Američka vojska je napravila konkretan korak ka realizaciji projekta „Zlatna kupola“, rasporedivši prvi operativni senzor ovog sistema na teritoriji Sjedinjenih Država. Time je program, koji se do sada uglavnom vezivao za planove, budžetske projekcije i prekomorska testiranja, dobio svoju prvu stvarnu operativnu komponentu u samoj domovini.
Reč je o sistemu ALPS, dugoročni perzistentni nadzor, koji je postavljen u Zajedničkoj ekspedicionoj bazi Litl Krik–Fort Stori u Virdžiniji. Ova instalacija označava prelazak sa konceptualne faze na stvarnu, slojevitu zaštitu američkog vazdušnog prostora od pretnji na malim visinama, pre svega dronova i krstarećih raketa.
General Majkl Getlajn, rukovodilac programa „Zlatna kupola“, 23. aprila 2026. godine potvrdio je raspoređivanje prve operativne komponente protivvazdušnog i protivraketnog sistema na američkom tlu. On je o tome govorio na konferenciji za novinare upravo u Litl Krik–Fort Stori bazi. Njemu su se pridružili Emil Majkl, podsekretar Ministarstva rata za istraživanje i inženjering, i general-potpukovnik Brajan Gibson, vojni zamenik za program Zlatna kupola. Među prisutnima su bili i general-major Mark Pajper, zamenik direktora operacija NORAD-a, kao i general-potpukovnik Frenk Lozano, šef nabavki za portfolio udarnih operacija američke vojske, prema podacima Breaking Defense-a.
Ovo je prvo eksplicitno priznanje da je sistem u vezi sa Zlatnom kupolom operativno pozicioniran u SAD, a ne samo u prekomorskim testnim zonama. Getlajn je imenovan 2025. godine kako bi nadgledao sprovođenje programa koji će obuhvatiti operativne komponente i na kopnu i u svemiru.
ALPS sistem je osmišljen kao odgovor na rastuću pretnju krstarećih raketa i bespilotnih sistema koji lete na malim visinama i uspevaju da izbegnu tradicionalne radare. Njegova ključna karakteristika jeste pasivna radio-frekventna detekcija. Za razliku od klasičnih radarskih sistema, ALPS ne emituje sopstveni signal, već presreće i obrađuje elektromagnetne emisije iz spoljašnjih izvora.
To uključuje komunikacione signale, navigacione impulse, radarske odsjaje i druge elektromagnetne tragove povezane sa vazdušnim ciljevima. Nakon obrade podataka, sistem može da identifikuje i prati krstareće rakete, avione sa fiksnim krilima, rotacione platforme i bespilotne letelice, sa posebnim fokusom na mete niske visine i smanjene vidljivosti koje predstavljaju izazov za konvencionalno radarsko pokrivanje.
Povezanost sa SIGINT aktivnostima dodatno pojačava sposobnosti sistema. Budući da ne emituje signal, ALPS je znatno teže otkriti i ometati, što ga čini pogodnim za okruženja visokog rizika u kojima elektronsko ratovanje ima centralnu ulogu. Raspoređivanje ALPS-a uz postojeće sisteme protivvazdušne odbrane pokazuje kako SAD grade slojevitu i umreženu arhitekturu odbrane koja daje prioritet fuziji senzora, preživljavanju sistema i bržem ciljanju.
Ministarstvo rata održava osnovnu procenu troškova programa „Zlatna kupola“ na 185 milijardi dolara. Budžetski zahtev za fiskalnu 2027. godinu projektovan je između 17 i 17,5 milijardi dolara. Time se jasno pokazuje da je reč o dugoročnom i finansijski masivnom projektu koji treba da obezbedi integrisanu zaštitu od vazdušnih i raketnih pretnji.
ALPS je razvila kompanija Leidos. Sistem je već raspoređen na strateškim lokacijama unutar evropske komande EUCOM, centralne komande CENTCOM i indo-pacifičke komande INDOPACOM. Derivat za Korpus marinaca, nazvan MELPS, Marine Expeditionary Long-range Persistent Surveillance, nalazi se u razvoju i trebalo bi da ponudi iste sposobnosti u još mobilnijem, ekspedicionom formatu.
