Daso avijacija završila je novi letački test tokom kojeg je lovac Rafal F4 radio zajedno sa bespilotnom letelicom opremljenom kompaktnim modulom za elektronsko ratovanje. Dron je tokom demonstracije otkrio aktivni radarski položaj, izračunao njegove koordinate i podatke u letu prosledio posadi borbenog aviona.
Rafal je zatim izveo simulirani napad na označenu metu. Demonstracija je pokazala kako bi francuski lovci u budućim operacijama mogli da koriste manje i znatno jeftinije bespilotne letelice za pronalaženje radara protivvazdušne odbrane, bez potrebe da se avion sa posadom prvi približava opasnoj zoni.
U središtu testa nalazio se NAMIB, sistem za elektronsko ratovanje koji su razvili Daso avijacija i francuska kompanija Harmatan AI. Prema podacima učesnika projekta, bespilotna letelica uspela je da otkrije radarsku instalaciju sa udaljenosti od nekoliko desetina kilometara, klasifikuje izvor elektromagnetnog zračenja i dovoljno precizno odredi njegov položaj za izvođenje napada.
Mali dron traži radare ispred Rafala
NAMIB je napravljen za otkrivanje, prepoznavanje i geolociranje elektromagnetnih emisija, pre svega signala koje proizvode radari sistema protivvazdušne odbrane. Njegov zadatak nije samo da upozori na prisustvo radara, već i da utvrdi o kakvom se izvoru radi i gde se tačno nalazi.
Sistem je dovoljno kompaktan da ne bude vezan za samo jednu vrstu bespilotne letelice. Može se postaviti na male kvadrokoptere, ali i na veće dronove sa fiksnim krilima, većim doletom i dužim vremenom provedenim u vazduhu.
Takva prilagodljivost omogućava planerima da izaberu platformu prema vrsti zadatka. Mali dron može biti upotrebljen za kratkotrajno izviđanje neposredno uz liniju dodira, dok letelica sa fiksnim krilima može satima da pretražuje širu zonu i prati aktivnost radara na većim udaljenostima.
Umesto da Rafal ili drugi skup avion sa posadom ulazi duboko u područje pokriveno neprijateljskim sistemima PVO, bespilotna platforma može biti poslata napred. Ona prilazi izvoru zračenja, prikuplja podatke i prosleđuje ih avionu koji ostaje na bezbednijem rastojanju.
Daso je saopštio da je test potvrdio razmenu podataka potrebnih za napad između bespilotne letelice i Rafala F4. Nakon prijema koordinata, lovac je uspešno završio simulirano dejstvo po radarskom položaju.
Rafal F4 kao komandna tačka šire borbene mreže
Projekat je pokrenut u januaru 2026. godine, u okviru strateškog partnerstva Daso avijacije i kompanije Harmatan AI. Cilj saradnje je uvođenje većeg stepena autonomije u buduće vazdušne operacije i povezivanje borbenih aviona sa bespilotnim sistemima koji mogu biti izgubljeni bez rizika po posadu.
Predsednik i izvršni direktor Dasoa Erik Trapje izjavio je da je demonstracija pokazala sposobnost Rafala F4 da deluje kao deo mnogo šire, višedomenske borbene strukture.
Arhitektura verzije F4 omogućava razmenu podataka sa različitim vazdušnim, kopnenim i pomorskim platformama, kao i sa jedinicama na zemlji. Rafal u takvom sistemu nije samo lovac koji samostalno otkriva i napada cilj, već i čvor koji prima informacije iz drugih izvora, obrađuje ih i koristi za donošenje odluka u realnom vremenu.
Prema Trapjeu, test je pokazao da Rafal može direktno da koristi mogućnosti NAMIB-a za otkrivanje elektromagnetnih emisija i određivanje položaja njihovog izvora. Istovremeno je demonstrirana kombinacija skupih borbenih aviona visokih performansi i jeftinijih autonomnih platformi namenjenih upotrebi u najrizičnijem delu misije.
Takav odnos u zapadnim vojnim programima često se opisuje kao kombinacija naprednih i jeftinijih sredstava. Rafal ostaje izvan najopasnije zone, dok dron ulazi dublje, traži radar i izlaže se mogućem obaranju.
U slučaju gubitka bespilotne letelice nema rizika po pilota, dok je finansijska šteta višestruko manja od gubitka savremenog lovca.
