
Erbas planira da MARS prvi put ispita na Valkiri početkom 2027. godine, a povezivanje sa Eurofajterom predviđeno je kasnije tokom iste godine. Za Nemačku je posebno važna kontrola nad softverom, podacima i aplikacijama za izvršavanje misija, dok osnovna vazduhoplovna platforma ostaje američkog porekla. Takva konstrukcija predstavlja kompromis između brzog uvođenja novih sposobnosti i evropskih ambicija za tehnološkom samostalnošću.
Eurofighter dobija mogućnost komandovanja grupom dronova
Erbas predviđa da Jurofajter postane komandna platforma koja bi tokom borbene misije upravljala jednom ili više bespilotnih letelica. Za ostvarivanje takve veze kompanija sa izraelskim Rafaelom razvija unapređenje optoelektronskog kontejnera Litening 5, uz odgovarajuće izmene avionike lovca. Pilot bi mogao da dodeljuje zadatke bespilotnim platformama, dok bi njihovi autonomni sistemi upravljali letom, senzorima i izvršavanjem pojedinih faza misije.
U praksi bi Valikiri mogao da preuzima izviđanje, napade na kopnene ciljeve i zadatke elektronskog ratovanja, zavisno od ugrađene opreme. Takav koncept omogućava da avion sa posadom ostane izvan najopasnijeg područja, dok bespilotna letelica prilazi protivničkoj odbrani. Erbas paralelno razvija i veći U760 Ravenstorm, predstavljen na izložbi ILA 2026, čije se uvođenje najavljuje za početak naredne decenije.
Nemačkoj možda treba 500 dronova, cena oko 20 miliona evra
Izvršni direktor Erbasovog sektora Defence and Space Majk Šelhorn procenio je da bi pojedinačni Valkiri moglao da košta približno 20 miliona evra. Istovremeno je naveo da bi ukupne nemačke potrebe za saradničkim borbenim bespilotnim letelicama mogle dostići oko 500 primeraka, ali konačni zahtevi Bundesvera još nisu definisani. To znači da se ne radi o potvrđenoj narudžbini, već o mogućem obimu budućeg programa.
Prema Šelhornovim rečima, nemačko ratno vazduhoplovstvo tek treba da precizira da li će prioritet biti vazdušna borba, napadi na kopnene ciljeve ili elektronsko ratovanje. Erbas očekuje jasnije zahteve tokom prve polovine 2027. godine, dok cilj da sistem bude spreman za borbenu upotrebu do 2029. ostaje na snazi. Kompanija razmatra i proizvodnju u Nemačkoj ili drugim evropskim državama ukoliko obim budućih narudžbina bude dovoljno veliki.
Dok Erbas predstavlja prvi evropski let U740 Valkire kao značajan uspeh, činjenica je da je američki Kratos XQ-58A prvi put poleteo pre više od sedam godina. Vodeća članica EU, u kojoj se sve glasnije govori o strateškoj autonomiji i nezavisnosti od američke vojne industrije, sada nabavlja američke dronove dok su SAD na istoj platformi testirale autonomno upravljanje pomoću veštačke inteligencije još 2023. godine. Ipak, ugradnja evropskog sistema za upravljanje misijama svakako ima svoju vrednost.
