Kineski lovci šeste generacije već gotovo dve godine privlače pažnju neobičnim oblikom, velikim dimenzijama i potpunim odsustvom klasičnih vertikalnih repova. Mnogo manje se, međutim, zna o onome što se nalazi iza njihove spoljne konstrukcije.
Novi rad istraživača iz Šenjanga sada pruža jedan od retkih pogleda u pravac u kojem kineski konstruktori razmišljaju o budućem vazdušnom ratu. Tema više nije samo kako napraviti avion koji je teže otkriti ili koji ima bolje letne performanse. U pitanju je promena samog načina na koji pilot, avion i druga sredstva učestvuju u borbi.
Rad dolazi iz instituta neposredno povezanog sa razvojem jednog od dva kineska lovca nove generacije koji su već u letačkim ispitivanjima. Taj avion, nezvanično označen kao J-50, prvi put je viđen u decembru 2024. godine. Njegov mnogo veći pandan iz Čengdua pojavio se gotovo istovremeno. Od tada su oba programa nastavila da napreduju, dok Peking gotovo ništa zvanično ne govori o njihovim stvarnim mogućnostima.
Od stabilnog leta do „skokovne transformacije“
Rad je predvodio Žang Dong (张东), glavni konstruktor sistema upravljanja letom u Institutu za projektovanje i istraživanje aviona Šenjang, a objavljen je u avgustu u recenziranom časopisu Aircap Design,《飞机设计》.
Žang i njegove kolege razvoj nove generacije borbenih aviona opisuju kao „skokovnu transformaciju“. Prema njihovom pristupu, cilj više nije samo rešavanje aerodinamičkih problema i postizanje stabilnog leta bezrepog aviona, već korišćenje sistema upravljanja kao sredstva za povećanje ukupne borbene efikasnosti.
Takav pristup posebno je važan za Šenjang J-50. Bez vertikalnih stabilizatora i klasičnog kormila pravca avion u velikoj meri zavisi od računara, sofisticiranih algoritama i različitih kontrolnih površina koje moraju neprekidno da održavaju stabilnost.
Isti sistem može zatim da dobije mnogo širu ulogu od pukog sprečavanja aviona da izgubi kontrolu.
Lovac koji ne mora da zavisi od satelita
Jedan od problema kojima se istraživači bave jeste navigacija kada satelitski sistemi više nisu dostupni.
Savremeni borbeni avioni snažno se oslanjaju na satelitsko pozicioniranje, ali u sukobu sa tehnološki razvijenim protivnikom takvi signali mogu biti ometani, lažirani ili potpuno uskraćeni. Avion koji prodire duboko u protivnički vazdušni prostor zato ne može da računa da će GPS ili kineski Beidou neprekidno biti dostupan.
Kineski istraživači među mogućim rešenjima razmatraju kvantnu navigaciju, koja bi omogućila preciznije određivanje položaja bez oslanjanja na spoljne satelitske signale.
Takva mogućnost posebno dobija na značaju kod većeg lovca iz Čengdua. Njegove dimenzije ukazuju na veliki borbeni radijus i sposobnost izvođenja operacija duboko iza protivničke linije, gde bi elektronsko ratovanje i ometanje navigacije mogli biti posebno intenzivni.
Samostalna navigacija smanjila bi zavisnost aviona od infrastrukture koju protivnik može pokušati da onesposobi već na početku sukoba.
Šta se događa kada pilot izgubi svest
Još neobičniji deo rada odnosi se na situaciju u kojoj pilot više nije sposoban da upravlja avionom.
Kineski konstruktori razmatraju sistem koji bi automatski preuzeo kontrolu ukoliko pilot izgubi svest, bude izložen prevelikom opterećenju ili iz drugog razloga privremeno prestane da reaguje.
Računar bi tada održavao avion u stabilnom letu, sprečavao gubitak kontrole i, zavisno od stepena autonomije, mogao da nastavi deo prethodno definisanog zadatka dok pilot ponovo ne bude sposoban da preuzme upravljanje.
Takva funkcija dobija drugačiji značaj kod lovca šeste generacije nego kod današnjih aviona. Pilot više neće morati samo da leti, prati radar i upotrebljava sopstveno naoružanje. Od njega se očekuje da istovremeno upravlja velikom količinom podataka i koordinira drugim platformama.
Automatizacija osnovnog upravljanja avionom zato oslobađa čoveka za donošenje složenijih taktičkih odluka.
Pilot J-50 kao komandant grupe dronova
Najambiciozniji deo kineskog rada odnosi se na povezivanje aviona sa posadom sa većim brojem bespilotnih letelica.
Istraživači ne opisuju samo jednog ili dva bespilotna pratioca. Predviđaju formacije čiji se broj, raspored i zadaci menjaju tokom same operacije u skladu sa situacijom.
Jedni dronovi mogli bi da izviđaju, drugi da napadaju ciljeve, treći da nose senzore ili sredstva elektronskog ratovanja, dok bi pojedini služili za zaštitu aviona sa posadom.
Formacija više ne bi morala da ostane unapred određena. Letelice bi mogle da menjaju položaj i uloge na osnovu podataka koje zajednički prikupljaju.
Pilot glavnog lovca u takvom sistemu više nije samo pilot jedne letelice. Postaje komandant šire vazdušne borbene grupe.
Sam avion tada služi kao centar za objedinjavanje podataka sa različitih senzora, komunikaciju sa bespilotnim platformama i raspodelu ciljeva. Veštačka inteligencija preuzima deo obrade informacija i pilotu prikazuje ono što je potrebno za donošenje odluka, umesto da ga zatrpava podacima iz svakog pojedinačnog sistema.
J-50 bi mogao da postane brojni lovac nove kineske flote
Mnogo veći avion kompanije Čengdu do sada je privukao više pažnje zbog tri motora, dimenzija i neuobičajene konfiguracije. J-50 bi, međutim, mogao da bude važniji kada počne serijska proizvodnja.
Šenjangova letelica je manja i bliža današnjem J-20, što bi trebalo da olakša proizvodnju i smanji troškove eksploatacije. Zbog toga se očekuje da bi mogla da bude nabavljana u najmanje uporedivim, a možda i većim količinama od znatno većeg aviona iz Čengdua.
Od sredine tridesetih godina J-50 bi tako mogao da preuzme veliki deo zadataka koje danas izvršavaju kineski teški lovci i da postane jedan od najbrojnijih savremenih borbenih aviona u kineskom vazduhoplovstvu.
Njegova eventualna mornarička uloga takođe ostaje otvorena. Šenjang već razvija kineske palubne lovce, dok su raniji radovi kineskih istraživača obrađivali upravo kontrolu bezrepog aviona tokom operacija sa nosača.
Nije samo novi oblik aviona
Detalji iz rada pokazuju da kineski konstruktori pojam šeste generacije ne svode na još manji radarski odraz, veći domet ili napredniji radar.
U njihovoj zamisli avion treba da bude sposoban da funkcioniše i kada satelitska navigacija nestane, da preuzme deo zadataka od pilota, da sam održi let kada čovek privremeno više nije sposoban da upravlja i da koordinira veliki broj drugih letelica.
J-50 i veći avion iz Čengdua već prolaze kroz letačka ispitivanja, dok kineski istraživački sektor paralelno razvija tehnologije namenjene upravo takvoj vrsti operacija. Prema sadašnjim kineskim planovima i procenama, prvi sistemi ove generacije mogli bi da uđu u službu oko 2030. godine.
