Evropski projekat lovca šeste generacije, zamišljen kao temelj strateške autonomije kontinenta, nalazi se pred potpunim slomom. Najnoviji pokušaj oživljavanja programa Budućeg borbenog vazdušnog sistema, poznatog kao FCAS, završio se neuspehom koji je ogolio duboki raskol između Pariza i Berlina.
Posrednici koje su imenovale dve vlade kako bi spasili najambiciozniji vojni projekat u Evropi podneli su 18. aprila 2026. dva odvojena i međusobno kontradiktorna izveštaja. Već sama ta činjenica govori da zajednički zaključak nije moguć i da osnova za nastavak saradnje praktično ne postoji. Program vredan procenjenih 100 milijardi evra tako se pretvara u simbol najvećeg neuspeha panevropske odbrambene integracije.
Suštinski spor vodi se oko kontrole nad ključnim stubom projekta, lovcem sledeće generacije NGF. Francuski Dassault Aviation odbija da prepusti liderstvo i pristup intelektualnoj svojini, insistirajući na 51 odsto udela u projektovanju i centralnoj ulozi u razvoju. Sa druge strane, Airbus, kao nemački i španski partner, odbacuje model upravljanja koji bi nemačku industriju gurnuo u drugi plan i ograničio joj pristup tehnološkim rešenjima platforme.
Kako prenosi Euractiv, nakon što politički pokušaji na ministarskom nivou nisu dali rezultat, vlade su se obratile industrijskim gigantima da razreše spor između Airbus Defence i Dassault Aviation. Berlin je u posredovanje uključio Franka Hauna, šefa odbrambene industrije, dok je Pariz poslao Lorana Kole-Bijona, bivšeg direktora francuske agencije za nabavke DGA.
Ipak, ni taj potez nije doneo napredak. Haun i Kole-Bijon nisu uspeli da formulišu zajednički izveštaj, što jasno pokazuje da su tehničke, industrijske i doktrinarne razlike postale nepremostive. FCAS je zamišljen kao jedinstvena evropska platforma, ali se ispostavilo da Evropa nema jedinstvenu vojnu viziju.
Francuska insistira da budući avion mora imati sposobnost izvođenja nuklearnih udara i operisanja sa nosača aviona, što je u skladu sa njenom doktrinom i statusom nuklearne sile sa pomorskom avijacijom. Za Nemačku, takvi zahtevi predstavljaju nepotrebno komplikovanje dizajna i odstupanje od potreba Bundesvera. Kancelar Fridrih Merc je nedavno priznao da se vojne potrebe dve države više ne poklapaju, čime je dodatno dovedena u pitanje svrha nastavka projekta.
U Nemačkoj se paralelno pojačava pritisak uprave Airbusa i sindikata IG Metall da se pokrene plan za „suvereni lovac“ proizveden u Nemačkoj. Argument je jasan, zaštita tehnološkog suvereniteta i izbegavanje zavisnosti od francuskih restriktivnih uslova. Zahtev za prekid saradnje sa Dassaultom sve glasnije se iznosi kao realna opcija.
Rezultat višegodišnjih pregovora su izgubljeno vreme, rasipanje sredstava i dupliranje istraživačkih napora, dok paralelni britansko-italijansko-japanski program GCAP, poznat i kao Tempest formalno napreduje u smislu političke stabilnosti i industrijske organizacije. Evropa je tako dobila dva konkurentska projekta umesto jedinstvene platforme, a nijedan nije ni blizu da isporuči avion šeste generacije.
Očekuje se da će predstojeći samit Evropske unije na Kipru, gde bi Merc trebalo da se sastane sa Emanuelom Makronom, biti trenutak kada će fragmentacija FCAS-a postati zvanična. Prema izvorima bliskim pregovorima, Pariz i Berlin bi mogli da odustanu od zajedničkog razvoja letelice, zadržavajući saradnju samo u segmentima softvera, bespilotnih sistema i takozvanog „borbenog oblaka“.
FCAS, koji je trebalo da simbolizuje evropsku stratešku autonomiju, sada stoji kao podsetnik na to koliko su industrijski interesi, tehnološki protekcionizam i nacionalni ponos jači od ideje zajedničke odbrane. Umesto jedinstvenog lovca šeste generacije, Evropa dobija još jednu liniju podele u sopstvenoj bezbednosnoj arhitekturi.
Ruše ga Nemci, verovatno po nalogu sa strane.
Šta je problem da se projekat razvija na dve strane – i kopnenu i mornaričku.
Napraviće Francuzi to i sami ako moraju, Rafali idu ko alva…