Gubitak gusenice predstavlja jedan od najopasnijih kvarova koje tenk može da pretrpi tokom borbe. Čak i kada oklop izdrži pogodak, oštećenje pogonskog sistema može da pretvori teško naoružanu mašinu u nepokretnu metu. Popravka pod neprijateljskom vatrom često je nemoguća, zbog čega se oštećena vozila napuštaju ili izvlače specijalizovanim sredstvima.
Ruski konstruktori godinama pokušavaju da povećaju otpornost tenkova na različite vrste oštećenja, od pogotka protivtenkovskih raketa do napada bespilotnih letelica. Međutim, čak i najnapredniji sistemi aktivne zaštite ne mogu da garantuju očuvanje gusenica i elemenata vešanja. Problem je posebno izražen kod teških vozila koja se zbog sopstvene mase teško izvlače sa bojišta.
Novo rešenje predstavljeno u Rusiji zasniva se na neobičnoj ideji: šta kada bi tenk mogao da nastavi kretanje i nakon što ostane bez gusenice? Predložena konstrukcija kombinuje klasični mehanički pogon sa dodatnim električnim motorima ugrađenim neposredno u noseće točkove. Kao osnova za razvoj izabran je najpoznatiji savremeni ruski tenkovski projekat.
Šest električnih motora za T-14 Armatu
Ruski inženjer Sergej Vladimirovič Baglajčuk iz Omska patentirao je novu konstrukciju tenkovske šasije, čija je dokumentacija objavljena 12. oktobra 2026. godine. Rešenje predviđa ugradnju elektromotora sa reduktorima u potporne točkove, koji bi služili kao pomoćni pogon nezavisan od klasičnog prenosa snage na gusenice. Kao polazna konstrukcija korišćen je T-14 Armata, sa sedam potpornih točkova na svakoj strani.
Prema patentu, elektromotore bi dobili prvi, četvrti i sedmi potporni točak na svakom boku tenka. Ukupno šest pogonskih točkova napajalo bi se iz posebne akumulatorske baterije, dok bi električni vodovi bili zaštićeni unutar konstrukcije oslonaca vešanja. Vozač bi mogao da uključi pomoćni pogon iz unutrašnjosti vozila, bez napuštanja oklopnog prostora.
Kako bi Armata nastavila kretanje nakon gubitka gusenice?
Tokom normalne vožnje tenk bi koristio standardni motor i transmisiju, dok bi dodatni elektromotori mogli da povećaju raspoloživu vučnu silu. U slučaju kidanja gusenice, potporni točkovi sa električnim pogonom trebalo bi da preuzmu zadatak pokretanja vozila. Time bi posada dobila mogućnost da napusti ugroženi položaj bez čekanja tenka za izvlačenje.
Takvo rešenje zahteva dovoljno prijanjanja između točkova i podloge, pa patent predviđa posebne gumene obloge sa izraženim žlebovima. Njihov zadatak je da poboljšaju prenos obrtnog momenta, kako tokom rada sa gusenicama tako i prilikom neposrednog kontakta točkova sa tlom. Međutim, mogućnost kretanja teškog tenka po rastresitom zemljištu bez gusenica ostaje jedan od najvećih tehničkih izazova ovog koncepta.
Vešanje sa magnetoreološkom tečnošću
Druga inovacija odnosi se na amortizere, u kojima bi se koristila magnetoreološka tečnost čija se svojstva menjaju pod uticajem magnetnog polja. Elektronski upravljački sistem mogao bi da prilagođava otpor amortizera opterećenju i neravninama, čime bi se poboljšala stabilnost vozila. Za automatsko upravljanje predviđeni su proporcionalno-integralno-diferencijalni regulatori, poznati kao PID regulatori.
Takvo vešanje moglo bi da smanji oscilacije teškog vozila tokom kretanja i opterećenje njegovih mehaničkih sklopova. Posebno bi bilo korisno pri većim brzinama, kada udari sa podloge značajno utiču na stabilnost i upravljanje tenkom. Patent ipak ne sadrži rezultate praktičnih ispitivanja na vozilu mase približno 50 do 55 tona.
Sovjetski tenkovi već su mogli da voze bez gusenica
Zanimljivo je da mogućnost kretanja tenka na točkovima nije potpuno nova ideja u ruskoj vojnoj industriji. Sovjetski laki tenk BT-7 iz tridesetih godina mogao je da se kreće i bez gusenica, koristeći poseban prenos snage na točkove. Na putevima je dostizao približno 72 kilometra na čas, ali je prelazak između dva načina kretanja zahtevao mehaničke zahvate i skidanje gusenica.
Omski patent pokušava da sličnu mogućnost ostvari električnim pogonom, bez klasičnog mehaničkog prenosa na točkove. Razlika je u tome što bi pomoćni pogon trebalo da posluži prvenstveno za očuvanje pokretljivosti nakon borbenog oštećenja. Istovremeno, dodatni elektromotori, baterije i elektronska oprema povećavaju masu i složenost održavanja vozila.
Da li će T-14 Armata zaista dobiti električne točkove?
Patent ne znači da je ruska vojska naručila takvu modernizaciju niti da je Uralvagonzavod započeo njenu proizvodnju. Nisu objavljeni snaga elektromotora, kapacitet baterije, brzina kretanja bez gusenica ili rezultati ispitivanja prototipa. Takođe nije poznato koliko bi dodatna oprema uticala na ukupnu masu, pouzdanost i održavanje tenka.
O razlozima zbog kojih T-14 Armata još nije ušao u masovnu borbenu upotrebu već smo pisali, uključujući cenu i složenost njegove proizvodnje. Novi patent ne menja trenutni status programa, ali pokazuje jedan od pravaca istraživanja otpornije tenkovske šasije. Njegova praktična vrednost zavisiće od toga može li šest električnih pogonskih točkova zaista da pokrene teško oklopno vozilo kada ostane bez gusenica.
