Program bespilotnih letelica V-BAT američke kompanije Shield AI ušao je u ozbiljnu bezbednosnu i političku krizu. Sistem koji se promoviše kao jedno od vodećih rešenja za pomorsko taktičko izviđanje sada se suočava sa optužbama za izuzetno ozbiljne nesreće, visoku stopu tehničkih incidenata i navodno prikrivanje problema kako bi se sačuvali komercijalni sporazumi sa savezničkim vladama.
V-BAT je dron za vertikalno poletanje i sletanje, odnosno VTOL platforma, namenjena upotrebi u složenim pomorskim i kopnenim misijama. Upravo zbog mogućnosti da poleti sa ograničenog prostora, bez klasične piste, sistem se predstavlja kao pogodan za brodove, izviđanje i taktičke operacije. Ipak, incidenti koji se sada povezuju sa ovim programom otvaraju pitanje koliko je platforma zaista zrela za masovnu upotrebu.
Najozbiljniji poznati incident dogodio se 12. maja 2026. godine tokom vežbe izvedene na brodu kod obale Teksasa. Rumunski mornarički oficir teško je povređen kada joj se ruka zaglavila u propeleru V-BAT drona. Oficir je pretrpela amputaciju dva prsta i prelom trećeg prsta.
Zbog težine povreda bile su potrebne dve operacije ponovnog prišivanja u Univerzitetskom medicinskom centru u Nju Orleansu. Nakon pogoršanja stanja, povređena je prebačena u Nacionalni vojnomedicinski centar Volter Rid u Merilendu.
Uprkos ozbiljnosti nesreće, Ministarstvo nacionalne odbrane u Bukureštu potvrdilo je da je u toku interna istraga kako bi se razjasnile sve okolnosti, ali je istovremeno navelo da ugovor vredan 30 miliona dolara potpisan sa Shield AI ostaje na snazi. Cena jedne V-BAT platforme procenjuje se na čak milion dolara.
Prema pisanjima Rojtersa, američki proizvođač je odbacio mogućnost da je do incidenta došlo zbog tehničkog kvara letelice. Shield AI tvrdi da je nesreća nastala isključivo kršenjem utvrđenih bezbednosnih procedura. Kompanija, čija je tržišna vrednost procenjena na 12,7 milijardi dolara, branila je operativne sposobnosti sistema i navela da je V-BAT od uvođenja u upotrebu 2019. godine akumulirao više od 18.000 sati leta.
Predstavnici Shield AI ističu da su operativne nezgode inherentna realnost za ovu vrstu letelica. Međutim, interni podaci i tvrdnje uzbunjivača daju potpuno drugačiji okvir priči o bezbednosti V-BAT programa.
Uzbunjivač razotkriva Shield AI
Prema zvaničnoj žalbi koju je Ministarstvu rada SAD podneo Džejkob Miler, bivši menadžer u kompaniji Shield AI, američki proizvođač je falsifikovao ili uklanjao podatke iz izveštaja koji su analizirali više incidenata sa V-BAT sistemom. Prema njegovim tvrdnjama, cilj takvog postupanja bio je stvaranje povoljne slike o učinku platforme, neophodne za zaštitu ugovora sa međunarodnim vojnim kupcima.
Među državama koje se pominju kao kupci ili zainteresovani korisnici nalaze se Rumunija, Japan, Norveška, Tajvan i Grčka. Upravo zato optužbe ne predstavljaju samo interni korporativni spor, već pitanje bezbednosti savezničkih vojski koje uvode ili razmatraju uvođenje ovog sistema.
Interni podaci ukazuju na prilično visoku stopu kvarova za VTOL platformu. Više od 50 V-BAT dronova, od oko 200 nadograđenih jedinica koje kompanija koristi interno, srušilo se tokom poslednjih 18 meseci u testiranju i obuci. Za sistem koji se prodaje kao zrelo rešenje za pomorsko taktičko izviđanje, takva statistika otvara ozbiljna pitanja o pouzdanosti, bezbednosti i kvalitetu procesa ispitivanja.
