Nemački gigant Rheinmetall predstavio je projekat GMF 140, fregatu sa vođenim raketama čija vatrena moć i elektronska oprema ulaze duboko u prostor koji je do sada uglavnom pripadao znatno većim razaračima. Brod je dugačak 140 metara, ima deplasman veći od 6.000 tona i čak 64 univerzalne ćelije za vertikalno lansiranje raketa pune dužine.
Kompanija ga je projektovala za istovremenu protivvazdušnu odbranu flote, presretanje balističkih raketa, lov na podmornice i udare po ciljevima duboko na kopnu. Središte sistema trebalo bi da čine američki Aegis, radar sposoban za praćenje hipersoničnih i balističkih ciljeva i raketna baterija kakvu većina savremenih fregata nema.
Brod dobija protivbrodske rakete, torpedne aparate, top kalibra 127 milimetara, sistem neposredne odbrane, elektronsko ratovanje, mamce, lasere i hangar za helikopter ili bespilotne letelice. Trup je projektovan sa smanjenim radarskim i akustičnim odrazom, dok kombinacija pramčanog i tegljenog sonara treba da mu omogući samostalni lov na podmornice.
GMF 140 pritom nije predstavljen samo kao pratnja nosača aviona ili desantne grupe, već kao brod sposoban da predvodi sopstvenu pomorsku formaciju. Rheinmetall cilja mornarice koje traže vatrenu snagu razarača, ali ne žele cenu, posadu i deplasman broda od deset ili dvanaest hiljada tona.
GMF 140 za sada postoji kao ponuđeni projekat bez objavljenog kupca, konačnog radara, cene ili datuma početka gradnje. Njegovih 64 raketnih ćelija ipak su dovoljne da ga odmah izdvoje iz rastuće mase evropskih fregata koje se često grade sa samo 16, 24 ili 32 vertikalna lansera.
Aegis u brodu od 6.000 tona
Najambiciozniji deo projekta jeste integracija borbenog sistema Aegis, koji je decenijama predstavljao osnovu protivvazdušne i protivraketne odbrane američkih krstarica klase „Ticonderoga“ i razarača klase „Arleigh Burke“.
Aegis objedinjuje radar, identifikaciju ciljeva, obradu podataka, izbor oružja i navođenje presretača. Sistem može da prati veliki broj aviona, dronova i raketa, određuje koje pretnje imaju prioritet i automatski priprema odgovor raspoloživim oružjem.
Novije verzije Aegis omogućavaju istovremenu protivvazdušnu i balističku protivraketnu odbranu. Brod tako može da štiti pomorsku grupu od aviona i krstarećih raketa, dok istim senzorima prati balistički projektil koji prolazi kroz više slojeve atmosfere.
Rheinmetall nije izabrao jedan konačni radar, već nudi više američkih senzorskih konfiguracija. Kupac bi mogao da dobije standardni radar za odbranu od aviona i krstarećih raketa ili znatno snažniju verziju sa sposobnošću praćenja balističkih ciljeva.
Takav izbor direktno utiče na cenu, električnu energiju, hlađenje i masu brodske nadgradnje. Radar za balističku protivraketnu odbranu mora da otkrije relativno mali cilj na velikoj udaljenosti i visini, prati ga pri brzini od nekoliko kilometara u sekundi i razdvoji bojevu glavu od mamaca i ostataka rakete.
Rheinmetall predviđa i povezivanje Edžisa sa sistemom CMS 330 kompanije Lokid Martin ogranak Kanada. CMS 330 razvijen je za Kraljevsku kanadsku mornaricu i koristi otvorenu arhitekturu koja omogućava povezivanje američkih radara i raketa sa evropskim senzorima, komunikacionim uređajima i oružjem.
Četiri rata u jednom brodu
GMF 140 projektovan je za četiri glavne borbene uloge koje se na manjim brodovima uglavnom razdvajaju zbog nedostatka prostora, električne energije i raketnih ćelija.
Prva je odbrana šireg područja od aviona, dronova i krstarećih raketa. Druga obuhvata otkrivanje i presretanje balističkog oružja, što zahteva odgovarajući radar, borbeni softver i velike rakete koje zauzimaju celu vertikalnu ćeliju.
Treća uloga jeste protivpodmorničko ratovanje. GMF 140 ima pramčani sonar i tegljenu sonarnu antenu koja se spušta daleko iza broda, izvan najvećeg dela buke koju stvaraju propeleri, pogon, pumpe i generatori.
