Mnogo žrtava i štete Arapi su morali da podnesu kako bi uspeli da koliko-toliko pariraju okolnim etnosima, ljudima koji su antropološkom smislu potpuno slični njima. Za to je trebalo i mnogo vremena. Nekadašnji sinovi pustinje gubili su ratove i zbog svog mentaliteta i navika, ne samo zbog snage ili veštine neprijatelja. Kruži nepotvrđena priča da su za vreme Šestodnevnog rata oni u vreme molitvi napuštali tenkove i molili se. Izraelci s tim nisu imali problem, a ni razumevanje za tako nešto.
Ipak, istorija pamti i drugačije Arape. Kao i uvek grupa ratnika najviše zavisi ne samo od svoje obuke, pripremljenosti i mentaliteta, već i od predvodnika. Kada se na čelu nađe pravi vođa, onda se i grupa bezvoljnih hedonista pretvara u borbenu mašinu. Pri tom mnogo toga zavisi i od motiva, odnosno onog ko ume da ih ratnicima predstavi na pravi način i ubedi ih u smisao neminovne žrtve. Dok Bliskim istokom i dalje dominiraju elitne oružane snage malobrojnog Izraela, podsetimo se čoveka koji je bio talentovan vojnik, pronicljiv diplomata i harizmatični lider, stvarajući od Beduina prave ratnike.
Ovih dana svedoci smo kako jedna veoma moćna osoba pokušava da reši probleme svojim shvatanjem diplomatije…A taj način zove se ”slon u staklarskoj radnji”. Sada je očigledno da je gruba sila zavladala svetom i koliko nedostaju ljudi kao što je glavni junak ove kratke priče.
Lorens od Arabije (Lawrence of Arabia), naučnik i rođeni vojnik koji je dokazao da Arapi umeju da budu i te kako dobri ratnici, samo im treba dobar predvodnik koji usto poznaje finese i specifičnosti situacije na terenu.
Tomas Lorens (Thomas Edward Lawrence) rođen je 16. avgusta 1888. godine u jednom selu na severu Velsa. Bio je školovan arheolog, putopisac, ratnik, obaveštajac i diplomata. Po diplomiranju na Oksfordu bavio se iskopavanjima u Siriji i istočnoj Maloj Aziji. Te radove prekinuo je Prvi svetski rat. Lorens se najpre kao građansko lice zapošljava u Odeljenju za izradu mapa Ratne kancelarije u Londonu gde je pripremao mapu Sinaja.
Januara 1914. godine pozvan je u službu Oružanih snaga Velike Britanije u činu poručnika. Raspoređen je u neborbene jedinice. Razlog? Bio je slabe telesne građe i nizak (165 cm). Poslat je u Egipat gde je dodeljen Birou za arapske poslove u Kairu. Tamo je uglavnom saslušavao zatvorenike, crtao mape i obrađivao podatke. Pri tom je stigao da napiše i priručnik o turskoj vojsci.
Kao odličan poznavalac arapskog jezika uključio se u aktivnosti Arapskog ustanka (Al-Thawra al-`Arabīya, Arab Revolt) protiv Turaka. Kao vojni savetnik princa Fejsala (Faisal I bin Hussein bin Ali al-Hashimi) učestvovao je u ključnim sukobima – oslobođenju Akabe (grad u Jordanu) i u bici kod Megida (Megiddo Muharebesi, engl. Battle of Megiddo) na severu Palestine. Ova bitka poznata je u engleskoj literaturi kao Armagedonska bitka. Druge istoriografije beleže je kao Palestinsku operaciju. Zbog svog velikog uticaja na tok tih bitaka stekao je titulu Lorens od Arabije (Lawrence of Arabia).
Posle rata posvetio se bliskoistočnoj politici. Kao protivteg kolonijalnim ambicijama evropskih država on je značajno doprineo formiranju polunezavisnih država Iraka i Transojordanije (od 1949. godine Jordan). Interesantno je da je on posle rata služio u Kraljevskom vazduhoplovstvu (RAF – Royal Air Force) kao običan vojnik. To mu nije smetalo da bude blizak s mnogim pripadnicima britanske elite tog vremena. Napisao je i memoare ”Sedam stubova mudrosti”. Njegov neverovatan, slikovit, na prvi pogled avanturistički, bogato ispunjen život, postao je motiv za brojne romane, drame i filmove.
