Američka kompanija RTX, nekada poznata kao Raytheon Technologies, ulazi u novu fazu razvoja jednog od svojih najnaprednijih sistema preciznog naoružanja. GBU-53/B StormBreaker, prvobitno zamišljen kao klizna bomba malog prečnika, trebalo bi da dobije sopstveni pogonski sistem i preraste u oružje koje po karakteristikama prelazi granicu između bombe i krstareće rakete.
Generalni direktor kompanije RTX Kris Kalio objavio je da je projekat ušao u fazu praktičnih ispitivanja, nakon što je koncept odobren i razvijeni prvi prototipovi za testiranje. Ključna promena biće ugradnja kompaktnog turbomlaznog motora TJ-150 kompanije Pratt & Whitney, čime će StormBreaker dobiti mogućnost sopstvenog leta umesto klizanja nakon odbacivanja sa aviona.
Prema navodima kompanije, razvoj od početnog koncepta do faze izrade prototipa trajao je manje od godinu dana, što pokazuje koliko brzo američka vojna industrija pokušava da prilagodi postojeće sisteme novim zahtevima modernog ratovanja.
Od klizne bombe do krstarećeg projektila
U sadašnjoj konfiguraciji GBU-53/B StormBreaker predstavlja jednu od najnaprednijih američkih vazduhoplovnih bombi. Pri lansiranju sa velike visine može da pogodi pokretne i nepokretne ciljeve na udaljenosti do približno 110 kilometara.
Dodavanje mlaznog motora menja osnovni koncept upotrebe. Umesto da avion mora da priđe relativno blizu cilju, ispusti bombu i prepusti joj da klizi prema odredištu, nova verzija bi mogla da nastavi samostalni let, čime se povećava udaljenost sa koje nosač može da izvrši napad.
Takva promena posebno je važna u uslovima gde savremeni sistemi protivvazdušne odbrane velikog dometa predstavljaju ozbiljnu pretnju taktičkoj avijaciji. Avion koji može da lansira oružje izvan dometa neprijateljskih radara i raketa povećava sopstvenu preživljivost i smanjuje rizik za posadu.
Američke oružane snage već posmatraju StormBreaker kao jedan od ključnih sistema za lovce pete generacije F-35 Lightning II, ali i za druge taktičke avione, uključujući palubne avione F/A-18E/F Super Hornet.
Trostruki sistem navođenja ostaje glavna prednost
Najvažniji deo StormBreakera nije samo njegova preciznost, već način na koji pronalazi cilj.
GBU-53/B koristi kombinaciju tri različita sistema završnog navođenja:
- aktivni radarski senzor milimetarskog talasa,
- infracrveni senzor za termičko prepoznavanje cilja,
- poluaktivno lasersko navođenje.
Tokom srednje faze leta koristi inercijalnu navigaciju uz podršku satelitskog sistema, dok završni napad može da izvrši čak i u uslovima kada je GPS signal ometan.
Upravo ova sposobnost predstavlja najveću razliku u odnosu na stariju GBU-39/B Small Diameter Bomb. Prethodna generacija više se oslanjala na satelitsko i inercijalno navođenje, zbog čega je bila mnogo ranjivija na elektronsko ratovanje.
StormBreaker je projektovan za borbeno okruženje u kojem protivnik koristi ometanje, dim, loše vremenske uslove i pokretne ciljeve. Sistem može da napada tenkove, oklopna vozila, brodove, radare i druge ciljeve koji menjaju položaj tokom borbe.
Bomba poseduje i višenamensku bojevu glavu koja kombinuje eksplozivno dejstvo, fragmentaciju i oblikovani mlaz za probijanje oklopa.
Rat u Ukrajini ubrzao promene američkog koncepta
Razvoj nove verzije StormBreakera dolazi u periodu kada su iskustva iz ukrajinskog sukoba pokazala ograničenja ranijih generacija preciznog oružja.
Američki sistem GLSDB, razvijen na osnovu bombe GBU-39/B uz dodatak raketnog motora u saradnji kompanija Raytheon i Saab, u početku je predstavljen kao oružje dugog dometa koje će omogućiti Ukrajini napade duboko iza linije fronta.
Međutim, ruski sistemi elektronskog ratovanja pokazali su da satelitsko navođenje predstavlja ranjivu tačku. Američki zvaničnici su kasnije priznali da je GLSDB imala ozbiljne probleme u ukrajinskom borbenom okruženju upravo zbog ometanja GPS signala.
Ta iskustva su pokazala da buduća precizna municija mora imati više nezavisnih načina navođenja, veću otpornost na elektronsko ratovanje i sposobnost da promeni način leta kako bi izbegla protivničku odbranu.
Nova verzija StormBreakera upravo ide u tom smeru.
Prethodno oružje već izazvalo zabrinutost nakon pada u Jemen
Razvoj nove verzije dolazi samo par meseci nakon incidenta koji je privukao pažnju američkih vojnih krugova. Tokom američkih udara protiv Huta u Jemenu, gotovo netaknuta bomba GBU-53/B StormBreaker pronađena je u oblasti Asilan u provinciji Šabva.
Fotografije bombe pojavile su se u aprilu 2025. godine, a analitičari su lokaciju povezali sa borbenim dejstvima američke Centralne komande. Na snimcima se videlo telo bombe sa delimično otvorenim krilima, bez vidljivih velikih oštećenja.
Nije potvrđeno da li je do pada došlo zbog tehničkog kvara, elektronskog ometanja ili drugog razloga, ali sam događaj izazvao je zabrinutost jer StormBreaker pripada najnovijoj generaciji američke precizno vođene municije.
Američka vojska je i ranije imala problema sa gubitkom osetljive tehnologije. Iran je 2011. godine preuzeo američku bespilotnu letelicu RQ-170 Sentinel, dok je tokom Hladnog rata Kina došla do američke rakete AIM-9 Sidewinder, što je kasnije pomoglo Sovjetskom Savezu u razvoju rakete R-3S/K-13.
U ratu u Ukrajini ruske snage su takođe zaplenile veliki broj zapadnih sistema, uključujući dronove, protivtenkovske rakete, oklopna vozila i drugu opremu.
Nova verzija dobija i kopnenu varijantu
RTX ne razvija samo vazdušnu verziju StormBreakera sa pogonom, kompanija tvrdi da već razmatra i kopneno lansiranu varijantu, koja bi sistem pretvorila u mobilno oružje dugog dometa.
Prilikom razvoja ove verzije razmatrane su dve mogućnosti: raketni pojačivač na čvrsto gorivo ili mali turbomlazni motor. Izbor mlaznog motora omogućava duži let i veću fleksibilnost, ali povećava složenost i cenu sistema.
Sličan koncept već postoji kod drugih američkih projekata, gde se postojeće bombe pretvaraju u raketne sisteme dodavanjem pogonskog modula. Razlika kod StormBreakera je što bi njegova napredna glava za navođenje omogućila mnogo veću otpornost u složenom borbenom okruženju.
Finska, Norveška i Nemačka već su naručile StormBreaker, a očekuju se i dodatni međunarodni korisnici.
Od oružja koje je 2025. godine izazvalo pažnju nakon pada u Jemenu, do sistema koji bi trebalo da leti dalje, samostalnije i van dometa neprijateljske PVO, StormBreaker prolazi kroz istu transformaciju koju su poslednjih godina prošli mnogi savremeni sistemi: klasična bomba više nije dovoljna, već postaje deo mreže preciznih oružja dugog dometa u kojoj domet, otpornost na elektronsko ratovanje i sposobnost samostalnog pronalaženja cilja postaju ključne osobine.
