Ukrajinski think-tank StateWatch u aprilu 2026. objavio je obiman izveštaj Zapadu o ruskim kopnenim borbenim robotima. Namena dokumenta bila je jasna, da ukaže na rastući kapacitet Rusije i zatraži širenje sankcija. Međutim, sama sadržina izveštaja svedoči o nečemu drugom, o brzom tehnološkom prilagođavanju i industrijskoj mobilizaciji koja je za samo nekoliko godina promenila sliku bojišta.
Dotično think-tank identifikuje najmanje 32 modela ruskih kopnenih robotskih sistema. Za 29 modela tvrde da znaju ko su proizvođači, a najmanje 20 sistema dokumentovano je u realnoj borbenoj upotrebi, kako na teritoriji Ukrajine, tako i u Kurskoj oblasti. Sam obim te brojke govori da se više ne radi o eksperimentima i prototipovima, već o operativnom segmentu vojne tehnike.
Od demonstracije do operativne upotrebe
Pre 2022. godine ruska kopnena robotika bila je u većoj meri demonstrativna. Primer Uran-9, dok je testiran u Siriji pokazao je tehničke probleme. Tokom ispitivanja izgubio je vezu sa operaterom 19 puta, a njegov top nije mogao da dejstvuje dok je vozilo u pokretu. Takvi problemi nisu viđeni na frontu u Ukrajini.
Rat je promenio sve. Pojava takozvanih „zona ubijanja“, prostora od 10 do 15 kilometara od linije kontakta, gde dominiraju FPV dronovi i lutajuća municija, stvorila je potpuno novu operativnu potrebu. Ljudi i klasična vozila u tom prostoru postaju izuzetno ranjivi. U takvim uslovima zamena posade mašinom više nije luksuz, već pitanje opstanka.
Ruski odbrambeni ekosistem reagovao je veoma brzo. Broj registrovanih kompanija u sektoru servisne robotike porastao je za 21,5 odsto samo u prvoj godini, a u poređenju sa 2021. broj je udvostručen, dostigavši 563 kompanije do septembra 2025. godine.
Serijska proizvodnja menja pravila igre
Najvažniji pomak nije broj modela, već prelazak na serijsku proizvodnju. Tri sistema su potvrđena kao platforme koje se proizvode u značajnim količinama.
Kurir, gusenična daljinski upravljana platforma sa nosivošću do 200 kilograma, maksimalnom brzinom od 35 km/h i dometom upravljanja od 3 do 10 kilometara, postao je najrasprostranjeniji ruski kopneni robot na frontu. Do kraja 2024. najmanje 50 jedinica bilo je u borbenoj zoni, a ukupna proizvodnja prešla je stotine.
Impuls-M je do početka 2026. isporučen najmanje u stotinama primeraka. Varan, sa sistemom za elektronsko ratovanje “Triton” u cilju ometanja signala bespilotnih letelica se takođe proizvodi u serijskim razmerama.
Ruski ministar odbrane Andrej Belousov potvrdio je u aprilu 2025. da su snage tokom 2024. dobile nekoliko stotina bespilotnih kopnenih sistema, uz plan daljeg povećanja u 2025. godini. Svaka vojna grupa dobila je zadatak da razvija sopstvene kapacitete proizvodnje.
Ovo više nije centralizovani, spor i birokratski model razvoja. Reč je o decentralizovanoj mreži, potpuno prilagođenoj tempu rata.
Priča o nastanku Kurira oslikava promenu paradigme. Razvoj je započeo početkom 2024. među inženjerima iz Burjatije, uz podršku vojnih blogera. Projekat je potom preuzeo Kulibin klub Narodnog fronta, organizacija koja povezuje male inženjerske timove sa finansiranjem Fondacije za napredna istraživanja, ruskog ekvivalenta američkoj DARPA-i.
Sličan model primenjen je i kod platforme Omič, razvijene u Omskom oklopnom inženjerskom institutu i komercijalizovane preko kompanije RENG. Važno je da nijedna od ključnih kompanija koje stoje iza Kurjera, Varanа ili Omiča nije pod sankcijama.
Sankcije kasne, alarmira think-tank
Prema žalbi-izveštaju StateWatch-a, od 20 identifikovanih proizvođača samo 10 je pod sankcijama SAD, devet pod ukrajinskim i tri pod sankcijama EU. Sankcionisana su uglavnom starija preduzeća iz sovjetskog perioda, dok nove firme koje nose razvoj kopnenih robota funkcionišu bez ograničenja.
Autori izveštaja zato preporučuju hitno proširenje sankcija na glavne serijske proizvođače, kao i sektorske kontrole izvoza za komponente poput jednosmernih motora, litijumskih baterija, programabilnih kontrolera i guseničnih platformi sa nosivošću većom od pet kilograma.
Drugim rečima, sami autori alarmiraju Zapad da je trenutni režim sankcija nedovoljan da zaustavi razvoj.
Izveštaj tvrdi i slabosti ruskih sistema. Radio-veze su ranjive na elektronsko ratovanje, baterije ograničavaju domet, oklop je minimalan radi uštede mase, a kvalitet termalnih kamera nije na vrhunskom nivou. FPV dronovi predstavljaju stalnu pretnju.
Međutim, dokument priznaje i prednosti, stabilne dnevne kamere, gusenične šasije sa dobrom prohodnošću i mogućnost korišćenja satelitskih komunikacionih kanala. U uslovima masovne upotrebe, čak i sistemi sa ograničenjima mogu imati značajan taktički efekat.
Nova logistika rata
Prema podacima koje tvrdi think-tank, čak 90 procenata ukrajinskog snabdevanja fronta kod Pokrovska obavlja se bespilotnim sistemima. To pokazuje koliko su automatizovana sredstva postala ključna.
Ruski kopneni roboti navodno čine svega oko 0,2 procenta ukupne logistike, ali njihov uticaj na pojedinim sektorima fronta je daleko veći nego što taj procenat sugeriše. Njihova vrednost leži u smanjenju rizika po ljudstvo i u mogućnosti da operišu u najopasnijim zonama, tvrde.
Godine 2022. ruska industrija kopnenih borbenih robota praktično nije postojala u velikom obimu. Do 2026. proizvodi stotine jedinica godišnje, kroz mrežu od više od 20 proizvođača, uz državnu podršku i nacionalni program robotike vredan 300 milijardi rubalja do 2030. godine.
Ukrajinci upozoravaju da se „prozor za sankcije sužava“. Sama formulacija potvrđuje dinamiku razvoja. Industrija je još u fazi stotina, a ne hiljada jedinica godišnje, ali trend rasta je jasan.
U vremenu kada se rat sve više seli u sferu automatizovanih sistema, ruski kopneni roboti odavno nisu eksperimentalni. Postali su deo operativne realnosti, proizvod ubrzanog prilagođavanja i industrijske mobilizacije. Izveštaj koji je trebalo da bude miks žalbe i optužnice, zapravo svedoči o transformaciji koja je uveliko u toku.
