Na internetu se 15. maja pojavio snimak koji je na prvi pogled delovao kao velika vest: dva MiG-29 navodno lete iznad Sirije, pod oznakama novog Sirijskog ratnog vazduhoplovstva. U roku od nekoliko sati, video je počeo da živi sopstveni život. Društvene mreže su ga prihvatile, pojedini mediji preneli, a zatim je krenula poznata lavina tvrdnji: Rusija je navodno ponovo isporučila borbene avione Damasku, Sirija obnavlja lovačku avijaciju, novo ratno vazduhoplovstvo se vraća na nebo.
Problem je što se priča raspada čim pogledate snimak pažljivije.
Organizacija Verify Syria analizirala je video i ukazala da je reč o montiranom materijalu sa vizuelnim greškama. Dodatna provera preko sistema Hivemoderation pokazala je da je snimak najverovatnije generisan veštačkom inteligencijom. Posebno je važno što se video prvi put pojavio na nalozima poznatim po objavljivanju sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, što je od početka moralo da upali alarm kod svakoga ko se ozbiljno bavi vojnom tematikom.
Uprkos tome, video je već poslužio kao gorivo za tvrdnje o velikom povratku sirijskih MiG-29. Saudijska televizija Al-Arabija i brojni profili na društvenim mrežama predstavili su ga kao prvi let sirijskih lovaca od pada režima Bašara el Asada 8. decembra 2024. godine. Takva tvrdnja zvučala je dramatično, ali nije imala oslonac u činjenicama.
Kasnije su i izvori iz sirijskog Ministarstva odbrane demantovali za državni list Al-Vatan da je snimak stvaran. Prema tim navodima, Sirijsko ratno vazduhoplovstvo je i dalje praktično neaktivno, bez sposobnosti da izvodi ozbiljne borbene operacije.
Tu dolazimo do suština cele priče. Nije problem samo u jednom lažnom snimku. Problem je u tome što je veštačka inteligencija sada dovoljno ubedljiva da u nekoliko sati pokrene geopolitički narativ, naročito u zemlji kao što je Sirija, gde je vojna situacija složena, arhive u rasulu, snimci retki, a svaka slika aviona može da se protumači kao znak promene odnosa snaga.
Pre pada Asadovog režima, nekadašnje Sirijsko ratno vazduhoplovstvo imalo je oko 30 lovaca MiG-29. Procene govore da je oko 20 njih bilo operativno u trenutku sloma vlasti u decembru 2024. godine. Većina ovih aviona bila je modernizovana na poseban standard izveden iz ruske varijante SM, što im je omogućavalo upotrebu raketa vazduh-vazduh van vizuelnog dometa, kao i precizno vođene municije vazduh-zemlja.
Ti MiG-29 nisu bili samo stari sovjetski lovci iz skladišta. Deo njih bio je dovoljno modernizovan da predstavlja realnu pretnju u regionalnim okvirima. Pored novih sposobnosti za dejstvo na daljinu, bili su opremljeni i aktivnim sistemima za elektronsko ometanje iz Belorusije. Za državu poput Sirije, takva flota bila je važan ostatak ozbiljnije vojne moći.
Satima nakon pada Asadovog režima, Izrael je pokrenuo masovnu vazdušnu operaciju nazvanu „Strela Bašana“, sa ciljem da uništi što veći deo sirijskih borbenih kapaciteta. Izraelski mediji tada su tvrdili da su svi sirijski MiG-29 uništeni. Kasnije fotografije pokazale su da ta tvrdnja nije bila potpuno tačna. Najmanje tri aviona MiG-29 preživela su izraelske udare.
Ti avioni, sa serijskim brojevima 3423, 3432 i 3437, snimljeni su u vazduhoplovnoj bazi Al-Sin, jednom od najvećih sirijskih vojnih objekata. Baza se nalazi oko 140 kilometara jugozapadno od Palmire i oko 90 kilometara severoistočno od Damaska. Međutim, sama činjenica da su avioni preživeli ne znači da su operativni. Naprotiv, dostupni podaci ukazuju da su u veoma lošem stanju i da su godinama ranije bili isključeni iz programa modernizacije sirijske avijacije.
To znači da preživeli MiG-29 danas više liče na ostatke nekadašnje flote nego na jezgro novog ratnog vazduhoplovstva.
Lažni snimak dobio je dodatnu snagu zbog drugog događaja: povratka transportnog aviona Il-76T kompanije Syria Air na međunarodni aerodrom u Damasku 14. maja. Taj avion je bio zaglavljen u ruskoj vazduhoplovnoj bazi Hmejmim, blizu Džableha na sirijskoj obali, još od pada Asadovog režima. Njegov povratak odmah je iskorišćen kao navodni trag da se nešto veće dešava između Rusije i nove vlasti u Damasku.
