Američki startap JetZero najavljuje da će do 2030. godine sertifikovati i u redovni saobraćaj uvesti putnički avion kakav današnji aerodromi još nisu videli. Z4 neće imati klasičan cilindrični trup, jasno odvojena krila ni redove prozora duž kabine. Putnici bi umesto pogleda kroz staklo dobili velike ekrane koji prenose sliku spoljnog prostora, dok bi široka unutrašnjost bila podeljena na četiri prolaza, više putničkih zona i prostore za zadržavanje tokom leta.
Avion se razvija prema koncepciji spojenog krila i trupa, poznatoj kao BWB, kod koje čitava konstrukcija stvara uzgon umesto da teret gotovo u potpunosti nose krila pričvršćena za klasičan trup. JetZero tvrdi da će takav raspored omogućiti domet do približno 9.300 kilometara, let na većim visinama i potrošnju goriva gotovo upola manju od potrošnje sadašnjih uskotrupnih putničkih aviona.
Projekat je u međuvremenu prerastao raniji demonstrator finansiran za potrebe američkog ratnog vazduhoplovstva i dobio komercijalne kupce, industrijske partnere i plan za novu fabriku vredan više milijardi dolara. United Airlines potpisao je preliminarni sporazum koji može da obuhvati do 200 aviona, Gulf Air je predstavljen kao početni kupac, dok se Japan Airlines uključio u tehnološko i operativno usavršavanje projekta.
Prvi let prototipa pune veličine sada je najavljen za kraj 2027. godine, posle čega bi JetZero imao samo nekoliko godina da završi letačka ispitivanja, prilagodi avion zahtevima civilnih regulatora, pokrene serijsku proizvodnju i pripremi potpuno novu kabinu za svakodnevne putničke operacije.
Trup više nije cev između dva krila
Z4 napušta konstrukciju koja dominira putničkom avijacijom još od pojave prvih velikih mlaznih aviona. Kod klasičnog putničkog aviona cilindrični trup nosi putnike i teret, dok krila stvaraju najveći deo uzgona.
Koncepcija BWB spaja ta dva elementa u jednu široku noseću površinu. Središnji deo aviona postaje deo krila, pa sama kabina doprinosi uzgonu umesto da predstavlja masu koju krila moraju da nose kroz vazduh.
Širi i aerodinamički čistiji oblik smanjuje otpor i omogućava da avion sa istom količinom goriva pređe veću udaljenost. Prema ranijim podacima američkog ratnog vazduhoplovstva, takva konstrukcija može da smanji aerodinamički otpor najmanje 30 odsto.
JetZero sada iznosi još ambiciozniju komercijalnu tvrdnju: Z4 bi mogao da troši približno polovinu goriva potrebnog uporedivom klasičnom avionu. Manja potrošnja značila bi niže troškove leta, smanjenu emisiju i potencijalno nižu cenu karata, pod uslovom da sama nabavka, održavanje i aerodromska podrška ne ponište uštedu ostvarenu u vazduhu.
Domet od oko 9.300 kilometara stavio bi Z4 iznad uobičajenih uskotrupnih aviona i omogućio mu veliki broj prekookeanskih i međukontinentalnih ruta. Avio-kompanije bi dobile kapacitet širokotrupnog aviona uz potrošnju koju JetZero pokušava da približi znatno manjim platformama.
Motori bi bili postavljeni na gornjoj zadnjoj strani konstrukcije. Takav položaj zaklanja deo buke od tla, udaljava usisnike od predmeta sa piste i smanjuje direktnu radarsku i infracrvenu izloženost pogonskog sistema.
Kabina bez prozora i sa četiri prolaza
Široko centralno telo aviona omogućava potpuno drugačiji raspored putničkog prostora. Umesto jedne duge i uske cevi sa jednim ili dva prolaza, Z4 bi imao četiri prolaza i više odvojenih kabinskih celina.
Putnici koji sede u središtu aviona bili bi znatno udaljeniji od spoljne površine nego u današnjim letelicama. Ugradnja klasičnih prozora na obodima široke konstrukcije zato ne bi omogućila pogled većem delu kabine.
JetZero predlaže da se otvori potpuno uklone, a zidovi prekriju velikim ekranima koji prikazuju snimak kamera postavljenih na spoljnoj strani aviona. Putnik bi mogao da vidi horizont, krilo, oblake ili sliku iz drugog ugla, bez obzira na to koliko je njegovo sedište udaljeno od ivice letelice.