Najpoznatiji je svakako film Dejvida Lina ”Lorens od Arabije” u kome ga je maestralno odigrao Piter O’Tul. Mnogo znači kada scenarista ne mora ništa da izmišlja, već da preslika stvarne događaje svedoči i činjenica da je film nominovan za deset, a da je dobio sedam oskara; Američki institut postavio ga je na peto mesto najboljih filmova svih vremena, a Britanci su ga proglasili za najbolji britanski film ikada snimljen. Piter O’Tul i Omar Šarif ostali su samo na nominacijama za glavnu i epizodnu ulogu.
Dani dokazivanja
Njegovi kvaliteti u Kairu lako su bili zapaženi, a ni on nije umeo da sedi mirno u sigurnosti pozadine. U martu 1916. godine prekomandovan je u tadašnju Mesopotamiju (gr. Međurečje) koja je tek 1921. godine izgubila taj naziv osnivanjem Mandatne teritorije Irak. Glavni zadak bio mu je da učestvuje u pregovorima s turskim generalima. Trebalo je da isposluje časnu predaju britanskog garnizona opkoljenog u Kuti (Kut al-Imara, Kut Al Amara) gradu na levoj obali Tigra, severoistočno od Bagdada. U maju iste godine general Arčibald Marej (Archibald James Murray) glavnokomandujući Egipatskog ekspedicionog korpusa, šalje ga u Meku kako bi bio vojni savetnik princa Fejsala, budućeg kralja Iraka (Fejsala Prvog). Princ je tada predvodio Arapsku oslobodilačku armiju.
Smesta su do izražaja došli njegova hrabrost, drskost i inicijativa. Predložio je princu da na nekoliko mesta uništi Hidžajsku železničku magistralu (Hejaz railway) kojom je snabdevan veliki turski garnizon u Medini. To je bila kapitalna i jedina železnička veza dužine preko 1300 kilometara koja je povezivala više oblasti od Medine pa do Sirije. Tako bi se paralisale nadmoćne turske snage. Auda Abu Taji (Auda Abu Tayeh ili Awda Abu Tayih, poznat i kao Komandant naroda – Commander of the People ili Pustinjski soko – the Desert Falcon), vođa jednog od severnih beduinskih plemena pridružio se Lorensovom pohodu.
Šestog jula 1917. godine trupe Lorensa, Aude i Fejsala uz podršku moćne britanske flote zauzele su Akabu čime su olakšale dejstva britanskih jedinica koje su krenule u ofanzivu duž Palestine. Zauzeće grada omogućilo je redovnu logističku podršku od strane sila Antante. Počeli su da pristižu tehnički stručnjaci, a britanska avijacija je sadejstvovala s ustanicima; zauzvrat, Arapi su koristeći partizansku taktiku brzih upada malih, vrlo pokretnih snaga, stalno držale na oprezu i vezivale na terenu brojne turske snage.
Dragocena je bila i obaveštajna komponenta njihovih dejstava jer su dostavljali važne informacije trupama Edmunda Alenbija (Edmund Henry Hynman Allenby, 1st Viscount Allenby) britanskog feldmaršala. Beduini su Lorensa brzo prihvatili zbog njegove lične hrabrosti i želje da se upozna s njihovim načinom života. Sigurno je i poznavanje jezika učinilo svoje, a verovatno presudno je bilo i to što se pojavio Englez nimalo arogantan već sličan njima, kao da se i on rodio u nekoj pustinjskoj oazi.
Tokom jednog od pohoda 1917. godine Lorens je u Dari (severoistok Sirije) bio kratko vreme u turskom zarobljeništvu, što je i opisao u 80. glavi svoje knjige ”Sedam stubova mudrosti” (Seven Pillars of Wisdom). Tokom samo te kampanje 32 puta je bio ranjen. Posle Alenbijeve bitke kod Gaze uspeo je u maniru pravog vojskovođe da razvije i eksploatiše uspeh te operacije. Razrušio je železnički čvor kod Maane (grad na jugu Jordana). Razbivši Turke britanske snage su ušle u Damask. Lepo je primetiti da tom prilikom do izražaja nije došla svojeglavost, snobizam i sujeta britanskih komandanta jer su se saglasili da upravo poručnik Lorens uđe u taj drevni grad na čelu pobednika. Zasluženo.