Integrisano upravljanje akustičnim odrazom treba da smanji sopstvenu buku i olakša razlikovanje slabih podvodnih signala. Helikopter sa sonarom, plutačama i lakim torpedima može da proširi zonu pretrage daleko izvan dometa brodskih senzora.
Četvrta uloga odnosi se na udare dugog dometa. Ćelije pune dužine omogućavaju smeštaj velikih krstarećih raketa za napade na kopno, pored protivvazdušnih presretača i protivpodmorničkih raketa.
Posada bi pre isplovljavanja određivala odnos između različitih vrsta naoružanja. Brod pripremljen za zaštitu grupe od balističkih raketa poneo bi više velikih presretača, dok bi konfiguracija za udare na kopno značajan deo prostora ustupila krstarećim projektilima.
Šezdeset četiri ćelije, ali ne i šezdeset četiri ista projektila
Vertikalni lanseri predstavljaju glavno oružje GMF 140. Svaka od 64 ćelije može da primi jednu veliku raketu ili paket više manjih presretača, u zavisnosti od izabranog naoružanja.
Jedna moguća konfiguracija uključivala bi rakete velikog dometa za odbranu flote, presretače balističkih ciljeva, krstareće rakete za udare po kopnu, protivpodmorničke projektile i manja sredstva za odbranu od masovnih napada dronova i krstarećih raketa.
Mogućnost smeštaja četiri manja presretača u jednu ćeliju znatno povećava ukupan broj raketa, ali ne uklanja potrebu za pažljivom podelom prostora. Ćelija zauzeta velikom raketom za presretanje balističkog cilja ne može istovremeno da nosi projektil za napad na kopno.
Prostor od 64 ćelije smanjuje taj pritisak u poređenju sa fregatama koje imaju 16 ili 24 lansera. Komandant može da ponese raznovrsnije naoružanje bez potpunog žrtvovanja jedne borbene uloge.
Dopuna vertikalnih lansera na otvorenom moru i dalje nije redovna sposobnost zapadnih mornarica. Brod koji potroši veći deo raketnog kompleta morao bi da ode u odgovarajuću luku, što dubinu početnog magazina čini posebno važnom tokom dužeg sukoba.
Top, laser i poslednja linija odbrane
Raketne ćelije nisu jedino oružje prikazano na projektu. Rheinmetall predviđa glavni top kalibra pet inča, odnosno 127 milimetara, namenjen dejstvu protiv brodova, ciljeva na obali i manjih vazdušnih pretnji.
Odvojeni lanseri protivbrodskih raketa sačuvali bi vertikalne ćelije za protivvazdušnu, protivraketnu i udarnu municiju. Konačni tip protivbrodskog oružja nije izabran, što kupcu ostavlja prostor za američke ili evropske projektile.
Sistem neposredne odbrane predstavlja poslednju vatrenu prepreku raketi koja probije spoljne slojeve zaštite. Elektronsko ratovanje i mamci pokušavaju da poremete njeno navođenje pre nego što se uključe topovi i rakete kratkog dometa.
Na projektnoj slici nalazi se i lasersko oružje. Rheinmetall nije objavio njegovu snagu, pa bi njegova početna uloga najverovatnije bila borba protiv dronova, optičkih uređaja i manjih površinskih ciljeva, uz mogućnost kasnijeg uvođenja snažnijeg sistema.
Lasersko oružje nameće dodatne zahteve pogonu, generatorima i rashladnim uređajima. Isti električni sistem mora da napaja radar velikog dometa, Aegis, komunikacije, elektronsko ratovanje i druge potrošače tokom istovremene borbe.
Rheinmetall ulazi na tržište na kojem se fregate već zovu razarači
Kompanija namerava da GMF 140 prvo ponudi na severnoameričkom tržištu, iako nije navela konkretnu mornaricu ili program nabavke.
Kanada je već izabrala 15 brodova klase „River“, razvijenih na osnovi britanskog Tipa 26, za zamenu fregata klase „Halifaks“ i povučenih razarača klase „Irokez“. Prvi brodovi već su u proizvodnji, dok se isporuka vodeće jedinice očekuje početkom tridesetih godina.
Kanadski „River“ biće dugačak 151,4 metra, imati deplasman oko 7.800 tona, radar SPY-7, Aegis sa kanadskim taktičkim interfejsom i 24 ćelije Mk 41. Brod će nositi rakete SM-2, ESSM i „Tomahawk“, protivbrodski NSM, top od 127 milimetara i helikopter CH-148 „Cyclone“.
