Izrael je decenijama gradio vazdušnu nadmoć oslanjajući se na domaću industriju i privilegovan pristup američkoj tehnologiji. Taj model sada dobija ozbiljan izazov iz samog izraelskog državnog vrha. Visoki zvaničnik krajem jula je u Vašingtonu govorio o potrebi da zemlja sama proizvodi sisteme koje bi joj strani dobavljači jednog dana mogli uskratiti.
Nisu predstavljeni budžet, struktura programa ni tehnički zahtevi. Pomenut je, međutim, period od približno deset godina, što ukazuje na stratešku promenu, a ne na kratkoročnu nabavku. Suština ideje nije samo u tome da se napravi još jedan avion sa izraelskom oznakom.
Mnogo veće pitanje je može li država čija je vazdušna moć duboko povezana sa američkim softverom, standardima, održavanjem i finansiranjem da povrati kontrolu nad čitavim tehnološkim lancem. Upravo tu se pojavljuje najveća kontradikcija budućeg programa. Stelt lovac bi bio njegov najvidljiviji simbol, dok bi autonomni borbeni avion mogao ranije pokazati koliko je izraelska nezavisnost stvarna.
Američke milijarde koje se vraćaju američkoj industriji
Prema pisanju Jerusalim posta, inicijativa se uklapa u plan premijera Benjamina Netanjahua da postepeno smanji američko finansiranje izraelskih vojnih nabavki, trenutno vredno 3,8 milijardi dolara godišnje, do potpunog ukidanja za oko deset godina.
Vašington se memorandumom za period 2018-2028. obavezao da Izraelu obezbedi 38 milijardi dolara, od čega 33 milijarde predstavlja direktno vojno finansiranje, dok je pet milijardi namenjeno protivraketnoj odbrani. Taj novac nije pomoć kojom Izrael može slobodno da kupuje oružje gde želi.
Mehanizam FMF usmerava sredstva ka američkim kompanijama, među kojima su Lokid Martin, Boing i Rejtion. Novac napušta američki budžet, formalno finansira izraelske nabavke, a zatim završava kod proizvođača koji isporučuju avione i rakete.
Takav aranžman povezuje Izrael i tehnološki, jer oprema dolazi sa američkim softverom, standardima, sertifikacijom i procesima održavanja. Netanjahuov plan zato predviđa da se finansiranje postepeno zameni sopstvenim sredstvima, domaćom proizvodnjom i zajedničkim programima sa partnerima.
Autonomni avion otvara problem koji F-35 ne rešava
Mogući izraelski stelt lovac privukao je najviše pažnje, ali autonomni borbeni avion ima bliži operativni značaj. Takva letelica mogla bi da izvršava izviđačke, udarne i zadatke elektronskog ratovanja i da dejstvuje sa avionima sa posadom.
Ključno pitanje je ko bi njome komandovao. F-35 nije ušao u službu sa izvornom sposobnošću upravljanja borbenim avionima tipa CCA, mada Lokid Martin i američke oružane snage rade na takvoj integraciji. Kompanija je saopštila da je demonstrirala interfejs koji pilotima F-35 i F-22 omogućava upravljanje većim brojem autonomnih letelica, dok je Američki marinski korpus uključio povezivanje CCA sa F-35 u buduće planove.
Izraelski autonomni avion mogao bi zato da leti uz Adir, ali bi takvo rešenje otvorilo pitanje američkog odobrenja. Integracija bi mogla zahtevati pristup softveru, standardima interfejsa, sertifikaciji i arhitekturi sistema misije koje kontroliše američka strana.
F-35I već daje Izraelu veću slobodu nego standardne varijante. Israel Aerospace Industries razvio je domaći sistem komandovanja, upravljanja, komunikacije i računarstva, čija otvorena arhitektura omogućava uvođenje izraelskih aplikacija. IAI to opisuje kao „relativnu nezavisnost“, što pokazuje da potpuni suverenitet nad osnovnim softverom i avionikom ipak ne postoji.
Lavi: Izraelski lovac koji je ugašen pre nego što je stigao u eskadrile
Izraelska industrija već ima iskustvo u bespilotnim sistemima, senzorima, elektronskom ratovanju i integraciji misija. U pozadini je i iskustvo programa Lavi. Program IAI Lavi bio je jedan od najambicioznijih pokušaja Izraela da razvije sopstveni savremeni borbeni avion.
Pokrenut početkom osamdesetih godina, zamišljen je kao višenamenski lovac koji bi postepeno zamenio starije A-4 Skyhawk i Kfir, uz znatno veći oslonac na domaću industriju, avioniku i naoružanje. Letelica je imala delta krilo sa kanardima i koristila američki motor Pratt & Whitney PW1120, dok je veliki deo elektronskih sistema trebalo da bude razvijen u Izraelu.
Prvi prototip poleteo je u decembru 1986. godine, a ispitivanja su pokazivala da projekat nije bio samo politička demonstracija, već ozbiljan pokušaj razvoja nacionalnog borbenog aviona. Problem je bio cena. Kako su troškovi rasli, u Izraelu je počela žestoka rasprava o tome da li država može istovremeno da finansira Lavi i druge velike vojne programe.
Izraelska vlada je u avgustu 1987. godine tesnom većinom odlučila da otkaže program. Odluka je ostavila dubok trag u domaćoj vojnoj industriji, jer je veliki deo znanja, inženjera i tehnologija razvijenih za Lavi kasnije preusmeren na druge projekte, uključujući bespilotne letelice, avioniku, elektronsko ratovanje i modernizaciju postojećih aviona.
Od Lavija do novog pokušaja tehnološke samostalnosti
Lavi je ugašen iz budžetskih i političkih razloga, nakon američkog pritiska da se kupuju američke platforme. Potpuno odvajanje od američkog sistema ipak nije na dnevnom redu, ali se Lavi danas ponovo nameće kao istorijska paralela. Nova ideja o domaćem stelt lovcu zato u mnogo čemu vraća staro pitanje: koliko daleko Izrael može da ode ka tehnološkoj samostalnosti, a da pritom ostane duboko povezan sa američkim vojnim sistemom.
U maju 2026. Izrael je odobrio nabavku četvrte eskadrile F-35 i druge eskadrile F-15IA, pa će Adir još dugo ostati oslonac izraelske vazdušne moći. Jedno rešenje bilo bi da autonomni dron tipa aviona prima zadatke sa F-15I ili F-16I, iz vazdušne komandne platforme ili sa zemlje. Druga mogućnost je visok stepen autonomije i izvršavanje unapred odobrenih zadataka bez stalne kontrole iz kokpita. F-35I bi mogao da ostane senzorski i ciljni čvor, dok bi komandovanje CCA sistemom bilo izdvojeno u zaseban izraelski komunikacioni sloj.
Nekoliko dana pre izjava u Vašingtonu, Netanjahu je odbacio američki plan od 15 tačaka za razoružavanje Hamasa u Gazi, što predstavlja retko javno odstupanje od linije Trampove administracije. Tokom ovogodišnjeg rata sa Iranom izraelski F-35I je u martu oborio iranski Jak-130. Pravi test novog kursa zato neće biti samo može li Izrael da napravi sopstvenu letelicu, već može li da kontroliše njen softver, oružje i komandni lanac bez nove zavisnosti od američke arhitekture.
