Američka vojska je konačno javno priznala ono što se na frontovima od Ukrajine do Bliskog istoka vidi već godinama. Moderna protivvazdušna odbrana ne može dugoročno da se oslanja na rakete od nekoliko miliona dolara protiv dronova, jeftinih krstarećih projektila i masovnih napada. Zbog toga je 15. maja preko Kancelarije za brze sposobnosti i kritične tehnologije u Redstoun Arsenalu objavljen zahtev za informacijama MOSAIC-26-03, koji traži novu klasu jeftinih presretača kompatibilnih sa postojećom Patriot infrastrukturom.
Cilj je jasan: raketa-presretač mora da košta manje od milion dolara po komadu, dok su pojedinačni podsistemi ograničeni na najviše 250.000 dolara. Američka vojska traži zrele tehnologije koje bi mogle da budu demonstrirane do četvrtog kvartala fiskalne 2026. godine, što znači da Pentagon ne želi daleki naučni projekat, već nešto što se može brzo pokazati, integrisati i kasnije proizvoditi u velikom broju.
MOSAIC je odgovor na matematiku savremenog rata. Patriot PAC-3 MSE je dobar presretač, ali njegova cena je problem. Višegodišnji ugovor iz 2024. godine za 870 presretača PAC-3 MSE i prateću opremu iznosio je 4,5 milijardi dolara, dok se jedinica rakete u američkim budžetskim dokumentima kreće oko 4 miliona dolara. U ratu zasićenja, gde protivnik šalje desetine ili stotine jeftinijih ciljeva, takva ekonomija radi za napadača, ne za odbranu.
Zbog toga američka vojska traži presretač koji se nalazi između sistema za borbu protiv malih dronova i skupih Patriot raketa. Prema dostupnim opisima zahteva, nova raketa treba da bude endoatmosferski presretač, dakle oružje koje radi unutar atmosfere, sa brzinom većom od 5 maha i dometom većim od 120 milja. Mora da može da napada dronove, krstareće rakete, avione, kao i kratkodometne i bliskodometne balističke pretnje.
Američka vojska ne traži obavezno klasičan presretač. Umesto direktnog sudara sa ciljem, traži se bojeva glava sa rasprskavajućom fragmentacijom. Takva raketa koristi blizinski upaljač i fragmente velike brzine kako bi uništila ili onesposobila metu. To smanjuje cenu, jer presretač ne mora da ima ekstremnu terminalnu preciznost kao najskuplji konvencionalni sistemi. Cena se snižava, zalihe se lakše pune, a baterije mogu da izdrže duži napad.
MOSAIC je podeljen na pet oblasti na kojima se susreću konstruktori sa problemima: kompletne projektile, raketne motore, tragače, sisteme za upravljanje vatrom i sistemsku integraciju. To pokazuje da Pentagon ne želi potpuno zatvoren program u rukama jednog proizvođača. Traže se specijalizovani dobavljači, modularni pristup i konkurencija po komponentama. Američka vojska pokušava da izbegne staru zamku – jedan glavni izvođač, skupa integracija, spor razvoj i presretač koji je tehnički sjajan, ali finansijski neodrživ.
Poseban uslov je kompatibilnost sa lansirnom stanicom M903 Patriot i integrisanim sistemom komandovanja borbom IBCS. Pentagon ne želi potpuno novi PVO sistem koji zahteva posebne baterije, obuku, radare i logistiku. Nova raketa mora da uđe u postojeću Patriot arhitekturu, da stane u lanser, da poštuje električne i softverske interfejse i da se uklopi u mrežu komandovanja.
IBCS je tu bitan zato što povezuje više senzora i lansera u zajedničku sliku bojišta. Raketa ne mora sve vreme da zavisi samo od sopstvenog tragača. Može da bude lansirana na osnovu podataka iz mreže, da dobija korekcije tokom leta i tek u završnoj fazi pređe na terminalno navođenje. To je posebno važno u zasićenom napadu, kada se ciljevi kreću brzo, dolaze iz više pravaca i pokušavaju da preopterete radare i posade.
Američka vojska ovim pokušava da promeni odnos troškova. Kao što smo više puta naglasili, danas protivnik može da pošalje jeftin dron ili krstareću raketu, a zapadna odbrana odgovara presretačem od nekoliko miliona dolara. Takva logika može funkcionisati protiv malog broja ciljeva, ali se raspada protiv masovnih udara. Ukrajina je to pokazala u praksi, a ratovi na Bliskom istoku dodatno su potvrdili da se zalihe presretača troše brže nego što ih američka industrija obnavlja.
List Wall Street Journal je ranije preneo da američka vojska razmatra i još jeftiniji presretač, čak ispod 250.000 dolara, pri čemu bi Pentagon želeo da poseduje intelektualnu svojinu i tako smanji zavisnost od skupih zatvorenih programa. U istom kontekstu pominje se velika potrošnja presretača Patriot, THAAD i Standard Missile tokom rata sa Iranom, što je dodatno pojačalo pritisak da se pronađe jeftinija alternativa.