GMF 140 zato ne ulazi u otvoreno nadmetanje za neposrednu zamenu kanadskih „Halifaxa“, jer je odluka već doneta. Rheinmetall može da cilja dodatni zahtev, drugu severnoameričku mornaricu ili budući program koji još nije javno definisan.
Kompanija u Kanadi ipak nije nepoznata. Kraljevska kanadska mornarica koristi njen sistem mamaca MASS na svih 12 fregata klase „Halifax“, dok lokalna podružnica održava postojeću industrijsku i servisnu infrastrukturu.
Zapadni konkurenti imaju manje raketa ili znatno veći trup
Francuska FDI HN ima deplasman oko 4.500 tona, dužinu 122 metra i 32 vertikalne ćelije za rakete Aster. Njeno naoružanje uključuje osam protivbrodskih raketa „Exocet“, RAM, top kalibra 76 milimetara, torpeda MU90, helikopter i bespilotnu letelicu. GMF 140 je veći, ali nosi dvostruko više vertikalnih ćelija i predviđen je za širi izbor oružja, uključujući balističku protivraketnu odbranu i udare po kopnu.
Kanadski „River“ teži približno 1.800 tona više i duži je jedanaest metara, ali prema aktuelnoj konfiguraciji ima 24 ćelije Mk 41. Njegova prednost nalazi se u velikom dometu, modularnom prostoru, razvijenoj protivpodmorničkoj opremi i projektu koji je već ušao u proizvodnju.
Američki „A“ ostaje najvažnija referenca. Varijante te klase imaju deplasman od približno 8.230 do 9.700 dugih tona, dužinu oko 155 metara i 96 ćelija Mk 41, uz Aegis, radar SPY-6 na najnovijim brodovima, dva helikoptera i posadu od više od 300 ljudi. GMF 140 nudi dve trećine njegovog raketnog magazina u kraćem i lakšem trupu, sa znatno manjom planiranom posadom.
Takva koncentracija oružja ostavlja manje unutrašnjeg prostora za gorivo, rezervne delove, generatore, hlađenje, posadu, komandne prostorije i rezerve plovnosti nego na velikom razaraču. Rheinmetall još nije objavio domet, autonomiju, vrstu pogona, snagu električnog sistema ni konačan broj članova posade.
Kineski i ruski brodovi nude drugačiji raspored snage
Kineski Tip 054B nalazi se u približno istoj težinskoj kategoriji kao manja evropska fregata. Novi brod ima deplasman oko 5.000 tona i razvijen je kao višenamenska platforma za protivvazdušne, protivbrodske i protivpodmorničke zadatke, ali ne pokušava da u isti trup smesti raketnu bateriju veličine GMF 140.
Pravi kineski pandan po širini zadataka i raketnoj vatrenoj moći jeste Tip 055, mada više ne pripada kategoriji fregata. Brod je dugačak oko 180 metara, ima deplasman veći od 12.000 tona i 112 univerzalnih vertikalnih ćelija za protivvazdušne, protivbrodske, protivpodmorničke i rakete za udare na kopno. GMF 140 nosio bi 48 ćelija manje, ali u trupu približno upola manjeg deplasmana.
Ruska porodica projekta 22350 zasniva se na manjem i veoma snažno naoružanom trupu namenjenom dejstvu u dalekoj morskoj i okeanskoj zoni. Zvanično ponuđena izvozna varijanta projekta 22356 ima puni deplasman od 4.350 tona, dužinu 135 metara, 16 udarnih raketa i 32 protivvazdušna projektila, uz top od 130 milimetara, torpedni sistem „Paket“ i helikopter.
GMF 140 bi prema predstavljenoj konfiguraciji nosio dublji univerzalni raketni magazin od ruskog projekta 22356 i francuske FDI, približio bi se američkom razaraču „Arleigh Burke“, ali bi ostao daleko ispod kineskog Tipa 055 po ukupnom broju ćelija, veličini radara, unutrašnjim rezervama i prostoru za buduće nadogradnje.
Rheinmetall tek treba da objavi koji će američki radar stati na jarbole GMF 140, kakav pogon će pokretati brod, koliko će električne energije proizvoditi, koliko dugo će moći da ostane na moru i koliko bi jedna potpuno opremljena fregata koštala.
