Ili: iz svlačionice u stroj. Ovo je priča o vitezovima sportskih terena čija je sudbina vezana za ratna zbivanja. Drugi svetski rat nije previše birao niti obraćao pažnju na zvučne titule, medalje i priznanja. Ginuli su generali, vojnici, umetnici i sportisti. Bilo je i onih koji su umeli da biraju pa su, zaklonjeni slavom javnih ličnosti, uspeli da izbegnu učešće u ratu. Neki od njih su iz pozadine podržavali ratne napore. Nije ni to za potcenjivanje. Stoga su imena i sudbine ljudi kojima ćemo se baviti u ovom tekstu još dragocenija i vrednija pažnje i poštovanja. Mnogi vrhunski sportisti širom sveta, na obema stranama fronta, odazvali su se obavezi. To je već sasvim dovoljno da im posvetimo ovaj tekst. Zbog ograničenog prostora navešćemo one najpoznatije iz popularnih sportskih disciplina.
U atletici, kraljici sportova, posebno se izdvajaju slučajevi Luja Zamperinija (SAD) i Fani Blankers Kon. Luj Zamperini (Louis Silvie Zamperini), rođen u Njujorku, bio je učesnik Olimpijskih igara 1936. godine kao jedan od najboljih dugoprugaša sveta. Kao kapetan USAAF oboren je u avionu B-24 iznad Pacifika u maju 1943. godine. U splavu je proveo 47 dana, a zatim je pao u zarobljeništvo. O njemu je snimljen film Nesalomivi (Unbroken). Doživeo je duboku starost i preminuo je u Kaliforniji 2014. godine. Zaista ga ništa nije slomilo.
Fani Blanekers Kun (Francina Elsje Koen) bila je holandska sprinterka, posebno nadarena za kratke staze i preponaške discipline; zbog velike brzine i sjajnog odraza bila je takođe odlična skakačica udalj i uvis. Jedna od najboljih atletičarki svih vremena. Nastupala je na Olimpijadi 1936. godine, a za vreme rata u Amsterdamu vredno je trenirala i takmičila se kad god je mogla, nezvanično obarajući niz svetskih rekorda. ”Letećoj domaćici” kako su je zvali, rat je usporio, ali nije zaustavio karijeru. U Londonu je 1948. godine osvojila četiri zlatne medalje što nijedna žena nije nikad ponovila. Kakve bi rezultate postigla da nije bilo rata možemo samo da pretpostavljamo.
Momci velikog srca i čeličnih pesnica, bokseri, takođe su imali svoje vitezove. Izdvojio se legendarni Džoe Luis koji je dobrovoljno stupio u vojsku. Zbog njegove izuzetne popularnosti vojne vlasti ga nisu poslale na front, pa je održao 90 egzibicionih mečeva za podizanje morala vojnika i pomogao u prikupljanju više miliona dolara u prodaji ratnih obveznica.
Tenis, u to vreme sport aristokrata takođe je imao svoje ritere. Žan Borotra (Jean Laurent Robert Borotra) jedan od četiri musketara francuskog tenisa, četvostruki pobednik grend slema, u prvom svetskom ratu bio je komandir baterije. Kao veliki francuski patriota stalno je agitovao protiv Nemaca zbog čega je poslat u konclogor. Po jednoj verziji pobegao je iz logora, a po drugoj oslobođen je od strane saveznika. Politički nesnalažljiv, oprošteno mu je što je kratko vreme bio zadužen za sport i fizičku kulturu u Višijevskoj vladi. Njegova bista nalazi se ispred kompleksa stadiona ”Rolan Garos”.
Gotfrid Kram (Gottfried Alexander Maximilian Walter Kurt Freiherr von Cramm) bio je teniski baron, vodeći nemački igrač sa tri grend slema u parovima. Suprotno svojoj arijevskoj spoljašnosti, on je bio protivnik nacizma zbog čega je i zatvaran. Pri tom se sumnjalo i u njegovo seksualno opredeljenje. Poslat je na Istočni front gde je dobio promrzline i povučen s prve borbene linije. Predložen je za gvozdeni krst, ali je uskoro otpušten iz vojske.
