Nakon odluke o povlačenju oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke, pojavila se još ozbiljnija dimenzija cele priče. U pitanju nije samo broj uniformi na terenu, već budućnost američkog dugometnog udarnog prisustva u srcu Evrope.
Prema informacijama koje je objavio Financial Times, smanjenje američkog kontingenta „dovodi u rizik raspoređivanje dugometnih sistema, uključujući Tomahawk rakete, koje su bile planirane radi jačanja NATO odvraćanja prema Rusiji“. Istovremeno, jedan zvaničnik Pentagona potvrdio je da bi Vašington mogao da odustane od odluke iz vremena predsednika Bajdena o raspoređivanju bataljona sa dugometnim oružjem u Nemačkoj.
Drugim rečima, ne radi se samo o povlačenju trupa. Radi se o dovođenju u pitanje čitavog koncepta američkog dalekometnog oslonca na nemačkom tlu.
Šta su zapravo Typhon i Dark Eagle
Plan o raspoređivanju sistema Typhon, objavljen je 10. jula 2024. godine, neposredno pred NATO samit. Vašington (Bajden) i Berlin (Šolc) tada su najavili da će od 2026. godine započeti epizodno raspoređivanje američkih dugometnih sistema u Nemačkoj, uz mogućnost trajnog prisustva.
Typhon je kopneni sistem sposoban da ispaljuje krstareće rakete Tomahawk i projektile SM-6, što mu daje domet dovoljan da pokrije dubinu evropskog operativnog prostora. Dark Eagle je, sa druge strane, hipersonični sistem srednjeg dometa, namenjen lansiranju projektila koji velikom brzinom probijaju slojeve protivvazdušne i protivraketne odbrane. Planirano je da Typhon u budućnosti bude sposoban da lansira Dark Eagle (LRHW), čim sistem postane potpuno operativan i uveden zvanično u naoružanje američke vojske.
U evropskom kontekstu, ti sistemi su posmatrani kao prelazno rešenje dok Evropa ne razvije sopstveno oružje dugog dometa i slične brzine. To je bio američki most ka evropskoj strateškoj autonomiji.
Jaz koji Berlin ne može da ignoriše
Financial Times citira Kristijana Melinga, direktora berlinskog analitičkog centra, koji otvoreno priznaje: „Kada je reč o dugometnim udarima, imamo jaz u mogućnostima.“
On je dodao da je rotacija američkih trupa „manji problem“, ali da je odustajanje od dugometne udarne sposobnosti daleko ozbiljnije. „To je praznina koju ne možemo lako nadoknaditi“, ocenio je.
Ovo je ključna tačka. Povlačenje brigade je politička poruka. Otkazivanje ili odlaganje dugometnih sistema je strateški vakuum.
Udvostručeni pritisak na Berlin
Odluka dolazi u trenutku kada su odnosi Berlina i Vašingtona već zategnuti. Predsednik Donald Tramp prethodno je najavio carine od 25 procenata na uvoz automobila iz EU, što Nemačkoj preti višemilijardnim gubicima.
Sada, kako piše Financial Times, povlačenje trupa moglo bi biti „tek početak“, jer je Tramp najavio da će američko prisustvo u Evropi biti dodatno smanjeno. U tom kontekstu, dugometni sistemi postaju deo šire revizije američkog angažmana.
Za Berlin je to dvostruki udar. Prvo simboličko smanjenje trupa, zatim dovođenje u pitanje ključnog elementa odvraćanja.
Taktički potez ili promena doktrine
Peter Bajer iz CDU ocenio je za Rojters da kombinacija vojnih i trgovinskih poteza ne deluje kao koherentna strategija, već kao reakcija Bele kuće na unutrašnje i spoljne pritiske.
Ipak, šira slika ukazuje da se možda radi o sistemskoj reviziji. Ako se uzme u obzir najava o preispitivanju prisustva i u Italiji i Španiji, kao i upozorenja o kašnjenju u isporuci američkog oružja Evropi zbog iscrpljenih zaliha, dobija se slika strateškog preusmeravanja prioriteta.
Poruka EU: vreme je za sopstveni domet
Evropa godinama govori o strateškoj autonomiji. Ipak, dugometni udarni kapaciteti ostali su gotovo isključivo u američkim rukama.
Ako Typhon i Dark Eagle zaista budu odloženi ili otkazani, jaz o kojem govori nemački analitički sektor postaće realnost koju više nije moguće ignorisati. Evropske države tada će morati da ubrzaju razvoj sopstvenih sistema, što podrazumeva političku saglasnost, industrijsku koordinaciju i značajne budžete.
U kontekstu proksi rata u Ukrajini i napetosti sa Rusijom, dugometni sistemi su trebali da budu simbol NATO-a. Njihovo stavljanje pod znak pitanja menja dinamiku planiranja.
Financial Times zaključuje da ovaj potez „rizikuje slabljenje odvraćanja i slanje pogrešnog signala Moskvi“. Istovremeno, NATO je poručio da je vreme da EU preuzme veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.
Za Berlin, kombinacija povlačenja vojnika i dovođenja u pitanje dugometnih sistema znači jedno: američki oslonac više nije politički neupitan.
Posle odluke o 5.000 vojnika, sada je i strateški raketni element pod znakom pitanja. Da li je to privremena politička epizoda ili početak dubljeg restrukturiranja američkog prisustva u Evropi, ostaje da se vidi, ali jaz o kojem se do juče govorilo tiho sada je javno priznat.
Radi se o običnoj igri. Amerikanci istovremeno ulažu ogromne pare u izgradnju vojne bolnice u Nemačkoj. A američki pukovnik je postavljen za zamenika načelnika Operativne uprave Vermahta. Sve u svemu, kao što reče akademik Kovačević: “Ja ne bih Nemcima dao ni viljuške, ni noževe da imaju, s obzirom šta su učinili u Evropi”. Tako da bi bilo kakvo pravo američko povlačenje bilo signal švabama da mogu u nove pohode na Istok, što se, nažalost, odnosi i na nas. Samo što im Rusi ovaj put ne bi oprostili. A ni mi. Što švabe u svoj svojoj nadmenosti ne mogu da shvate.