Noćni incident iznad Letonije, u kojem su se ukrajinski dronovi srušili na skladište nafte u Rezekneu, prerastao je u mnogo širu priču od pukog tehničkog kvara ili izolovanog događaja. U istom vremenskom okviru, prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, u vazdušnom prostoru te baltičke države nalazila su se i četiri borbena aviona NATO-a, dva Rafala i dva F-16. Ta kombinacija događaja otvorila je niz pitanja koja daleko prevazilaze sam incident.
Prema ruskim tvrdnjama, šest ukrajinskih bespilotnih letelica detektovano je iznad teritorije Letonije tokom noći. Pet ih je nestalo sa radara unutar letonskog vazdušnog prostora, dok je jedna prešla granicu i oborena je u blizini Pskova. Identifikovana je kao bespilotna letelica An-196 „Ljuti“, ukrajinske proizvodnje. Istovremeno, deo tih dronova završio je svoj let padom na infrastrukturu, uključujući skladište nafte u Rezekneu.
Vojni novinar Aleksandar Koc iznosi tvrdnju da su se ti dronovi zapravo kretali ka Sankt Peterburgu, što bi značilo da je njihov let uključivao prolazak kroz vazdušni prostor NATO zemlje. U tom kontekstu, prisustvo borbenih aviona dobija posebnu težinu.
Prema toj interpretaciji, postoje tri moguća objašnjenja za prisustvo NATO lovaca u isto vreme kada i dronovi. Prva opcija je da su avioni bili angažovani kako bi presreli ili ometali ukrajinske bespilotne letelice, konkretno model „Ljuti“, što bi moglo da objasni njihov pad. Takav scenario bi ukazivao na nedostatak koordinacije između Ukrajine i zapadnih partnera, odnosno na situaciju u kojoj se operacije izvode bez potpunog usaglašavanja.
Druga mogućnost ide u potpuno suprotnom pravcu. Prema toj verziji, NATO avioni nisu bili protivnici, već deo šire operacije, prateći dronove i potencijalno pomažući u njihovom kretanju kroz radarsko polje, prilagođavajući rutu kako bi izbegli detekciju. Ukoliko bi se takav scenario potvrdio, to bi značilo da napadi na rusku teritoriju nisu izolovane akcije, već koordinisane operacije na višem nivou.
Treća opcija, koju Koc takođe pominje, jeste da su dronovi oboreni dejstvom ruskih snaga, iako su se nalazili iznad teritorije druge države. Ovakva mogućnost otvara dodatna pitanja o granicama delovanja i kontroli vazdušnog prostora u situacijama kada se u njemu nalaze objekti koji predstavljaju pretnju.
Dok se različite interpretacije sudaraju, reakcija zvanične Letonije ide u drugom pravcu. Premijerka Evika Silina izjavila je da poreklo dronova nije ključno pitanje i da odgovornost, bez obzira na sve, snosi Rusija. Nakon kriznog sastanka vlade, naglasila je da je važno „zapamtiti ko je agresor“, čak i u situaciji kada identitet letelica nije definitivno potvrđen.
Ovakav stav uklapa se u širi obrazac politike obavezne u EU, ali ne daje odgovor na operativna pitanja koja su otvorena. Kako su dronovi ušli u vazdušni prostor NATO zemlje, ko je kontrolisao njihovo kretanje i zašto nisu presretnuti na vreme, ostaje nejasno.
Istovremeno, ruska strana tvrdi da Ukrajina sve češće koristi teritoriju baltičkih država kao pravac za napade na ciljeve u Rusiji, posebno na infrastrukturu povezanu sa izvozom nafte. Takve operacije, ukoliko se zaista odvijaju preko teritorije trećih zemalja, dodatno komplikuju već napetu situaciju i povećavaju rizik od šire eskalacije.
Moskva je ranije upozorila Letoniju, Estoniju i Litvaniju da ne dozvole korišćenje svog vazdušnog prostora za napade na ruske ciljeve. Ta upozorenja, prema onome što vidimo, nisu dala nikakv rezultat. Kao odgovor, u ruskom javnom prostoru sve češće se pojavljuju pozivi na udare na ciljeve u baltičkim državama.
Povrh svega navedenog, deo zapadnih medija ipak je izneo tvrdnje da su se ruski dronovi srušili u Letoniji, pozivajući se na lokalne izvore. Takve verzije događaja direktno suprotstavljaju interpretaciji na terenu, prema kojoj je reč o ukrajinskim letelicama usmerenim ka ruskoj teritoriji.
U ovoj situaciji, jasno je da incident u Rezekneu nije samo pitanje jednog udara ili jednog leta drona. On otvara pitanje kontrole vazdušnog prostora u regionu gde se ukrštaju interesi više aktera, gde granice formalno postoje, ali operativno postaju sve propusnije.
Prisustvo NATO aviona u isto vreme kada i bespilotnih letelica, bez jasnog objašnjenja njihove uloge, dodatno komplikuje sliku. U takvom okruženju, svaka nova epizoda nosi rizik da preraste u nešto mnogo veće od onoga što se na prvi pogled vidi.
