Vojna saradnja Rusije i Severne Koreje dobija novu dimenziju, ukoliko se potvrde tvrdnje ukrajinske obaveštajne službe da je Pjongjang u Rusiju poslao specijalizovanu jedinicu operatera bespilotnih letelica. Prema navodima Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, severnokorejsko vojno prisustvo više se ne ograničava samo na pešadijske i pomoćne jedinice, već uključuje i specijaliste za savremeno ratovanje dronovima.
Zamenik načelnika GUR-a general-major Vadim Skibicki izjavio je za CNN da se među novim severnokorejskim kontingentom nalazi oko 400 operatera bespilotnih letelica. Prema njegovim tvrdnjama, deo osoblja već ima iskustvo iz ranijih raspoređivanja i mogao bi da doprinese ruskim sposobnostima u oblasti izviđanja, logistike i upotrebe dronova.
Ukrajinska strana navodi da se severnokorejski kontingent nalazi uglavnom u Kurskoj oblasti, gde je prema njihovim procenama raspoređeno oko 8.500 severnokorejskih vojnika. Pored operatera dronova, među njima se navodno nalazi i oko 1.000 inženjera i stručnjaka za razminiranje.
Dronovi kao novi oblik vojne saradnje Moskve i Pjongjanga
Uloga severnokorejskih operatera dronova posebno je značajna zbog promene karaktera savremenog ratovanja. Bespilotne letelice postale su jedno od najvažnijih sredstava za izviđanje, korekciju artiljerijske vatre, udare po logističkim čvorištima i zaštitu sopstvenih jedinica.
Prema procenama ukrajinske obaveštajne službe, severnokorejsko osoblje verovatno neće biti raspoređeno direktno na liniju fronta u Ukrajini, već će delovati iz pozadine, čime bi Rusija mogla da oslobodi deo svojih jedinica za borbene zadatke.
Takav model omogućava da saveznik preuzme deo pomoćnih i specijalizovanih funkcija, dok domaće snage ostaju usmerene na glavne operacije. Sličan princip već se koristi u različitim oblicima vojne saradnje između država, gde obučeni kontingenti ne moraju nužno da budu angažovani na najizloženijim delovima ratišta.
Od raketa KN-23 i KN-24 do novih KN-30
Navodno raspoređivanje operatera dronova dolazi nakon ranijih tvrdnji Kijeva o severnokorejskim isporukama balističkih raketa Rusiji.
Prema ukrajinskim podacima, Severna Koreja je Rusiji isporučila najmanje 150 raketa KN-23 i KN-24, dok je ranije objavljeno i da bi Moskva mogla da dobije noviju i težu balističku raketu KN-30, odnosno Hvasong-11C.
KN-30 predstavlja dalji razvoj severnokorejske porodice balističkih raketa kratkog dometa i po dostupnim podacima Pjongjanga spada u kategoriju težih sistema. Za ovu raketu se navodi mogućnost nošenja bojeve glave mase oko 2,5 tona i domet u rasponu od približno 600 do 900 kilometara. Severna Koreja je ranije pokazala i varijante sa znatno težim bojevim glavama, a KN-30 bi mogla da raspolaže četiri puta većom razornom moći od ruske Iskander.
Za razliku od ranijih KN-23 i KN-24, koje su projektovane sa naglašenim sposobnostima manevrisanja tokom leta, KN-30 predstavlja pokušaj Pjongjanga da poveća razornu moć jedne rakete. Velika bojeva glava daje mogućnost dejstva po ojačanim objektima, komandnim centrima i infrastrukturi, gde sama preciznost nije jedini faktor.
Ukoliko su ukrajinske tvrdnje o isporuci KN-30 tačne, to bi predstavljalo novi nivo saradnje između Moskve i Pjongjanga, jer bi pored ljudstva i konvencionalne municije uključivao i naprednije raketne sisteme.
Sporazum Moskve i Pjongjanga promenio okvir saradnje
Rusija i Severna Koreja intenzivirale su vojne veze nakon potpisivanja Sveobuhvatnog strateškog sporazuma o partnerstvu 2024. godine, koji uključuje i odredbe o međusobnoj pomoći u slučaju ugrožavanja bezbednosti jedne od potpisnica.
Moskva i Pjongjang nisu javno potvrdili detalje pojedinačnih isporuka oružja niti raspoređivanja specijalizovanih jedinica u Rusiji. Ukrajinske obaveštajne procene predstavljaju pogled jedne strane u sukobu, dok ruska strana na ove navode uglavnom ne odgovara.
Za Kijev je pitanje severnokorejske pomoći postalo deo šire diplomatske kampanje usmerene ka obezbeđivanju dodatne vojne podrške Zapada. Posebna pažnja usmerena je na protivvazdušnu odbranu, jer Ukrajina poslednjih meseci upozorava na pritisak na zalihe raketa-presretača za sisteme Patriot.
Bez obzira na tačan obim severnokorejskog doprinosa, razvoj događaja pokazuje da se vojna saradnja Moskve i Pjongjanga više ne ograničava samo na tradicionalnu razmenu oružja. Kombinacija raketa, ljudstva, inženjerijskih jedinica i potencijalno stručnjaka za bespilotne sisteme predstavlja širi pokušaj povezivanja vojnih kapaciteta dve države u uslovima produženog sukoba.
