Ruska vojna avioindustrija tokom 2026. radi tempom koji se sve teže može objasniti samo nadoknadom gubitaka ili završavanjem ranije ugovorenih serija. Komsomolsk na Amuru, Irkutsk i Novosibirsk nastavljaju da predaju nove avione Vazdušno-kosmičkim snagama (VKS), dok se deo proizvodnje istovremeno odvaja za strane kupce.
Krajem avgusta usledila je nova isporuka iz Komsomolska na Amuru. Na fotografijama koje je objavila Ujedinjena avionska korporacija vide se dva nova Su-35S, ali ruska industrija već duže vreme ne objavljuje tačan broj aviona u pojedinačnim serijama, već sve dok traju sukobi, infomaciju klasifikuje kao vojnu tajnu.
Takva politika ostavlja samo broj isporuka kao pouzdan pokazatelj ritma proizvodnje. Do kraja avgusta zabeleženo je već šest predaja različitih tipova borbenih aviona ruskim VKS.
Posebno je zanimljivo što se proizvodnja ne oslanja na jedan ili dva tipa. Istovremeno se isporučuju Su-57, Su-35S, Su-34 i Su-30SM2, odnosno praktično čitava sadašnja ruska linija novih borbenih aviona.
Treća ovogodišnja serija Su-35S stigla je dok je do kraja godine ostalo još četiri meseca. U prethodnim godinama raspored predaje novih aviona bio je sporiji, sa velikim delom godišnje proizvodnje koncentrisanim u završnim mesecima.
Ovog puta znatan broj serija već je napustio fabrike pre početka jeseni. Rusija pritom nije zaustavila izvoz, što proizvodnu sliku čini još zanimljivijom.
Treća serija Su-35S, šesta isporuka borbenih aviona
Ujedinjena avionska korporacija saopštila je da je nova serija Su-35S prošla potrebne fabričke provere i ispitne letove pre predaje Vazdušno-kosmičkim snagama.
To je treća isporuka ovog tipa tokom 2026. godine. Fotografije prikazuju najmanje dva aviona, ali broj letelica van kadra nije objavljen.
Rusija već nekoliko godina prestala je da daje precizne podatke o veličini većine novih vojnih serija. Izuzetak ove godine bila je isporuka Su-57, koju je UAC opisao kao „veliku“.
Takva formulacija odstupa od uobičajenih saopštenja o „novoj seriji“ i ukazuje da je odjednom predato više Su-57 nego tokom ranijih pojedinačnih isporuka.
Do kraja avgusta VKS su tako primile šest serija borbenih aviona različitih tipova.
Su-57, Su-35S, Su-34 i Su-30SM2 izlaze paralelno iz tri fabrike
Ruska proizvodnja borbene avijacije raspoređena je između nekoliko velikih pogona.
Komsomolski avionski zavod proizvodi Su-57 i Su-35S. Novosibirski avionski zavod nastavlja proizvodnju frontovskog bombardera Su-34, dok Irkutski avionski zavod sklapa Su-30SM2.
Takva podela omogućava da Rusija istovremeno povećava broj aviona za vazdušnu nadmoć, višenamenskih lovaca i udarnih platformi.
Su-35S ostaje jedan od najvažnijih lovaca VKS, sa snažnim radarom Irbis-E, velikim borbenim radijusom, motorima AL-41F1S sa upravljanjem vektorom potiska i širokim izborom raketa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja.
Su-30SM2 predstavlja modernizovanu granu dvosedog Su-30, dok Su-34 ostaje glavna ruska platforma za taktičke udare sa velikim borbenim opterećenjem. Su-57 postepeno raste iz relativno male flote u zasebnu operativnu komponentu VKS.
Tempo 2026. viši nego prethodnih godina
Šest isporuka do kraja avgusta posebno je značajno zbog načina na koji ruska industrija tradicionalno radi.
Veliki broj aviona ranije je predavan tek tokom poslednjeg kvartala, kada fabrike završavaju godišnje državne ugovore. Ovogodišnji raspored pokazuje da su proizvodne linije ranije dostigle tempo koji omogućava češće predaje tokom godine.
Tačan broj novih aviona nije moguće izračunati samo iz fabričkih fotografija, jer jedna „serija“ može sadržati različit broj letelica.
Broj od šest isporuka ipak omogućava poređenje sa prethodnim godinama i pokazuje da se ciklus proizvodnje ubrzao.
Povećanje je posebno važno kod Su-57, čija je serijska proizvodnja godinama bila ograničena malim brojem aviona i sporim povećavanjem kapaciteta fabrike u Komsomolsku na Amuru.
Rusija istovremeno proizvodi avione za izvoz
Povećane domaće isporuke nisu zaustavile ruske izvozne ugovore.
Alžir je tokom 2026. dobio Su-34, dok su Su-30 isporučivani Belorusiji i Mjanmaru. Rusija je i tokom 2025. nastavila da predaje Su-30 Belorusiji.
Alžirski program je još širi. Tokom prethodnog perioda zemlja je dobila Su-35, dok su počele i isporuke Su-57, čime je Alžir postao prvi strani korisnik ruskog lovca pete generacije.
To znači da iste proizvodne linije koje povećavaju broj aviona u ruskim VKS istovremeno moraju da izvršavaju izvozne ugovore.
Posebno opterećenje pada na Komsomolsk na Amuru, gde se paralelno proizvode Su-35S i Su-57 za ruske potrebe, uz izvozne obaveze za iste porodice aviona.
Ruska flota više ne raste samo kroz zamenu starijih ili uništenih aviona
Tokom prethodne decenije veliki deo novih Su-30SM, Su-34 i Su-35S prvenstveno je menjao sovjetske Su-24, Su-27 i MiG-29 koji su dostizali kraj resursa. Istovremeno, prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti, Rusija je navodno izgubila osam aviona. Kijev tvrdi da je uništio tri Su-34 i pojedan jedan Tu-95MS, Tu-22M3, Su-57, Su-35, Su-30 kao i da su dva oštetili (Su-30 i Su-34).
Dakle, sadašnja proizvodnja odvija se u drugačijim okolnostima. Rusija istovremeno mora da nadoknađuje ratne gubitke, održava veliku operativnu flotu, povećava broj Su-57 i ispunjava izvozne ugovore.
Šest serija predatih do kraja avgusta pokazuje da proizvodnja više nije koncentrisana samo na završetak godine. Ukoliko fabrike tokom poslednjeg kvartala zadrže tradicionalno visok tempo predaje, 2026. bi mogla da donese jednu od najvećih godišnjih isporuka novih ruskih borbenih aviona u poslednjih nekoliko godina.