Interna represija
Posebno problematičan dokumentovani incident odnosi se na sistem za izbegavanje sudara. Tokom jednog probnog leta, senzori V-BAT drona nisu uspeli da identifikuju obližnji avion Cesna. Pilot civilnog aviona bio je primoran da izvede ekstremne manevre izbegavanja kako bi sprečio neposredni sudar u vazduhu. Kod bespilotne letelice koja treba da deluje u realnom vazdušnom prostoru, neefikasnost sistema za detekciju i izbegavanje prepreka nije sporedan tehnički problem, već direktan rizik po ljude.
Milerova žalba tvrdi i da su zaposleni koji su interno prijavljivali ozbiljne bezbednosne rizike poslednjih meseci otpuštani ili primorani da napuste kompaniju jedan po jedan. Time se problem V-BAT-a širi sa tehničkog nivoa na pitanje korporativne kulture u odbrambenoj industriji.
Bivši menadžer Shield AI tvrdi da je poslovni mentalitet Silicijumske doline, zasnovan na lansiranju nesavršenih proizvoda koji se kasnije popravljaju u hodu, potpuno pogrešno primenjen na vojnu opremu. U komercijalnom softveru takav pristup može značiti bag koji se ispravlja ažuriranjem. Kod dronova sa propelerima, autonomnim sistemima i vojnim misijama, greška može izazvati teške povrede, padove, incidente u vazduhu i neposrednu štetu operaterima.
V-BAT za Kijev
V-BAT je u međuvremenu dobio i ratnu dimenziju kroz Ukrajinu. Shield AI je početkom 2025. godine otvorio kancelariju u Kijevu, navodeći da želi da pruži sveobuhvatnu podršku ukrajinskoj floti MQ-35A V-BAT dronova. U tadašnjem saopštenju za medije kompanija je objavila da lokalnim prisustvom planira da u potpunosti podrži ukrajinske snage.
Nova kancelarija u Kijevu okuplja tim inženjera, operativaca misija i tehničkih stručnjaka posvećenih efikasnoj upotrebi i održavanju V-BAT sistema. Shield AI je ranije pokrenuo i programe obuke za ukrajinske snage bespilotnih sistema. Cilj nije bio samo da se dronovi isporuče, već i da se ukrajinski vojnici obuče za maksimalno iskorišćavanje potencijala ovog sistema u operacijama.
Takvo prisustvo u Ukrajini daje V-BAT programu dodatnu težinu. Platforma više nije samo proizvod za demonstracije i prodaju saveznicima, već sistem koji se uklapa u realnu ratnu upotrebu, uz tehničku podršku, obuku i održavanje na terenu.
Budući X-BAT
Ove kontroverze dobijaju još veći strateški značaj zbog novih obaveza kompanije Shield AI. Firma je nedavno potpisala ugovor sa Jedinicom za inovacije u odbrani Pentagona za razvoj X-BAT platforme, velikog autonomnog vazdušnog sistema.
X-BAT je zamišljen kao letelica koja će raditi zajedno sa lovačkim avionima sa posadom u ulozi „lojalnog saradnika“, odnosno Collaborative Combat Aircraft, CCA. Reč je o pravcu razvoja u kojem američka vojska sve više računa na autonomne sisteme koji bi pratili borbene avione, širili njihove senzorske i udarne mogućnosti i preuzimali deo rizika u opasnim misijama.
Posebno je važno to što će X-BAT biti zasnovan na istim kontrolama leta i istoj softverskoj arhitekturi koju koristi kontroverzni V-BAT model. Zbog toga se optužbe oko V-BAT-a ne mogu posmatrati samo kao problem jednog manjeg taktičkog drona. Ako su tvrdnje o prikrivanju kvarova, visokoj stopi padova, slabostima senzora i pritiscima na zaposlene tačne, onda se ista logika razvoja i isti tehnički temelji prenose na mnogo ambiciozniji autonomni borbeni sistem.
