Francuska je pokrenula pun razvoj nove vazdušno lansirane nuklearne rakete ASN4G, sistema koji bi do 2035. trebalo da zameni današnju ASMPA-R i zadrži vazdušnu komponentu francuskog nuklearnog odvraćanja u eri sve naprednijih sistema PVO i protivraketne odbrane.
Francuski Generalni direktorat za naoružanje, DGA, potpisao je strateški okvirni sporazum i ugovor sa evropskim koncernom MBDA za razvoj rakete Air-Sol Nucléaire de 4ème Génération, odnosno ASN4G. Zvanično obaveštenje o sporazumu i razvojnom ugovoru dato je 2. juna, čime program prelazi iz faze istraživanja, studija i tehnoloških provera u razvoj punog obima.
ASN4G je raketa vazduh-zemlja namenjena nošenju specijalne nuklearne bojeve glave. Planirano je da uđe u upotrebu u francuskim Vazdušno-svemirskim snagama i Mornarici do 2035. godine. Glavni nosači biće buduće verzije višenamenskog lovca Rafal, pre svega standardi F4 i F5, dok će pomorsku komponentu nositi Rafal M sa nosača aviona Šarl de Gol.
Zamena za ASMPA-R, ali ne obična modernizacija
Nova raketa treba da zameni ASMPA-R, inače najnoviju verziju francuske vazdušno lansirane krstareće rakete sposobne za nošenje nuklearnog oružja. ASMPA-R je i dalje operativna, ali francuski planeri već računaju na vreme u kojem će današnje brzine, profili leta i metode prodora postati nedovoljni protiv novijih radara, sistema presretanja i slojevite protivvazdušne odbrane.
ASN4G zato nije zamišljena kao kozmetička modernizacija postojeće rakete, već kao novo oružje za drugačije okruženje. Prema DGA, velika brzina buduće rakete trebala bi da obezbedi da francusko vazdušno nuklearno odvraćanje ostane kredibilno i kada protivnici dobiju naprednije sisteme detekcije i presretanja.
Francuska agencija program opisuje kao veliki tehnološki skok. Takav razvoj zavisi od vrlo uskih industrijskih i naučnih znanja koja imaju samo najrazvijenije raketne sile. U francuskom slučaju, ključnu ulogu ima MBDA, evropski proizvođač raketa u vlasništvu Airbusa, BAE Systemsa i Leonarda, uz dugogodišnju saradnju sa francuskim istraživačkim centrom ONERA.
Hipersonična opcija izabrana posle dugih studija
Francuski istraživači su pre izbora konačnog pravca proučavali dva konkurentska koncepta. Prvi je podrazumevao slabije uočljivu raketu sa nabojnim mlaznim motorom, projektovanu da bude teže uočljiva radarom. Drugi se zasnivao na hipersoničnoj brzini i naprednoj manevarskoj sposobnosti.
Posle višegodišnjih studija, izabrana je hipersonična opcija, koju je predsednik Makron najavio prošle godine. Takav pristup ne računa samo na smanjenje radarskog odraza, već na skraćivanje vremena reakcije protivnika, otežano praćenje i komplikovanije presretanje. Raketa koja leti ekstremnom brzinom i može da menja putanju ostavlja protivvazdušnoj odbrani znatno manje vremena za otkrivanje, proračun i lansiranje presretača.
Zvanični detalji ostaju poverljivi, ali se među stručnjacima očekuje da će ASN4G koristiti skremdžet pogon. To bi je odvelo daleko iznad performansi ASMPA-R, koja može da dostigne do 3 maha i ima domet od približno 500 kilometara.
DGA je objavila i novu sliku povezanu sa tehnološkim demonstratorom Thémis. Na njoj se vidi krilato vozilo koje se uzdiže uz pomoć dve rakete-nosača. Francuski zvaničnici nisu naveli kada i gde je test obavljen, a detalji programa Thémis ostaju ograničeni.
Rafal F5 kao budući nuklearni nosač
Razvoj ASN4G direktno je povezan sa budućim standardom Rafal F5, koji bi trebalo da uđe u upotrebu oko 2030. godine. Francuska je odlučila da sama finansira program Rafal F5 nakon što su razgovori o podeli troškova sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima završeni u decembru 2025. godine.
Rafal F5 bi trebalo da bude nosilac nove generacije francuskih borbenih sposobnosti, uključujući mrežno ratovanje, rad sa bespilotnim sistemima i integraciju novih vrsta naoružanja. ASN4G je u tom paketu najosetljiviji deo, jer se ne radi o klasičnom udarnom sredstvu, već o nuklearnoj komponenti nacionalnog odvraćanja.
Kada raketa postane operativna, koristiće je obe grane francuskih vazdušno-nuklearnih snaga. Prva su Strateške vazduhoplovne snage, FAS, nuklearni deo francuskih Vazdušno-svemirskih snaga. Druga je mornarička nuklearna vazduhoplovna komponenta, FANu, koja koristi Rafal M sa nosača aviona Šarl de Gol.
Ova dvostruka struktura daje Parizu fleksibilnost. Nuklearni avion može poleteti iz baze na kopnu, ali i sa nosača aviona, što otežava protivniku da unapred predvidi pravac, vreme i način potencijalnog udara.
Makron vraća nuklearno odvraćanje u centar evropske politike
Ugovor za ASN4G dolazi u trenutku kada Francuska sve otvorenije ističe nuklearno odvraćanje kao ključni element svoje bezbednosne politike i kao širi evropski faktor. Predsednik Emanuel Makron je 2. marta 2026. najavio novi plan odvraćanja koji bi mogao da uključi raspoređivanje Rafala sposobnih za nošenje nuklearnog oružja u savezničke baze širom Evrope.
Takva ideja pokazuje da Pariz ne posmatra vazdušnu nuklearnu komponentu samo kao nacionalnu rezervu za krajnji scenario, već i kao politički instrument u okruženju u kojem se evropska bezbednost ubrzano menja. Raspoređivanje nuklearno sposobnih aviona van matične teritorije bilo bi osetljiv signal saveznicima i protivnicima, posebno u kontekstu rasta napetosti između Rusije i NATO-a.
Francuska istovremeno planira povećanje nuklearnih avijacijskih snaga. Vazduhoplovstvo namerava da do 2035. udvostruči broj eskadrila sposobnih za nuklearnu misiju, a deo tog plana je i povratak nuklearne uloge u vazduhoplovnu bazu Luksej.
ASN4G se zato uklapa u širu transformaciju. Francuska ne razvija samo novu raketu, već obnavlja čitav vazdušni segment nuklearnog odvraćanja: novu raketu, budući Rafal F5, širi broj nuklearno sposobnih eskadrila i fleksibilniji model raspoređivanja.
Poruka je jasna: Francuska ne želi da se oslanja samo na podmorničku komponentu nuklearnih snaga, niti da njena vazdušna komponenta zastari pred novim sistemima PVO. Hipersonična ASN4G treba da obezbedi da francuski Rafali i posle 2035. imaju oružje koje može da stigne do cilja kroz odbranu projektovanu za sasvim drugačiju generaciju raketa.