Posleratna dešavanja
Lorensov život nije bio dosadan ni posle rata. Najpre je odbio predlog da bude odlikovan Ordenom Britanske imperije (The Most Excellent Order of the British Empire, novoustanovljeni orden 1917. godine) u rangu viteza – komandanta (Knight Commander). Kako je odbio tu počast, tako je odbio i mnoge druge, ali je rado poneo zvanje za koje je mislio da mu pristaje – član saveta Koledža svih duša (All Souls College, pun naziv – The Warden and the College of the Souls of all Faithful People deceased in the University of Oxford). Pošto je bio njihov diplomac, smatrao je da je samo naučno zvanje neprolazno i pravo, a da je sve drugo bila njegova patriotska obaveza.
Kada je 1919. godine započela mirnovna konferencija u Versaju kraj Pariza rado se odazvao da kao ekspert iznese svoje viđenje događaja na Bliskom i Srednjem istoku. Bezuspešno je pokušavao da se izbori za podršku arapskim narodima u njihovoj borbi za nezavisnost. Isto tako, razumeo je mnogo bolje nego drugi želju Jevreja da i oni imaju svoju državu. Deo konferencije koji se bavio tim pregovorima završen je neuspešno jer Arapi nisu želeli da priznaju britanski mandat nad Irakom i Palestinom, pa ni francuski nad Sirijom. Jasno je da bi takav diplomata dobro došao u sadašnjim zbivanjima na Bliskom i Srednjem istoku.
Živi brzo…
Shodno svojim životnim principima, sportskom duhu i stalnim traganjima za novim, on je bio strastan motociklista. Kada je 13. maja 1935. godine krenuo u vožnju po okolini svog prebivališta u Mortonu (grofovija Dorset) na motociklu brof superior SS100 (Brough Superior) doživeo je fatalnu nesreću. Pokušao je da obiđe biciklistu, ali nije dobro procenio situaciju i pao je. Bez obzira na sve napore lekara podlegao je povredama šest dana kasnije usled složene traume lobanje.
Englezi su znali da ispoštuju njegove zasluge. Sahranjen je u porti Svetog Pavla, najelitnijoj crkvi Londona i leži pored admirala Nelzona, vojvode Velingtona, Jana Fleminga, Henrija Mura i drugih nacionalnih veličina. U njegovu čast ustanovljena je i Spomenica Lorensa od Arabije koja se od 1935. godine dodeljuje od strane Britanskog kraljevskog društva za pitanja Azije (Royal Society for Aisan Affairs) ”u znak priznanja za istaknute zasluge u oblasti obaveštajnog rada, istraživanja i literature”.
Lorens i oružje
Bez obzira na to što je komisija rutinski konstatovala da on nije za prve borbene redove, ispostavilo se suprotno! Školovani arheolog i istraživač poznat po slaboj telesnoj građi pokazao se kao izvanredan ratnik i pionir specifičnog gerilskog ratovanja u pustinji; to iskusvo je kasnije kompletno preuzeto od Pustinjske grupe za dаleka izviđanja (Long Range Desert Group). U njegovom ličnom naoružanju nalazila se puška Short Magazine Lee-Enfield – SMLE Mk III (kal. 303), poklon emira Fejsala. Na kundak je urezao svoje inicijale i datum 04. 12. 16. uz pet recki koje su označavale pogotke. Ispostavilo se da je ta puška bila britanski ratni plen koju su Turci pre toga zaplenili na Galipolju, tako da se vratila u stroj iz kog je započela borbeni put.
U filmovima je često prikazivan s revolverom, međutim kao kratku cev Lorens je koristio pištolj kolt M19111. Kao ratni trofej nosio je i revolver Smit & Wesson .44 Hand Ejector (”Triple Lock”). Njega je zaplenio od turskog oficira Ašraf bega 1916. godine. Kasnije ga je poklonio kapetanu Lajonelu Greju, a danas se taj primerak nalazi u Britanskom nacionalnom vojnom muzeju. Pored vatrenog oružja koristio je i tradiconalni Džambija bodež sa zlatnim koricama. Ovaj bodež je napravljen u Meki i danas se nalazi u vlasništvu koledža All Souls u Oksfordu.
Kao izvanredan gerilac tokom prepada na vozove i u brojnim zasedama često je koristio mitraljez luis (Lewis) koji je skinut s aviona B.E.2c. Njega je stalno nosio u specijalnoj futroli na sedlu za kamilu. U napadima je masovno koristio eksplozive svih vrsta, a kad god je mogao u napade je kretao koristeći oklopne automobile rols-rojs (Rolls-Royce) okolnih jedinica koji su bili naoružani mitraljezima vikers (Vickers). I ovaj, letimični uvid u njegovu biografiju svedoči o tome kolika i kakva moć može biti kada se spoje mudrost i hrabrost.
