Ukrajinski lovac MiG-29 izveo je neobično presretanje ruske bespilotne letelice Geran-4, pri čemu pilot nije upotrebio ni top ni raketu, već je pokušao da obori cilj samom aerodinamikom leta. Snimak događaja pojavio se na internetu i prikazuje borbeni avion koji prilazi kamikaza dronu na maloj visini i velikoj blizini.
Prema navodima koji prate snimak, incident se dogodio 14. avgusta 2026. godine iznad Odeske oblasti. Na njemu se vidi kako ukrajinski MiG-29 leti neposredno uz Geran-4, nakon čega bespilotna letelica gubi stabilnost, počinje da pada i udara u zemlju.
Ovakav način presretanja predstavlja veoma neuobičajenu primenu lovačkog aviona protiv male bespilotne letelice i pokazuje koliko je rat u Ukrajini promenio tradicionalne zadatke borbene avijacije.
MiG-29 protiv drona: Presretanje bez upotrebe oružja
Prema tehničkoj analizi snimka, MiG-29 je pokušao da iskoristi aerodinamički efekat bliskog prolaska pored Gerana-4. Veliki borbeni avion koji leti veoma blizu manjeg drona može da izazove poremećaje vazdušnog strujanja oko njegove konstrukcije i pogonskog sistema.
Turbulencija i promena pritiska ispred aviona izazvala je poremećaj rada turbomlaznog motora Gerana-4, odnosno pojavu sličnu kompresorskom zastoju. Kod takvog kvara dolazi do prekida normalnog rada kompresora, gubitka potiska i mogućeg gašenja motora.
Pilot MiG-29 se, prema dostupnom snimku, nije odlučio za upotrebu automatskog topa GŠ-30-1 kalibra 30 mm, iako se avion nalazio veoma blizu cilja.
Razlozi za takvu odluku mogu biti različiti. Jedna mogućnost jeste čuvanje municije za složenije ciljeve, jer je količina granata ograničena i njihova upotreba protiv sporog drona nije uvek optimalno rešenje. Drugi razlog može biti rizik od eksplozije drona u neposrednoj blizini aviona, posebno zbog mogućeg rasipanja fragmenata bojeve glave.
Kod letelice koja nosi eksploziv, čak i uspešan pogodak iz topa ne garantuje potpuno bezbedno presretanje. Pilot bi u tom slučaju morao brzo da izvede manevar izbegavanja pri velikim opterećenjima kako bi sprečio oštećenje sopstvenog aviona.
Geranj-4: Teži i brži naslednik ruskih kamikaza dronova
Geranj-4 pripada istoj porodici bespilotnih letelica kao i poznatiji Geranj-2, čak i vizuelno izgleda veoma slično, a od Geranj-2 se razlikuje po pogonskom sistemu i većim mogućnostima. Dok Geran-2 koristi klipni motor, Geran-4 je opremljen turbomlaznim motorom koji omogućava znatno veću brzinu.
Prema dostupnim podacima, Geranj-4 može da dostigne brzinu do oko 500 km/h, nosi bojevu glavu mase približno 50 kilograma i ima domet do oko 900 kilometara. Zbog većih performansi predstavlja zahtevniji cilj za klasične protivdronske sisteme.
Presretanje takvih letelica lovačkim avionima predstavlja složen zadatak. Električni presretači i mali dronovi teško mogu da prate brže ciljeve, dok upotreba skupih protivvazdušnih raketa često nije ekonomski opravdana.
Zbog toga obe strane u sukobu razvijaju različite metode borbe protiv bespilotnih letelica, od specijalizovanih sistema za elektronsko ratovanje do improvizovanih taktika sa postojećim borbenim avionima.
Rizik od naoružanih verzija Geranja
Ovaj slučaj završen je uspešno za ukrajinskog pilota, ipak, slični pokušaji presretanja nose određeni rizik. Poseban problem predstavljaju verzije Geranja opremljene dodatnim sistemima ili drugačijim tipovima bojevih glava.
Ukoliko bi se avion približio dronu koji nosi raketu vazduh-vazduh kratkog dometa, poput starijih sistema R-60, situacija bi mogla biti potpuno drugačija. Takva kombinacija bi mogla predstavljati ozbiljnu opasnost čak i za mnogo brži lovac koji pokušava da uništi relativno spor cilj. Podsetimo, Geranji sa raketama već su obarali ukrajinske letelice, posebno helikoptere.
Rat u Ukrajini je pokazao da granica između klasične avijacije i bespilotnih sistema postaje sve nejasnija. Lovci poput MiG-29, prvobitno projektovani za borbu protiv drugih aviona, sada se koriste i za lov na jeftine udarne dronove koji su postali jedno od glavnih oružja savremenog bojišta.
Od Su-27 do MiG-29: Kada avion postaje oružje sam po sebi
Ovakav način presretanja podseća na najpoznatiji slučaj obaranja bespilotne letelice bez upotrebe klasičnog naoružanja, kada je ruski lovac Su-27 2023. godine presreo američki izviđački dron MQ-9 Reaper iznad Crnog mora. Prema navodima američke strane, ruski avion je tokom presretanja više puta prilazio dronu i ispuštao gorivo preko njega, nakon čega je došlo do kontakta sa propelerom i gubitka letelice.
Slučaj MQ-9 pokazao je da u modernom vazdušnom ratu čak i fizički kontakt, turbulencija ili kontrolisani manevar mogu postati deo taktike protiv bespilotnih sistema. Presretanje Gerana-4 od strane ukrajinskog MiG-29 predstavlja sličan koncept, ali u potpuno drugačijem obliku: umesto pokušaja ometanja izviđačkog drona, lovac je iskoristio sopstvene aerodinamičke karakteristike protiv udarne bespilotne letelice.
Razvoj sve većeg broja brzih i jeftinih dronova postavlja novo pitanje za borbene avione: da li će budući piloti trošiti skupe rakete na male ciljeve ili će, kao u ovim slučajevima, sve češće koristiti manevar, brzinu i samu fiziku leta kao oružje?
Šteta što Geran nije nosio R-60 ili neki obližnji.Biće bolje drugi put.