Automobilizam, izuzetno popularna sportska grana, možda je i najviše pretrpela. Bilo je gotovo nemoguće takmičiti se pa je mnogim proslavljenim automobilistima karijera usporena, prekinuta ili unazađena. Tacio Nuvolari (Tazio Giorgio Nuvolari) karijeru je počeo kao izrazito talentovani motociklista (evropski šampion) da bi ju je nastavio kao automobilista. Jedan od elitnih ”Ferarijevih” vozača, posebno uspešan u najtežoj trci izdržljivosti, ”24 časa Le Mana”. Najveći uspeh ostvario je 1935. godine kada je pred Hitlerom pobedio u Velikoj nagradi Nemačke. Za njega je Porše rekao: ”najveći vozač prošlog, sadašnjeg i budućeg” a na grobu mu je zapisano: ”Poslednji od nekadašnjih, prvi među budućima”. Povodom 50 godina od njegove smrti Audi je kreirao koncept vozilo Audi Nuvolari quattro. Rat ga je usporio, ali ga nije sprečio.
U zimskim sportovima takođe je bilo onih koji se nisu ustezali da pruže otpor Nemcima na ovaj ili onaj način. Stein Eriksen, norveški as i olimpijski pobednik ostvario je značajnu sporsku karijeru. Trostruki timski svetski šampion i individualni pobednik veleslaloma, uz niz drugih medalja, u Norveškoj je bio posebno popularan i cenjen zbog svoje ratničke prošlosti. Mogao je još više, ali i njega je rat usporio. On je bio premlad za pokret otpora, ali se na svoj način borio protiv nemačke okupacije tajno učestvujući na veoma popularnim takmičenjima koje su Nemci zabranili. Milt Šmit (Milton Conrad Schmidt ) bio je proslavljeni kanadski reprezentativac, centralni napadač u hokeju u kome je Kanada bila neprikosnoveni svetski lider. Pre rada Kanađani su osvojili četiri titule olimpijskog šampiona i pet titula prvaka sveta.Milt je dobrovoljno stupio u Kanadsko ratno vazduhoplovstvo da bi posle rata nastavio izuzetno uspešnu karijeru u NHL. Kanada nije bila direktno ugrožena, ali h okej je mogao da sačeka.
Jedan od najpopularnijih sportova u SAD, bejzbol, takođe je imao svoje ratne junake. Ted Vilijems (Theodore Samuel Williams) zvezda bostonskih ”crvenih čarapa”. Kao pilot Mornaričkog korpusa stupio je 1943. godine u vojnu službu. Bio je instruktor letenja tokom rata, a stigao je da učestvuje i u Korejskom ratu. Džo Dimađio (Joe DiMaggio, Joseph Paul DiMaggio, Giuseppe Paolo DiMaggio) većini čitalaca poznat je kao muž verovatno najfatalnije plavuše svih vremena – Merlin Monro. On je stupio u USAAF 17. II 1943. godine i stigao je do čina štabskog narednika. Služio je u Santa Ani, Kalifornija, na Havajima i u Atlantik Sitiju kao instruktor za psihološku podršku.
Sovjetski Savez je nominalno podneo najveće žrtve tokom Drugog sv. rata. Bezbroj sportista je poginulo ili prekinulo karijeru u borbi na život i smrt sa nacizmom i njegovim saveznicima. Najdalje je u vojnom smislu stigao Pokriškin (Алекса́ндр Ива́нович Покры́шкин) koji je pre rata bio svestran sportista. Ljudmila Pavličenko, najuspešnija žena snajper u istoriji sa 309 potvrđenih pogodaka bila je članica streljačkog tima i student u Kijevu. Vsevolod Bobrov je bio jedan od najpoznatijih hokejaša i fudbalera. Tokom rata radio je u fabrici aviona. Nikolaj Koroljov, veliko ime sovjetskog boksa bio je pripadnik partizanskih jedinica koje su organizovane u sklopu specijalnih snaga NKVD. Nama najpoznatiji je svakako Aleksandar Gomeljski, legendarni košarkaški trener koji je bio dobrovoljac u oružanim snagama Crvene armije.
