Poljska želi da sadašnje američko vojno prisustvo preraste u nešto trajnije. Varšava više ne govori samo o rotacijama i privremenim kontingentima, već o nekoliko lokacija na kojima bi američki vojnici bili stalno raspoređeni. Razgovori sa Vašingtonom već su otvoreni.
Poljska pritom ne traži samo veći broj ljudi. Težište je na sposobnostima koje domaće oružane snage nemaju u dovoljnoj meri, posebno u izviđanju, komandovanju i povezivanju jedinica. Broj vojnika u toj rPoljskaačunici postaje manje važan od onoga što američke snage donose sa sobom.
Jedna granica ipak je postavljena veoma jasno. Varšava želi dublje učešće u NATO sistemu odvraćanja, ali ne želi američke nuklearne bojeve glave na svojoj teritoriji. Ta poruka dolazi baš u trenutku kada Pentagon ubrzava veliku reviziju svojih snaga u Evropi.
Poljska želi nekoliko američkih baza, ne jednu
Pregovore je potvrdio zamenik poljskog ministra nacionalne odbrane Pavel Zalevski nakon sastanka sa američkim podsekretarom odbrane za politiku Elbridžom Kolbijem u sedištu NATO-a.
Jedna od tema bio je koncept NATO 3.0, prema kojem bi evropske članice preuzele veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu, dok bi se američka uloga postepeno menjala.
“Poljska podržava ovaj način razmišljanja”, rekao je Zalevski.
Razgovor se zatim prebacio na američko prisustvo u samoj Poljskoj. Zalevski je naglasio da Varšava ne razmatra samo jednu buduću bazu.
“U stvari, govorimo o nekoliko baza, nekoliko lokacija gde bi američki vojnici bili stalno stacionirani u Poljskoj”, rekao je.
Poljska strana želi da Amerikanci na tim lokacijama rasporede sposobnosti koje trenutno nisu dovoljno dostupne poljskim oružanim snagama. Zalevski je među njima pomenuo izviđanje i komandne sisteme, uz napomenu da konkretna konfiguracija još nije dogovorena.
Njegov stav je da se pregovori ne smeju svesti na pitanje da li će u Poljskoj biti nekoliko hiljada vojnika više ili manje. Važnije je kakve će jedinice biti raspoređene, kakvu opremu nose i koliko povećavaju sposobnost NATO snaga da brzo reaguju na istočnom krilu.
Amerikanci uskoro obilaze moguće lokacije
Sledeći korak trebalo bi da bude konkretan.
Zalevski je najavio dolazak jednog od Kolbijevih saradnika u Poljsku, kojem bi trebalo da budu predstavljeni predlozi lokacija za buduće američko prisustvo.
Poljska već raspolaže infrastrukturom koju koriste američke snage, ali razgovori sada idu prema modelu trajnijeg stacioniranja na više tačaka.
Takav aranžman imao bi drugačiju političku i vojnu težinu od rotacionih snaga. Stalna baza zahteva dugoročnu infrastrukturu, logistiku, skladišta, komandne kapacitete i planiranje koje podrazumeva da prisustvo nije vezano za jednu vežbu ili privremeno raspoređivanje.
Bez nuklearnih bojevih glava
Zalevski je bio mnogo određeniji kada je razgovor prešao na nuklearno oružje.
“Ne. Želeo bih ovo da kažem veoma jasno i otvoreno. Poljska ne želi da ima nuklearne bojeve glave na svojoj teritoriji”, rekao je na pitanje da li bi buduće američke baze mogle da uključe nuklearne kapacitete.
Poljska ipak želi veću ulogu u NATO nuklearnom odvraćanju.
“Želimo da učestvujemo u vojnom odvraćanju u okviru NATO-a, što ne znači da imamo nuklearne bojeve glave na našoj teritoriji”, objasnio je Zalevski.
Varšava tako pravi razliku između političkog i vojnog učešća u sistemu nuklearnog odvraćanja Alijanse i fizičkog skladištenja nuklearnog oružja u Poljskoj.
Pentagon ubrzao pregled svih snaga u Evropi
Poljski pregovori odvijaju se dok Vašington istovremeno razmatra koliko američkih vojnika uopšte želi da zadrži na evropskom kontinentu.
Pentagon je u junu pokrenuo šestomesečni pregled globalnog rasporeda snaga, ali je rok za evropski deo procesa naknadno ubrzan. Prema poverljivim dokumentima američkog Ministarstva odbrane koje je pregledao Rojters, najmanje četiri opcije za budući raspored treba da budu pripremljene do 6. novembra za ministra odbrane Pita Hegseta.
Prvobitni rok bio je decembar.
U Evropi se trenutno nalazi približno 80.000 američkih vojnika, a mogućnost ozbiljnijeg smanjenja već izaziva nervozu među evropskim članicama NATO-a.
Brisel strahuje da revizija neće biti samo tehničko premeštanje jedinica, već početak smanjivanja američkog bezbednosnog oslonca na kontinentu.
Evropa mora da pokaže koliko zaista može sama
Pentagon tokom pregleda pokušava da utvrdi koliko evropski saveznici mogu da popune prostor koji bi nastao ukoliko deo američkih snaga bude povučen ili prebačen na druga ratišta.
Saveznicima je poslat detaljan upitnik koji obuhvata izdvajanja za odbranu, dugoročne vojne strategije, planirane nabavke naoružanja i sposobnost da podrže šire američke geopolitičke prioritete.
U evropskim diplomatskim krugovima pojavila se i bojazan da bi pojedine države mogle da budu drugačije tretirane u zavisnosti od odnosa prema politici administracije Donalda Trampa, uključujući američku vojnu kampanju protiv Irana.
Šira promena počela je Trampovim povratkom u Belu kuću i imenovanjem Pita Hegseta na čelo Pentagona. Tramp je godinama kritikovao evropske članice NATO-a zbog nedovoljnog izdvajanja za vojsku i insistirao da SAD više ne mogu da snose najveći deo troškova evropske bezbednosti.
Poljska u takvoj raspravi pokušava da se postavi drugačije od država koje strahuju od američkog povlačenja. Umesto zahteva da postojeći model ostane nepromenjen, Varšava nudi infrastrukturu za nekoliko trajnih američkih lokacija, prihvata veći evropski teret u okviru NATO 3.0 i traži američke izviđačke i komandne sposobnosti. Nuklearne bojeve glave, prema sadašnjem stavu poljskog Ministarstva odbrane, ne ulaze u taj paket.
