Ukrajinski izvori objavili su mapu koja pokušava da rekonstruiše kako izgleda protivvazdušna odbrana Moskve na osnovu mesta na kojima su tokom napada obarani ukrajinski dronovi. Podaci su prikupljeni iz otvorenih izvora i ne predstavljaju zvaničnu rusku mapu rasporeda PVO, ali daju zanimljivu sliku načina na koji je zaštićen prostor oko prestonice.
Moskva je tokom poslednjih meseci postala jedna od glavnih meta ukrajinskih napada dronovima velikog dometa. Broj lansiranih letelica meri se hiljadama, dok se najveći deo presretanja događa desetinama ili stotinama kilometara pre grada. Prema ukrajinskoj analizi, oko Moskve se mogu izdvojiti najmanje tri zone u kojima se koncentrisano obaraju dronovi.
Najviše njih pada u spoljnim prstenovima odbrane, dok je broj letelica koje stižu do same prestonice veoma mali. Povremeni prodori ipak pokazuju da ni tako gusta odbrana nije neprobojna. Istovremeno, cena takve zaštite nije mala, jer zahteva stalno angažovanje velikog broja raketnih, topovskih i mobilnih protivdronovskih sistema.
Oko 93 odsto dronova pada u spoljnim prstenovima
Prema proceni ukrajinskih izvora, od približno 1.500 analiziranih dronova oko 1.400, odnosno približno 93 odsto, oboreno je u prvoj i drugoj zoni protivvazdušne odbrane Moskovske oblasti.
Još oko 100 letelica, približno šest odsto, stiglo je do treće zone u blizini Moskovske obilaznice. Samo jedan dron iz tog uzorka navodno je oboren unutar administrativnih granica Moskve.
Ukrajinski autori nisu naveli precizan vremenski period na koji se statistika odnosi, pa brojke treba posmatrati kao OSINT procenu, a ne kao kompletan bilans svih napada. Napadi su znatno učestaliji.
Na objavljenim mapama upoređena su mesta pada dronova sa poznatim ili pretpostavljenim položajima ruskih sistema PVO. Preklapanje pokazuje da se veliki broj presretanja grupiše upravo oko nekoliko odbrambenih pojaseva.
Sobjanjin: Hiljade dronova pokušale da dođu do Moskve
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin naveo je da su samo tokom jula hiljade ukrajinskih bespilotnih letelica bile usmerene prema Moskvi.
Prema njegovim rečima, 780 dronova oboreno je na prilazima glavnom gradu, dok su ostali presretani dalje od njega. Ruske vlasti pritom često objavljuju broj oborenih letelica po oblastima, ali ne daju javnosti kompletnu sliku rasporeda sistema koji ih presreću.
Uprkos velikom broju obaranja, pojedini napadi ipak su doveli do pogodaka u Moskovskoj oblasti. Među ciljevima koji su tokom 2026. bili pogođeni ili oštećeni navode se objekti u Dubni, Moskovska rafinerija u Kapotnji, skladišta nafte, logistički objekti i stambene zgrade.
Moskva vezuje veliki deo ruske PVO
Zaštita glavnog grada oslanja se na više slojeva različitih sistema. Pored klasičnih protivvazdušnih raketnih kompleksa, koriste se mobilne vatrene grupe, topovski sistemi, elektronsko ratovanje i druga sredstva namenjena obaranju malih ciljeva.
Takva koncentracija omogućava visoku stopu presretanja, ali istovremeno vezuje veliki broj sistema koji ne mogu biti raspoređeni na drugim pravcima.
Ukrajinski napadi zato imaju i širi cilj od pokušaja da pojedinačni dron stigne do određene mete. Stalno slanje velikog broja bespilotnih letelica primorava Rusiju da oko Moskve drži gustu mrežu PVO i da joj neprekidno obezbeđuje municiju, radare i posade.
Cena postoji i sa ukrajinske strane. Dronovi jesu znatno jeftiniji od balističkih ili krstarećih raketa, ali kada se lansiraju u stotinama i hiljadama, troškovi proizvodnje, navigacije, komunikacije i logistike brzo rastu.
Objavljena mapa zato više govori o razmerama borbe između masovne upotrebe jeftinijih bespilotnih letelica i višeslojne protivvazdušne odbrane nego o postojanju jednog konkretnog “štita” oko Moskve.