I s druge strane fronta, među Silama osovine, bilo je časnih slučajeva sportista koji su se odazvali pozivu države ali su bili ubeđeni antinacisti. Poznat je slučaj Đina Bartaljija (Gino Bartali, Il Pio, Gino the Pious – Đino Pobožni). To je biografija koja se može bez ikakvih prepravki iskoristiti za izvanredan film. Dvostruki pobednik Tur de Fransa, trostruki pobednik Đira i sedmostruki brdski šampion iste trke. Tokom Drugog sv. rata i nemačke okupacije Italije koristio je treninge da bi prenosio falsifikovana dokumenta i druge vrednosti pripadnicima pokreta otpora. Na taj način spasao je stotine Jevreja. O tome je decenijama ćutao, ali nisu ćutali oni koji su mu bili zahvalni. Posle smrti proglašen je Pravednikom među narodima (Righteous Among the Nations, ḥasidei ummot ha’olam). To priznanje dodeljuje specijalna komisija koju određuje Vrhovni sud Izraela. Primaju je ona lica nejevrejskog porekla koja su rizikovala svoj život u spasavanju jevrejskog naroda.
Japanski sportisti tog vremena, nama malo poznati, bili su pošteđeni tako što su raspoređivani u neborbene, najčešće propagandne jedinice i odeljenja. I njihove karijere prekinuo je ili usporio rat. Sigurno najpoznatiji slučaj je Masahiko Kimura, najveći džudista XX veka. Bio je instruktor borilačkih veština u japanskoj vojsci. Posle rata je postao legenda džudoa, a njegovo ime nosi jedna poluga u ovom sportu, ali i u brazilskoj diju džici.
Nemci su, kao i uvek, posebna priča. Rudolf Harbig (Rudolf Waldemar Harbig) bio je vanserijski srednjeprugaš, svetski šampion na osamsto metara. On nije bio nacista, ali je morao da se učlani u partiju kako bi mu dozvolili takmičenja. Mobilisan je i poginuo je kod Kirovgrada u Ukrajini 1944. godine.
Verner Zelenbinder (Werner Bruno Erich Seelenbinder), izvanredan rvač svetskog ranga, bio je član KP Nemačke i otvoreni protivnik nacizma. Odbio je 1933. godine da pozdravi Hitlera koji je došao da čestita šampionima Nemačke, pa mu je bilo zabranjeno 16 meseci da se bavi sportom. Četvrtog februara 1942. godine uhapšen je zajedno sa svojih 65 drugova iz ilegalne organizacije Uriga. Suđeno mu je i pogubljen je u Brandenburškom zatvoru 1944. godine. Svetski poznati bokser teške kategorije, Maks Šmeling (Maximilian Adolph Otto Siegfried Schmeling) bio je jedini nemački bokser koji je osvojio titulu prvaka sveta u superteškoj kategoriji. Nema dokaza da je bio nacista, mada su ga oni rado svojatali kao ”nepobedivog Nemca”. Bio je mobilisan i kao padobranac učestvovao je u desantu na Krit kada je ranjen. Posle rata je nesebično pomogao svom velikom protivniku iz ringa, Džou Luisu kada je ovaj zapao u finansijske teškoće.
Nema toga u sportskom svetu ko nije čuo za podvig Džesija Ovensa (četiri zlatne medelje) – ali i njegovog rivala, Luca Longa (Carl – Ludwig “Luz” Long). Ostao je upamćen po sportskom gestu kada je Džesiju nesebično dao savet tokom kvalifikacija u skoku udalj. Kao nesumnjivi protivnik nacizma bio je mobilisan i poginuo je na Siciliji u borbama kod San Pjetra 1943. godine. Hitler nije mogao da mu oprosti što je od njega crnac bio bolji i što mu je pri tom i čestitao. Džesi Ovens je posle rata održavao prijateljske odnose s Longovom porodicom koji je pred odlazak njemu napisao pismo. U njemu je izrazio nadu da će se rat završiti i da će se njihovo prijateljstvo nastaviti.
Njegova i slične priče dokazuju da se viteštvo sa sportskih terena može preneti i u život, nadživevši ideologije, sukobe i ratove.
