Iranska vojna avijacija nalazi se pred velikim tehnološkim izazovom, nakon decenija oslanjanja na američke lovce proizvedene pre Islamske revolucije i ograničenih mogućnosti njihove zamene. Teheran je uspeo da razvije značajnu raketnu i bespilotnu industriju, ali proizvodnja savremenih borbenih aviona sa posadom predstavlja znatno složeniji zadatak. Posebno se to odnosi na teške višenamenske lovce, čija konstrukcija zahteva napredne motore, radare i složene sisteme upravljanja letom.
Dosadašnji iranski vazduhoplovni projekti uglavnom su bili zasnovani na modernizaciji postojećih konstrukcija, razvoju lakih borbenih aviona i korišćenju tehnologija koje su već bile dostupne domaćoj industriji. Istovremeno su nastavljeni pregovori sa Rusijom o nabavci savremenijih lovaca, dok je razvoj sopstvene platforme ostao dugoročni cilj. Najnovija izjava iz iranskog Ministarstva odbrane pokazuje da se taj program približava važnoj fazi.
Posebnu pažnju privlači činjenica da Teheran prvi put govori o konkretnom roku za poletanje domaćeg teškog lovca, a ne samo o planovima njegovog razvoja. Zemaljska ispitivanja trebalo bi da prethode letačkim probama, dok su pojedini detalji projekta i dalje poznati isključivo njegovim konstruktorima. Iranske vlasti pritom naglašavaju domaće poreklo aviona, ne otkrivajući koliko je tehnologija razvijeno samostalno, a koliko se oslanja na postojeća rešenja.
Iran najavio prvi let teškog lovca za 2027. godinu
Novi iranski ministar odbrane Mehrdad Ahlagi Ketabči izjavio je 18. oktobra da bi prvi domaći teški borbeni avion trebalo da poleti tokom 2027. godine. Prema njegovim rečima, letelica je razvijena u okviru vazduhoplovne industrije Ministarstva odbrane, a njena proizvodnja odvija se u Iranu. Pre početka letačkih ispitivanja planirane su zemaljske probe, uključujući proveru sistema i kretanje aviona po aerodromskoj stazi.
„Nadam se da će teški lovac Islamske Republike Iran poleteti sledeće godine”, izjavio je Ahlagi, čije su reči preneli iranski državni radio i televizija. Ministar je naglasio da se program približava završetku faze priprema za prve letove, ali nije objavio datum predstavljanja prototipa.
Ahlagi je istog dana dobio poverenje iranskog parlamenta, sa 237 glasova za i 15 protiv. Pre imenovanja rukovodio je važnim organizacijama iranske vojne industrije, uključujući sektor razvoja raketnog i vazduhoplovnog naoružanja. Njegovo imenovanje dolazi nakon smrti prethodnog ministra Aziza Nasirzadeha, poginulog tokom američko-izraelskih udara na Iran u februaru 2026. godine.
Kakav avion Iran zapravo razvija?
Iransko Ministarstvo odbrane za sada nije objavilo naziv projekta, fotografije prototipa, dimenzije, masu, tip motora ili planirani sastav naoružanja. Sama oznaka teški lovac ukazuje na ambiciju razvoja aviona sa većim borbenim opterećenjem i doletom od prethodnih domaćih konstrukcija. Međutim, ona ne otkriva da li je reč o jednomotornom ili dvomotornom avionu, niti kojoj bi generaciji borbenih letelica pripadao.
Raniji dokumenti Ministarstva odbrane predviđali su razvoj teškog višenamenskog lovca generacije 4 ili novije, što pokazuje da program nije nastao tek tokom 2026. godine. Ministar Ahlagi je u predstavljanju svojih prioriteta posebno izdvojio nastavak razvoja ovog aviona, modernizaciju protivvazdušne odbrane i povećanje proizvodnih kapaciteta vojne industrije.
Najveći tehnički izazov verovatno će predstavljati pogonska grupa, jer proizvodnja savremenog motora za teški nadzvučni lovac zahteva visoku preciznost izrade turbinskih lopatica, odgovarajuće legure i složene sisteme hlađenja. Podjednako su važni radar, računarski sistem za upravljanje borbenim zadacima, elektronska zaštita i mogućnost integracije različitih raketa. Iran poseduje iskustvo u proizvodnji pojedinih avionskih komponenti, ali potpuno novi teški lovac predstavlja znatno zahtevniji industrijski poduhvat.
