Poljska odbila da pošalje PVO Patriot: američki rat protiv Irana otvara novu krizu zaliha PVO u EU

Poljska je odbila da ustupi bilo koji od svoja dva sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa MIM-104 Patriot za podršku američkim ratnim operacijama protiv Irana, a odluku je javno potvrdio ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš. On je poručio da poljske Patriot baterije i njihovo naoružanje služe za zaštitu poljskog vazdušnog prostora i istočnog krila NATO-a, te da nema planova da budu premeštene bilo gde van tog zadatka.

„Naše baterije Patriot i njihovo naoružanje služe za zaštitu poljskog vazdušnog prostora i istočnog krila NATO-a. Ništa se ne menja u tom pogledu i nemamo planove da ih bilo gde premeštamo. Naši saveznici su dobro svesni i razumeju koliko su važni naši zadaci u ovom regionu. Bezbednost Poljske je apsolutni prioritet“, rekao je poljski ministar odbrane, naglašavajući da su Sjedinjene Države već mobilisale veliki deo protivvazdušnih kapaciteta Alijanse za ratne potrebe na Bliskom istoku.

Poljska odluka dolazi u trenutku kada je njena protivvazdušna odbrana već snažno vezana upravo za američki Patriot. Nakon što je Varšava ranije donirala Ukrajini svoje sovjetske sisteme kao što su S-200, kao i kraće dometne sisteme poput S-125, poljske oružane snage postale su u velikoj meri oslonjene na Patriot kao glavni stub odbrane od vazdušnih i raketnih pretnji. Taj oslonac će, po svemu sudeći, ostati ključan sve dok postojeći poljski F-16 ne budu modernizovani na standard F-16V i dok F-35A ne budu isporučeni i dovedeni do standarda Blok 4.

Osetljivost poljske PVO već je više puta bila vidljiva tokom prethodnih meseci. Na to su ukazivali i slučajevi upada dronova koji su pripisivani Rusiji, kao i kasniji incident kada je poljsko ratno vazduhoplovstvo podiglo Patriot sisteme na viši nivo pripravnosti nakon leta četiri ruska taktička borbena aviona MiG-31 iznad Baltičkog mora. U takvom kontekstu, svako premeštanje Patriot sistema iz Poljske na drugi front automatski bi otvorilo pitanje bezbednosti samog poljskog teritorijalnog prostora.

Slični problemi postoje i šire u Evropi. Veći deo evropskih operatera Patriota već je, prema različitim procenama i upozorenjima, ozbiljno iscrpeo svoje kapacitete nakon masovnih isporuka Ukrajini. Nemački zvaničnici su još u martu upozoravali da je i sama Nemačka zbog toga ostala slabije zaštićena od mogućih vazdušnih i raketnih napada. Time se sve više pokazuje da evropske članice NATO-a više nemaju višak ovih sistema koji bi lako mogle da pošalju na druga ratišta.

U isto vreme raste i pritisak na same američke zalihe. Prema podacima koji su se pojavili još u julu 2025. godine, američke oružane snage potvrdile su da su njihove sopstvene zalihe presretača pale na samo 25 odsto količine koju Pentagon smatra neophodnom. Taj pad bio je posledica i velikih isporuka Ukrajini i borbene upotrebe protiv Irana tokom prethodnih faza sukoba. Dodatni pritisak registrovan je i početkom marta 2026. godine, kada su zapadni izvori objavili da je američka vojska u samo pet dana sukoba sa iranskim snagama potrošila više od 800 antibalističkih raketa iz sistema Patriot.

Podsetimo, Rojters je početkom marta izvestio da bi rat sa Iranom mogao da odvuče američko oružje od Ukrajine, baš u trenutku kada Kijev zavisi od Patriot presretača za odbranu energetske i vojne infrastrukture od balističkih udara. U tom izveštaju se navodi da je Iran nakon početka američko-izraelskih udara ispalio stotine balističkih raketa i dronova ka državama Zaliva, a da su mnogi presretnuti upravo raketama PAC-3 Patriot koje su istovremeno potrebne i Ukrajini.

Zbog toga svaki novi zahtev za premeštanje Patriot sistema danas odmah ulazi u mnogo širi problem raspoloživosti presretača, brzine proizvodnje i prioriteta između različitih frontova. Ukrajina i dalje traži dodatne sisteme za prvu liniju i zaštitu infrastrukture, EU države pokušavaju da popune sopstvene rupe u odbrani, dok Bliski istok posle napada krajem februara 2026. dodatno usisava i sisteme i municiju.

Pritisak na Patriot pojačan je nakon što su američke i izraelske snage 28. februara pokrenule veliki napad na Iran. Od tada su brojni snimci iz Zaliva pokrenuli pitanja o efikasnosti tih sistema u realnoj borbenoj upotrebi. Baterije raspoređene u državama kao što su Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati više puta su viđene kako ispaljuju po tri presretača na jednu metu, umesto standardna dva, što se tumači kao pokazatelj niske verovatnoće sigurnog obaranja cilja jednim ili dva lansiranja. Istovremeno su se pojavili i brojni snimci i izveštaji koji sugerišu da sistemi nisu uvek uspevali da pogode mete, a pojedini slučajevi dovodili su se u vezu i sa civilnim žrtvama.

Da bi ojačale svoje položaje na Bliskom istoku, Sjedinjene Države su poslednjih meseci povlačile i presretače i kompletne sisteme protivvazdušne odbrane iz drugih baza širom sveta. Posebno se pominje Južna Koreja, odakle su pojedini kapaciteti već ranije prebacivani ili pripremani za premeštanje kako bi se ojačala zaštita američkih i savezničkih pozicija u regionu Zaliva. Time se pokazuje da rat na Bliskom istoku ne opterećuje samo američke vazdušne operacije, već direktno menja raspored globalne protivvazdušne odbrane.

U toj slici poljska odluka dobija dodatnu težinu. Varšava ne odbija samo tehnički zahtev, već šalje signal da istočno krilo NATO-a više ne želi da dodatno prazni sopstvene zalihe i sopstveni štit zarad američkih operacija na drugom kraju geopolitičke mape. Za Poljsku, Patriot nije rezerva za tuđe ratove, već osnovno sredstvo za sopstvenu zaštitu u trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura sve više rasteže između Ukrajine, Baltika i Bliskog istoka.