Elektronsko ratovanje postaje prvi korak napada
Savremeni sistemi protivvazdušne odbrane sve češće rade kao deo povezane mreže u kojoj se podaci sa više radara, senzora i komandnih tačaka objedinjuju pre nego što raketne jedinice dobiju naređenje za dejstvo.
Pravovremeno otkrivanje radarskih emisija može da otkrije ne samo položaj jednog sistema, već i raspored većeg dela neprijateljske PVO. Podaci o frekvenciji, snazi i načinu rada signala mogu pomoći u određivanju tipa radara, njegovog zadatka i sistema naoružanja kojem pripada.
Takve informacije posadi borbenog aviona daju više vremena za planiranje prilaza, izbor oružja i procenu rizika. Radar može biti napadnut raketom, ometan ili zaobiđen, u zavisnosti od zadatka i raspoloživih sredstava.
Posebnu vrednost ima mogućnost da mali dron priđe bliže izvoru zračenja. Što je prijemnik bliži radaru, to je lakše precizno izračunati njegov položaj. Jedna bespilotna letelica može da prati promene signala tokom kretanja, dok više umreženih dronova može istovremeno da meri emisiju iz različitih pravaca.
Suosnivač i izvršni direktor kompanije Harmatan AI Muad M’Gari rekao je da NAMIB pokazuje da napredne funkcije elektronskog ratovanja više ne moraju biti ograničene na velike i skupe specijalizovane avione.
Prema njegovim rečima, oprema za otkrivanje i geolociranje radara sada može biti ugrađena i u lake autonomne platforme koje deluju neposredno uz neprijateljske sisteme.
Saradnja spaja iskustvo Dasoa u razvoju borbenih aviona sa radom kompanije Harmatan AI na autonomnom upravljanju, obradi podataka i ugrađenoj veštačkoj inteligenciji. Kompanije računaju da bi taj pristup mogao da skrati vreme potrebno da se nova rešenja iz faze razvoja prebace u jedinice.
Dronovi kao potrošni senzori ispred borbenih aviona
NAMIB nije zamišljen samo kao samostalni senzor, već kao deo buduće borbene mreže u kojoj avioni, dronovi, kopnene jedinice i drugi sistemi razmenjuju podatke bez dužeg zadržavanja na pojedinačnim komandnim nivoima.
Bespilotna letelica u takvoj operaciji može da otkrije radar i koordinate pošalje Rafalu, drugom avionu, artiljerijskoj jedinici ili centru za elektronsko ratovanje. Isti cilj zatim može biti napadnut iz vazduha, sa kopna ili ometan drugim sredstvima.
Francuske kompanije ovaj test vide kao jedan od prvih praktičnih koraka prema zajedničkim borbenim mrežama u kojima se informacije sa različitih senzora objedinjuju neposredno tokom misije.
Za zapadne vazduhoplovne snage slični sistemi postaju način da se domet senzora proširi bez oslanjanja samo na velike izviđačke avione i skupe platforme sa posadom. Manji dronovi mogu biti raspoređeni u većem broju, pokriti širu zonu i preuzeti zadatke na kojima bi rizik za pilote bio previsok.
Razvoj ovakvih rešenja dobija na značaju dok sve više država raspoređuje pokretne radare, menja njihove položaje i uključuje ih samo nakratko kako bi izbegle otkrivanje. Dron sa NAMIB-om može ostati u blizini takve zone, čekati pojavu signala i odmah proslediti podatke Rafalu F4 ili drugom sredstvu spremnom za napad.
Francuska ovakav način vazdušnog ratovanja ne najavljuje od juče. Još 2024. godine pisali smo da će budući Rafal F5 posle 2030. delovati zajedno sa velikim stelt borbenim dronom, razvijenim uz korišćenje iskustava iz programa nEUROn. Erik Trapje je naredne godine govorio o bespilotnoj letelici težoj od deset tona, sa velikim doletom, unutrašnjim prostorom za naoružanje i sposobnošću da izviđa, ometa i napada ispred aviona sa posadom.
Test Rafala F4 sa lakim dronom i sistemom NAMIB još nije ni blizu ostvarenja tih velikih najava, već prelazni korak ka njima: provera razmene podataka u letu, otkrivanja radarskih položaja i zajedničkog rada lovca i bespilotne platforme, na čemu bi kasnije trebalo da počiva tandem Rafala F5 i njegovog borbenog pratioca.