Uklanjanje prozora pojednostavljuje deo konstrukcije, jer svaki otvor zahteva ojačanje okolnog materijala i predstavlja tačku na kojoj se trup drugačije opterećuje tokom promene pritiska. Ekrani, kamere, kablovi i rezervni sistemi napajanja ipak uvode novu vrstu složenosti.
Otkaz kamere, ekrana ili električne mreže ne bi ugrozio sam let, ali bi mogao da stvori neprijatan osećaj zatvorenosti u širokoj kabini bez prirodne svetlosti i neposrednog pogleda napolje. Putničko prihvatanje takvog prostora biće jednako važno kao aerodinamička efikasnost aviona.
Projektovani enterijer uključuje prostore za čekanje i kretanje, pojedinačne zone sedišta i satelitski internet. Širina kabine pruža više slobode za salone, odvojene klase i drugačiji raspored toaleta, kuhinja i prostora za ručni prtljag.
Evakuacija ostaje jedno od najtežih pitanja
Konstrukcija spojenog krila i trupa donosi problem koji se ne rešava samo snažnijim motorom ili boljim ekranima. Civilni avion mora da dokaže da svi putnici mogu da ga napuste u propisanom vremenu, čak i kada je deo izlaza blokiran.
Putnici u središnjim delovima široke kabine nalaze se dalje od spoljne ivice aviona nego u klasičnom trupu. Četiri prolaza mogu da ubrzaju kretanje prema izlazima, ali broj vrata, raspored redova i dužina putanje do njih moraće da budu potvrđeni tokom sertifikacionih provera.
Evakuacioni tobogani takođe moraju da budu prilagođeni velikoj širini, visini i neobičnom obliku konstrukcije. Regulatori neće prihvatiti samo računarske simulacije ukoliko bude potrebno praktično dokazivanje napuštanja kabine sa punim brojem putnika.
Pojedini stručnjaci ukazuju i na različita opterećenja tokom skretanja. Putnik koji sedi daleko od uzdužne ose aviona prelazi veću putanju od osobe smeštene u samom centru, pa može da oseti izraženije bočno ubrzanje tokom oštrijih manevara.
Putnički avioni uglavnom izvode blaga skretanja koja ne stvaraju velika opterećenja, ali JetZero mora da pokaže kako će se široka kabina ponašati tokom turbulentnog leta, prinudnog manevra ili brzog izbegavanja prepreke.
Tri milijarde dolara
Projekat je dobio finansijsku i političku težinu koja znatno prevazilazi tipičan vazduhoplovni startap. Za izgradnju prvog proizvodnog pogona najavljena je podrška u ukupnom iznosu od približno tri milijarde dolara.
Nova fabrika treba da omogući serijsku izradu velikih kompozitnih sekcija koje se razlikuju od trupova i krila današnjih putničkih aviona. BWB konstrukcija zahteva nove alate, drugačije proizvodne linije i metode sklapanja koje klasične fabrike Boinga ili Erbasa ne mogu automatski da preuzmu bez velikih ulaganja.
United Airlines potpisao je preliminarni sporazum za kupovinu do 100 aviona, uz mogućnost nabavke još 100, ali tek nakon što Z4 ispuni tehničke, bezbednosne i komercijalne uslove. Takav dokument nije isto što i čvrsta porudžbina sa nepovratnim avansom i preciznim rokovima isporuke.
Gulf Air predstavljen je kao početni kupac, dok Japan Airlines učestvuje u prilagođavanju projekta zahtevima putničkog saobraćaja. Učešće velikih prevoznika daje JetZero-u pristup iskustvu u održavanju, radu posade, aerodromskim operacijama, ukrcavanju putnika i planiranju ruta.
Avio-kompanije pritom ne kupuju samo avion. Potrebni su rezervni delovi, obučeni mehaničari, simulatori, dokumentacija, logistički centri i pouzdana podrška proizvođača tokom nekoliko decenija.
Vojni projekat otvorio vrata civilnom Z4
JetZero nije počeo sa putničkim avionom bez prozora. Američko ratno vazduhoplovstvo izabralo je kompaniju 16. avgusta 2023. godine za razvoj demonstratora transportnog aviona sa krilima spojenim sa trupom.
Tadašnji program trebalo je da proveri može li BWB konstrukcija da poveća domet, trajanje leta i nosivost, uz smanjenje potrošnje goriva i logističkih rizika. Ministarstvo odbrane SAD planiralo je ulaganje od 235 miliona dolara tokom četiri godine, uz dodatni privatni kapital.
