Rat u Ukrajini odavno više nije samo sukob artiljerije, tenkova i raketa. Poslednjih godinu dana prerastao je u brutalnu tehnološku trku u kojoj obe strane gotovo iz nedelje u nedelju uvode nova rešenja, improvizacije i oružja koja pre samo nekoliko godina nisu ni postojala u vojnoj doktrini.
Međutim, sada čak i ukrajinski stručnjaci upozoravaju da Rusija možda pravi novi ozbiljan iskorak u toj neprekidnoj „evoluciji dronova“.
Prema tvrdnjama ukrajinskog stručnjaka za komunikacije i bespilotne sisteme Sergija Beskrestnova, poznatijeg pod nadimkom „Fleš“, pojavile su se ozbiljne indicije da ruski dronovi „Geranj“ dobijaju sopstvenu zaštitu od ukrajinskih dronova-presretača.
Rat dronova polako ulazi u novu fazu, dronovi više ne služe samo za napad, već počinju aktivno da se brane od drugih dronova.
Ukrajinci počeli da pronalaze nepoznatu opremu
Beskrestnov tvrdi da su ukrajinski operateri i tehnički timovi sa terena počeli da pronalaze neobične antene i elektronske module na oborenim ili oštećenim „Geranjima“.
Prema njegovim rečima, deo opreme nije odmah mogao da bude identifikovan, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost među ukrajinskim stručnjacima.
Situacija je dodatno postala alarmantna kada su operateri ukrajinskih dronova-presretača počeli da prijavljuju smetnje tokom pokušaja presretanja ruskih kamikaza-dronova.
Ukrajinska strana sada sumnja da Rusija testira male sisteme za elektronsko ratovanje direktno ugrađene u same „Geranje“.
Ako se te tvrdnje pokažu tačnim, to bi predstavljalo zanimljiv tehnološki pomak.
Do sada su dronovi uglavnom zavisili od spoljne podrške sistema za elektronsko ratovanje. Ugradnja zaštite direktno u bespilotnu letelicu značila bi da dron samostalno pokušava da „zaslepi“ ili poremeti presretača koji ga napada.
„Geranj“ se pretvara u ozbiljnije oružje
Ukrajinski izvori već duže vreme upozoravaju da Rusija konstantno eksperimentiše sa porodicom dronova „Geranj“.
Prvobitno su ti dronovi predstavljani kao relativno jednostavne i jeftine kamikaza-letelice namenjene masovnim udarima po infrastrukturi i iscrpljivanju ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Međutim, poslednjih meseci pojavljuje se sve više izveštaja o radikalno modifikovanim verzijama.
Jedna od najzanimljivijih tvrdnji odnosi se na mogućnost da pojedini „Geranji“ nose male rakete vazduh-vazduh poput sovjetske R-60.
Takav koncept delovao je gotovo neverovatno pre samo godinu dana. Danas ga čak i ukrajinski izvori ozbiljno analiziraju.
Cilj ovakvih modifikacija bio bi jednostavan, omogućiti dronu da ugrozi helikoptere, lovce ili druge letelice koje pokušavaju njegovo presretanje.
Ukrajinska strana navodno već pokušava da razvije slična rešenja za sopstvene bespilotne sisteme.
Mlazni „Geranj“, nove muke za odbranu
Posebnu zabrinutost izazivaju izveštaji o mlaznim verzijama „Geranja“.
Za razliku od klasičnih modela sa sporijim motorima, nove verzije navodno postižu znatno veće brzine i teže ih je presresti protivvazdušnim dronovima i sistemima kratkog dometa.
To je posebno važno jer je Ukrajina poslednjih meseci sve više počela da koristi jeftine dronove-presretače kao alternativu skupim raketama PVO.
Takva taktika imala je smisla dok su ruski dronovi bili sporiji i predvidiviji.
Međutim, ako „Geranji“ dobiju veću brzinu, sisteme za ometanje i dodatnu situacionu svest, cela ukrajinska taktika presretanja mogla bi da postane mnogo manje efikasna.
Kamere za „pogled unazad“
Možda najzanimljiviji detalj odnosi se na ugradnju kamera za vožnju unazad.
Na prvi pogled zvuči gotovo banalno, ali u realnosti predstavlja veoma praktično rešenje.
Ukrajinski dronovi-presretači često pokušavaju da priđu „Geranjima“ sa zadnje strane, gde ih operateri teže primećuju i gde je moguć direktan udar ili detonacija.
Ugradnjom zadnjih kamera ruski operateri ili autonomni sistemi mogli bi mnogo ranije da otkriju približavanje presretača i pokušaju manevar izbegavanja.
To pokazuje koliko brzo rat u Ukrajini menja samu logiku razvoja oružja.
Nekada su ovakve inovacije zahtevale godine razvoja i milijarde dolara. Danas se nova rešenja pojavljuju direktno sa bojišta, često za svega nekoliko nedelja.
Rat dronova
Najvažniji deo cele priče možda nije sama tehnologija, već brzina kojom obe strane kopiraju jedna drugu.
Ukrajinski izvori otvoreno priznaju da ruski inženjeri stalno eksperimentišu i da pojedine improvizacije vrlo brzo postaju operativna rešenja.
Istovremeno, Ukrajina pokušava da replicira mnoga od tih rešenja za sopstvene bespilotne sisteme.
To praktično znači da se rat dronova pretvara u neprekidnu tehnološku spiralu u kojoj svaka nova zaštita odmah izaziva razvoj novog načina napada.
Još pre nekoliko godina kamikaza-dronovi bili su relativno jednostavno oružje.
Danas polako prerastaju u male autonomne vazdušne sisteme sposobne da ometaju radare, izbegavaju presretanje, detektuju pretnje i potencijalno čak napadaju druge letelice.
Rat u Ukrajini tako sve više liči na laboratoriju budućih sukoba, mesto gde se praktično u realnom vremenu rađa nova generacija ratovanja.
