Ruska upotreba bespilotnih letelica dugog dometa u Ukrajini ulazi u novu fazu. Posle perioda u kojem su glavni teret udara nosili brojni i relativno jeftini dronovi Geran-2 sa klipnim motorima, pažnja se sve više usmerava ka bržim verzijama sa mlaznim pogonom, koje imaju drugačiju ulogu na savremenom bojištu.
Prema procenama ukrajinskih i zapadnih stručnjaka koji prate razvoj ruskih bespilotnih sistema, Moskva postepeno povećava upotrebu modela Geran-4 za zadatke u kojima brzina i manja izloženost protivvazdušnoj odbrani imaju veću vrednost od maksimalnog dometa.
Promena ne znači potpunu zamenu postojećih dronova. Geran-2 ostaje važan zbog niske cene i mogućnosti masovne upotrebe, dok Geran-4 predstavlja pokušaj da se popuni prostor između sporih kamikaza dronova i mnogo skupljih krstarećih raketa.
Od jeftinog rojeva do brzog udara
Jedna od glavnih prednosti Gerana-2 bila je ekonomičnost. Prema dostupnim procenama, cena jednog drona iznosi do oko 50.000 dolara, što omogućava masovnu upotrebu i stvaranje pritiska na ukrajinske sisteme protivvazdušne odbrane.
Geran-4 je skuplji i njegova cena bi mogla prelaziti 100.000 dolara po jedinici. Međutim, povećanje troškova nije samo posledica boljeg pogonskog sistema. Ovaj dron ima drugačiju namenu.
Dok Geran-2 može da prelazi velike udaljenosti, sa procenjenim dometom od oko 2.000 do 2.500 kilometara, Geran-4 je optimizovan za kraće, ali brže udare. Njegov domet se procenjuje na približno 500 do 900 kilometara, što je dovoljno da pokrije praktično celu teritoriju Ukrajine sa ruskih lansirnih područja.
Za Moskvu je zato brzina postala važniji faktor od maksimalnog dometa.
Brzina kao odgovor na ukrajinsku PVO
Ukrajina je tokom rata razvila slojevitu mrežu za odbranu od ruskih dronova, koristeći mobilne vatrene grupe, mitraljeske i topovske sisteme, helikoptere, lake avione i specijalizovane dronove presretače.
Takva odbrana posebno je prilagođena sporijim ciljevima poput Gerana-2, koji krstari brzinom od oko 150 do 180 km/h, uz mogućnost dostizanja približno 300 km/h u pojedinim fazama leta.
Situacija je drugačija kod Gerana-4. Ovaj dron sa turbomlaznim motorom može da leti krstarećom brzinom od oko 300 do 350 km/h, dok maksimalna brzina prema nekim procenama dostiže oko 600 km/h.
Zbog toga vreme za reakciju branilaca postaje znatno kraće. Mobilne grupe koje mogu uspešno da obore sporije dronove više nemaju istu efikasnost protiv bržih ciljeva, pa veći teret pada na klasične sisteme protivvazdušne odbrane i lovačku avijaciju.
Upravo taj odnos troška i efekta predstavlja najveći izazov. Upotreba skupih raketa PVO protiv relativno jeftinog drona predstavlja ekonomsku dilemu za svaku stranu.
Geran-5 kao sledeća faza masovne upotrebe
Pored Gerana-4, ruska industrija razvija i veće bespilotne letelice sa mlaznim pogonom, među kojima se izdvaja Geranj-5. Ovaj sistem bi trebalo da predstavlja prelaz između klasičnih kamikaza dronova i krstarećih raketa.
Prema dostupnim informacijama, Geran-5 ima domet do oko 1.000 kilometara, brzinu krstarenja između 450 i 600 km/h i maksimalnu brzinu do približno 800 km/h.
Takve karakteristike bi ga približile klasičnim raketnim sistemima po brzini, ali uz znatno nižu cenu proizvodnje. Time bi Rusija dobila dodatni sloj između masovnih dronova sa klipnim motorima i sofisticiranijih raketa.
Nova trka između proizvodnje i odbrane
Ako Rusija uspe da poveća proizvodnju mlaznih kamikaza dronova i istovremeno zadrži visoku proizvodnju Gerana-2, struktura vazdušnih napada mogla bi značajno da se promeni.
Umesto jednog tipa pretnje, ukrajinska PVO bi morala da odgovara na kombinaciju sporih i brojnih dronova, bržih mlaznih bespilotnih letelica i klasičnih raketnih sistema.
Takav pristup povećava pritisak na svaki deo odbrane, od otkrivanja ciljeva do izbora najisplativijeg sredstva za presretanje.
Konačni rezultat, međutim, zavisiće od sposobnosti ruske industrije da obezbedi masovnu proizvodnju novih modela bez smanjenja proizvodnje postojećih Gerana. Ukoliko se taj balans postigne, borba protiv dronova više neće biti samo pitanje tehnologije, već i pitanje ekonomskog iscrpljivanja protivničke odbrane.
