Ruski vojni stručnjak i novinar Aleksej Ram tvrdi da poslednje promene u načinu izvođenja ruskih udara predstavljaju početnu fazu priprema za veliku ofanzivnu operaciju u Ukrajini. Prema njegovim rečima, sadašnje aktivnosti nisu izolovani napadi, već deo šireg procesa stvaranja uslova za buduće dejstvo većih razmera.
Ram smatra da bi operacija mogla da počne tokom jeseni ili zime ove godine, nakon završetka pripremnog perioda. Njegove izjave dolaze u trenutku kada se intenzitet ruskih raketnih i bespilotnih udara povećava, dok ukrajinske snage istovremeno ubrzano podižu nove odbrambene linije.
Posebna pažnja usmerena je na severne oblasti Ukrajine, uključujući prostor oko Černobiljske nuklearne elektrane i granice sa Belorusijom. Kijev se, prema navodima nemačkog lista Špigel, priprema za mogućnost da bi ovaj pravac mogao ponovo dobiti vojni značaj. Istovremeno, ruski vojni analitičari naglašavaju da velike operacije zahtevaju dugotrajnu pripremu, gomilanje rezervi i promenu strukture upotrebljenog naoružanja.
Ram je u emisiji radija Komsomoljskaja pravda izjavio da se ruske snage trenutno nalaze na početku procesa koji prethodi većoj operaciji. Prema njegovom tumačenju, početni udari imaju zadatak da oslabe protivničke kapacitete pre nego što bi usledilo šire kopneno dejstvo.
Ram: Velika ofanziva ne počinje jurišem, već pripremom
Prema tvrdnjama Alekseja Rama, ruske oružane snage su prethodno morale da stvore potrebne rezerve ljudi, tehnike i municije pre nego što bi mogle da pokrenu operaciju većeg obima. On je naveo da ofanzive, posebno velike operacije, ne mogu da počnu bez pripreme koja uključuje akumulaciju sredstava i plansko dejstvo po ključnim ciljevima protivnika.
„Nalazimo se na početku velike ofanzivne operacije“, rekao je Ram, dodajući da su prethodni zahtevi dela javnosti za trenutnim masovnim napadima bili vojno nerealni bez odgovarajuće pripreme.
Posebno je istakao promene u ruskom arsenalu, navodeći da se menja struktura korišćenog oružja. Prema njegovim rečima, ruske snage sve više koriste bespilotne letelice na mlazni pogon kamikaze, uz nastavak udara raketama i drugim sredstvima. Ram smatra da trenutni udari predstavljaju samo početnu fazu šireg procesa.
„Najzanimljivije stvari će početi ove jeseni i zime. Za sada je ovo samo prvi znak velikih promena“, izjavio je ruski stručnjak.
Njegove procene, međutim, predstavljaju stav pojedinca i ne predstavljaju zvaničnu najavu ruskog vojnog vrha.
Černobiljska zona ponovo postaje vojna tačka
Dok ruski analitičari govore o mogućem budućem pritisku na ukrajinske snage, Kijev je počeo dodatno utvrđivanje oblasti oko Černobiljske nuklearne elektrane. Prema pisanju nemačkog magazina Špigel, pozivajući se na ukrajinske izvore, ukrajinske jedinice kopaju rovove, protivtenkovske prepreke, grade bunkere i pripremaju nove vatrene položaje u zoni isključenja.
Posebna pažnja posvećena je logističkim pravcima. Ukrajinske snage su navodno uništile železnički most koji je korišćen za prevoz osoblja Černobiljske nuklearne elektrane. Zbog toga deo zaposlenih više ne može svakodnevno da napušta zonu, već boravi u privremenim smeštajnim objektima unutar kompleksa.
Ukrajinske vlasti ovu oblast posmatraju kao potencijalno osetljivu zbog blizine granice sa Belorusijom. Černobiljska nuklearna elektrana nalazi se približno 15 do 16 kilometara od beloruske teritorije. Prema navodima iz izveštaja, kontrolni punktovi postavljeni su duž puteva, dok vojska izvodi radove na šumskim područjima kako bi poboljšala preglednost terena i pripremila odbrambene položaje.
Ukrajinske jedinice koriste specijalizovanu opremu za uklanjanje drveća, grade zaštitne konstrukcije za logistiku i postavljaju metalne prepreke sa mrežama namenjenim zaštiti od dronova.
Sećanje na 2022. godinu oblikuje novu odbranu severa
Ukrajinska priprema Černobiljske zone povezana je sa iskustvom iz početne faze rata 2022. godine, kada su ruske snage ušle u ovu oblast tokom šire operacije prema Kijevu.
Za ukrajinsko vojno rukovodstvo, severni pravac ostao je prostor koji zahteva stalnu pažnju upravo zbog mogućnosti ponavljanja pokušaja pritiska prema glavnom gradu.
Istovremeno, Moskva nije zvanično objavila planove za novu ofanzivu u ovoj oblasti. Navodi o mogućem pravcu budućih operacija zasnivaju se na procenama pojedinih analitičara, promenama na terenu i intenzitetu pripremnih aktivnosti.
Ram je u svojim izjavama povezao situaciju u Ukrajini sa širim evropskim bezbednosnim odnosima, tvrdeći da evropske države planiraju dugoročnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom do 2030. godine. Takve tvrdnje predstavljaju njegovu političko-stratešku procenu i nisu potvrđene kao zvanična politika svih evropskih država.
Bez obzira na različita tumačenja budućih planova, obe strane nastavljaju da ulažu resurse u pripremu novih faza sukoba. Rusija povećava intenzitet vazdušnih udara i menja strukturu upotrebljenog naoružanja, dok Ukrajina širi mrežu utvrđenja na potencijalno ugroženim pravcima.
Prostor oko Černobilja, koji je decenijama bio simbol nuklearne katastrofe i napuštene teritorije, ponovo dobija vojni značaj kao jedna od tačaka na kojoj se ukrštaju strateški interesi dve vojske.
Ući će im Rusi gde se i ne ne nadaju, a ne gde oni očekuju. I to baš će da im uđu.