Da li novi avion ima veze sa Kaherom-313?
Pojedini izvori već povezuju novi program sa projektom Kaher-313, koji je Iran prvi put predstavio 2013. godine kao domaći borbeni avion smanjene radarske uočljivosti. Međutim, Kaher je prvobitno zamišljen kao relativno mala letelica, što ga konstrukciono razlikuje od kategorije teških višenamenskih lovaca. Iran je tokom narednih godina prikazivao njegove modifikovane prototipove, ali program nije doveo do uvođenja borbenog aviona sa posadom u operativnu upotrebu.
Razvoj Kahera kasnije je dobio drugačiji pravac. Tokom februara 2025. na iranskom brodu za upotrebu bespilotnih letelica Šahid Bahman Bageri predstavljeni su bespilotni avioni JAS-313, izvedeni iz ranije konstrukcije. Iranski izvori potvrdili su da je reč o bespilotnoj grani projekta, namenjenoj pomorskim operacijama.
Zbog toga se novi teški lovac ne može automatski poistovetiti sa Kaherom-313. Ministar odbrane nije pomenuo tu oznaku, niti je objavio podatke koji bi pokazali da dva programa dele istu konstrukciju. Moguće je da su pojedina tehnološka rešenja preneta iz ranijih istraživanja, ali to zasad nije potvrđeno.
Ruska tehnologija i postojeći program Su-35
Važan deo iranskih napora za modernizaciju ratnog vazduhoplovstva predstavlja saradnja sa Rusijom. Teheran je prethodnih godina pregovarao o nabavci lovaca Su-35, a pojedini izvori pominjali su i mogućnost njihove licencne proizvodnje u Iranu. Još novembra 2024. analizirali smo mogućnost uspostavljanja iranske proizvodne linije za Su-35.
Saradnja je tokom 2026. dodatno proširena, a u julskoj analizi proizvodnje Su-35 pisali smo o velikoj iranskoj narudžbini od 48 aviona i njenom uticaju na proizvodnju u fabrici u Komsomoljsku na Amuru. Takva saradnja omogućava iranskim stručnjacima pristup iskustvu u održavanju i eksploataciji savremenih teških lovaca. Istovremeno otvara mogućnosti za buduću industrijsku saradnju u proizvodnji pojedinih komponenti.
Pojavile su se i pretpostavke da bi ruska industrija mogla da pruži tehničku podršku novom iranskom projektu, posebno u oblasti pogona i avionske elektronike. Međutim, ni Teheran ni Moskva nisu objavili podatke o eventualnom zajedničkom razvoju novog lovca, njegovim konstruktorima ili transferu konkretnih tehnologija. Ukoliko takva saradnja postoji, njen obim za sada ostaje u okviru bilateralnih vojnoindustrijskih odnosa dve države.
Prvi let nije isto što i početak serijske proizvodnje
Najavljeno poletanje 2027. predstavljalo bi važnu prekretnicu za iransku vazduhoplovnu industriju, ali bi istovremeno označilo tek početak dugotrajnog ispitivanja nove konstrukcije. Nakon prvog leta slede provere stabilnosti, upravljanja, rada motora, sistema za napajanje i ponašanja aviona pri različitim brzinama i visinama. Tek nakon završetka tih ispitivanja moguće je pristupiti složenijim probama radara, naoružanja i borbenih sistema.
Iranski program posebno je zanimljiv zbog najave razvoja potpuno domaćeg teškog lovca u trenutku kada zemlja istovremeno nastoji da nabaci ruske avione i obnavlja deo svoje vojne industrije. Ministar Ahlagi nije objavio planirani broj primeraka, početak serijske proizvodnje niti jedinice kojima bi novi avion mogao da bude dodeljen. Prvi konkretan pokazatelj napretka trebalo bi da budu najavljene zemaljske probe, nakon kojih će postati jasnije koliko je novi iranski projekat blizu prvog leta.