U razvoj su uključeni američko ratno vazduhoplovstvo, NASA, Jedinica za inovacije u oblasti odbrane i Kancelarija za strateški kapital Ministarstva odbrane. Projekat je od početka zamišljen kao tehnologija dvostruke namene koja može da posluži vojsci, teretnim kompanijama i putničkoj avijaciji.
Northrop Grumman uneo je iskustvo stečeno na bombarderima B-2 i B-21, dok je njegova podružnica Scaled Composites dobila važnu ulogu u brzom projektovanju i izradi prototipa.
B-2 i B-21 pripadaju koncepciji letećeg krila, dok JetZero koristi šire centralno telo sa velikim unutrašnjim prostorom za teret, gorivo ili putnike. Zajednički su im odsustvo klasičnog repa, spojena noseća površina i motori postavljeni tako da budu manje izloženi radarima sa zemlje.
Od uštede goriva do preživljavanja pred Kinom
Vojna strana projekta nije bila zasnovana samo na ekonomičnosti. Tadašnji sekretar američkog ratnog vazduhoplovstva Frenk Kendal otvoreno je povezao BWB sa potrebom da se transportni avioni i leteći tankeri zaštite od kineskih sistema velikog dometa.
Klasični tankeri nastali su prilagođavanjem komercijalnih aviona poput Boinga 767 ili starijeg DC-10. Njihov veliki radarski odraz, motori ispod krila i uočljiv vertikalni rep čine ih pogodnim ciljevima za savremene lovce i rakete vazduh-vazduh velikog dometa.
Kendal je upozoravao da tradicionalni pristup više neće ispunjavati potrebe ratnog vazduhoplovstva, jer protivnici dobijaju mogućnost da otkrivaju, prate i obaraju američke avione sa sve većih udaljenosti.
BWB pruža manji čeoni radarski odraz, zaklonjene motore i mogućnost nošenja veće količine goriva. Ista platforma može da posluži kao transporter, leteći tanker ili osnova za druge vojne zadatke.
Američko ratno vazduhoplovstvo tada je smanjivalo planove za dalje naručivanje tankera KC-46A „Pegasus“, kako bi deo sredstava usmerilo prema budućim platformama koje bi mogle da prežive bliže kineskom vazdušnom prostoru.
Vojni projekat je još uvek živ i nalazi se u fazi izrade demonstratora, ali je trenutno tehnološki eksperiment, a ne budući američki tanker koji je izabran za proizvodnju. Program pritom nije ni deo projekta NGAS, odnosno budućeg američkog sistema za dopunu gorivom u vazduhu.. Komercijalni Z4 dobio je daleko veću medijsku pažnju, fabriku i preliminarne kupce, dok USAF čeka da Jet1 prvo dokaže da ovako veliki avion neobične konfiguracije zaista može pouzdano da leti i donese obećanu uštedu.
Airline Videos Live takes you behind the scenes at JetZero headquarters in Long Beach, California, for an up-close look at what could be the future of airline travel. The all-wing Z4 aircraft is unlike anything flying today, featuring a bold design focused on improved fuel… pic.twitter.com/JbnxYQC80a
— AIRLINE VIDEOS (@airlinevideos) August 7, 2025
Veoma ambiciozni planovi
Podsetimo, još u avgustu 2023. pisalali smo o izboru JetZero-a i najavi da će prvi veliki demonstrator poleteti do 2027. godine. Tada je program predstavljen kao ubrzani vojni projekat koji će za četiri godine dokazati da BWB može da postane osnova budućih transportnih i tankerskih aviona.
Komercijalni plan je veoma zahtevan. JetZero želi da od prvog leta prototipa krajem 2027. do sertifikacije i ulaska Z4 u putnički saobraćaj 2030. završi čitavu probnu kampanju, izmene konstrukcije, sertifikaciju kabine bez prozora, testove evakuacije, pripremu proizvodnje i obuku prvih korisnika.
Raniji vojni demonstrator u međuvremenu je prerastao u program fabrike vredne tri milijarde dolara, preliminarnih porudžbina za do 200 aviona i obećanja o gotovo prepolovljenoj potrošnji goriva. Ono što je 2023. predstavljeno kao avion koji će poleteti do 2027. sada je prototip čiji je prvi let zakazan za kraj sledeće godine, dok putnički Z4 bez prozora treba da dobije sertifikat i počne da prevozi putnike samo tri godine kasnije.