Glasine su dodatno hranjene činjenicom da su dva MiG-29 ranije primećena u jednom od hangara u Hmejmimu neposredno posle pada režima. Nema dokaza da su ti avioni sirijski, niti da su bili namenjeni novom Damasku, ali u atmosferi društvenih mreža to nije bilo važno. Dovoljan je bio jedan AI video, jedan transportni avion i nekoliko starih fotografija da se napravi priča o ruskoj obnovi sirijske lovačke avijacije.
Stvarnost je mnogo siromašnija.
Privremena sirijska vlada pokušava da oživi ratno vazduhoplovstvo, ali se za sada radi o veoma ograničenim kapacitetima. Nekoliko čeških trenažnih aviona L-39 vraćeno je u upotrebu. Sovjetski lovci-bombarderi Su-22 viđeni su kako se kreću u propagandnim snimcima koje je objavilo ratno vazduhoplovstvo, ali ostaje pitanje da li su zaista operativni ili samo upotrebljeni za pokazivanje.
Mala flota helikoptera takođe postoji. U njoj su sovjetski Mi-8/17, borbeni Mi-24 i francuski Aérospatiale Gazelle. Deo tih letelica mogao bi biti prebačen u službu drugih grana nove sirijske vojske, naročito za transport, podršku i unutrašnje bezbednosne zadatke. To, međutim, nije isto što i funkcionalno ratno vazduhoplovstvo sposobno da kontroliše nebo.
Najveći problem nove Sirije nije samo tehnika, već ljudi. Bivšim pripadnicima Sirijskog ratnog vazduhoplovstva zabranjen je povratak u službu. Bezbednosne snage, prema dostupnim izveštajima, aktivno tragaju za pilotima. Takva politika možda ima političku logiku iz ugla nove vlasti, jer su piloti bivšeg režima bili povezani sa operacijama protiv opozicije, ali vojno gledano ona praktično seče kontinuitet znanja.
Borbeni avion ne leti sam. Potrebni su piloti, tehničari, inženjeri, kontrolori, logistika, skladišta delova, municija, gorivo, simulatori i komandna struktura. U zemlji koja je prošla kroz raspad režima, izraelske udare, unutrašnje čistke i odliv kadrova, obnova ratnog vazduhoplovstva ne može se desiti preko noći.
Nedavni izveštaji pominju pregovore Sirije i Rusije o mogućnosti da se Hmejmim pretvori u bazu za obuku sirijskih snaga. Međutim, ti navodi isključuju mogućnost da Rusija tamo obučava nove sirijske pilote. To je bitan detalj. Hmejmim može ostati ruska tačka uticaja i obuke, ali to ne znači automatski obnovu sirijske lovačke avijacije.
U ovoj fazi, nova Sirija verovatno će ostati bez ozbiljnog ratnog vazduhoplovstva na duži rok. Razlog je jednostavan: nema dovoljno operativnih aviona, nema sigurnog sistema održavanja, nema kontinuiteta pilota, nema stabilnih međunarodnih odnosa i nema novca za ozbiljnu obnovu flote. To odgovara i Turskoj i Izraelu, jer im ostavlja mnogo veći prostor za operacije iznad sirijske teritorije.
Izrael je već pokazao da neće dozvoliti brzo obnavljanje sirijskih borbenih kapaciteta. Turska, sa druge strane, ima sopstvene interese na severu Sirije i ne želi snažno sirijsko ratno vazduhoplovstvo koje bi moglo da ograniči njeno delovanje. U takvom okruženju, priča o dva MiG-29 koja se vraćaju na nebo više liči na digitalnu fatamorganu nego na realan vojni pomak.
Video generisan veštačkom inteligencijom je zato poslužio kao savršen test nove informacione epohe. Nekoliko sekundi lažnog snimka dovoljno je da se pokrene priča o ruskim isporukama, obnovi sirijske avijacije i promeni odnosa snaga. Mediji i nalozi koji žure da budu prvi često postaju samo pojačivači manipulacije.
Sirijski slučaj pokazuje koliko je opasna kombinacija rata, nedostatka proverenih snimaka, starih arsenala, geopolitičke napetosti i veštačke inteligencije. Nekada je za lažnu vojnu vest bila potrebna loša fotografija ili anonimni izvor. Danas je dovoljan video koji izgleda uverljivo na telefonu.