Prema rečima Meta Bekera, potpredsednika i rukovodioca odeljenja u Leidosu, američka vojska je još 2023. godine imala 12 ALPS sistema raspoređenih širom sveta. Ti sistemi, kako je naveo, „aktivno prenose snimke iz vazduha komandnim i kontrolnim čvorovima i pomažu u bezbednosti trupa“.
Beker je potvrdio i da je ALPS bio prisutan tokom događaja u Istočnoj Evropi 2022–2023. godine. „Bilo je nekoliko globalnih događaja u kojima su naši sistemi odigrali važnu ulogu, uključujući i nedavne događaje u Istočnoj Evropi“, rekao je on, nagoveštavajući operativnu upotrebu u realnim kriznim situacijama.
Tehnološka osnova ALPS-a oslanja se na visokokvalitetne senzore, ali i na napredne hardverske i softverske platforme. Posebno je istaknuto računarstvo visokih performansi zasnovano na grafičkim procesorima. GPU arhitektura omogućava obradu ogromnih količina podataka uz minimalnu latenciju. Algoritamski napredak omogućava obradu velikih količina senzorskih informacija u realnom vremenu.
„Ova nova klasa senzora pokreće se tehnologijama kao što je računarstvo visokih performansi zasnovano na GPU, što im omogućava da obrade značajno opterećenje uz minimiziranje latencije, kao i algoritamski napredak za obradu velikih količina podataka senzora u realnom vremenu“, izjavio je Beker 2023. godine. Dodao je da sistemi pružaju široku pokrivenost nad svim klasama nebalističkih meta i da su dobili veoma dobre povratne informacije od korisnika.
Planirano je da više od 20 dodatnih sistema bude raspoređeno nakon 2023. godine u raznim borbenim komandama. Leidos je naveo da ALPS takođe deluje u okviru Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD i Carinske i granične zaštite, čime sistem dobija i unutrašnju bezbednosnu dimenziju.
Jedna od važnih prednosti ALPS-a jeste otvorena arhitektura. To omogućava brzo ažuriranje softvera i prilagođavanje novim tipovima ciljeva bez potpunog redizajna sistema. Integracija sa IBCS-om, integrisanim sistemom komandne borbe američke vojske, znači da su ALPS podaci dostupni svim presretačima povezanim u mrežu, čime se ubrzava lanac otkrivanja i reagovanja.
Raspoređena konfiguracija u Virdžiniji odgovara Increment 2 verziji montiranoj na porodicu srednjih taktičkih vozila. Sistem uključuje teleskopski toranj visine približno 30 metara i prijemne antene koje se mogu brzo podići i instalirati, kao i kompaktan centar podataka. Takva konfiguracija omogućava visoku mobilnost i mogućnost premeštanja senzora na različite lokacije.
Zajednička ekspediciona baza Litl Krik–Fort Stori nalazi se u području Hempton Rouds, u blizini pomorske baze Norfolk. Reč je o regionu sa velikim obimom civilnog i vojnog vazdušnog saobraćaja, što stvara gusto elektromagnetno okruženje tipično za velike američke metropole. Upravo takvo okruženje predstavlja realan test sposobnosti sistema da razlikuje pretnje od pozadinskog šuma.
Raspoređivanje ALPS-a u ovoj zoni sugeriše da će ključni strateški ciljevi, uključujući velike pomorske baze i infrastrukturne čvorove, biti pokriveni najsavremenijim pasivnim senzorima koji zatvaraju praznine tradicionalnih sistema.
Program „Zlatna kupola“ time je dobio svoju prvu operativnu tačku oslonca na američkom tlu, potvrđujući da Vašington ubrzano gradi višeslojnu, umreženu i tehnološki naprednu arhitekturu odbrane od pretnji na malim visinama.
