Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su Sjedinjene Države i Iran postigli „značajne tačke sporazuma“ nakon razgovora koji su, prema njegovim rečima, nastavljeni kasno u nedelju uveče uz učešće američkih predstavnika. Govoreći novinarima na aerodromu u Vest Palm Biču, Tramp je naveo da su pregovori dali osnov za „oprezni optimizam“ i da je postignut okvirni dogovor od 15 tačaka, iako je javno pomenuo samo jednu, obavezu Irana da ne razvija nuklearno oružje.
„Videćemo gde će to voditi. Razgovori su prošli skoro savršeno“, rekao je Tramp, dodajući da je inicijativa za kontakte, prema njegovim rečima, došla iz Irana. Naveo je i da u razgovorima učestvuju njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i savetnik Džared Kušner, ali nije precizirao ko konkretno predstavlja iransku stranu, osim da se radi o „poštovanom lideru“, ali ne i vrhovnom vođi.
U isto vreme pojavljuju se informacije da bi direktni pregovori mogli biti održani već ove nedelje u Islamabadu. Prema navodima izraelskih izvora koje prenosi Aksios, iransku delegaciju mogao bi predvoditi predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf, dok bi američku stranu činili Vitkof, Kušner i potencijalno potpredsednik Džej Di Vens. Učešće Galibafa tumači se kao signal da Teheran u pregovore uključuje visok nivo političke težine.
Tramp je dodatno naglasio da Vašington ostaje pri ključnom zahtevu, potpuno odustajanje Irana od nuklearnog oružja. Istovremeno je izneo i tvrdnju da Sjedinjene Države žele kontrolu nad iranskim zalihama visoko obogaćenog uranijuma, opisujući ga kao „nuklearnu prašinu“ i dodajući da veruje da je i oko tog pitanja već postignuta saglasnost.
Ove izjave dolaze nakon njegove prethodne odluke da privremeno obustavi napade na iransku energetsku infrastrukturu na period od pet dana, što je u Vašingtonu predstavljeno kao prostor za diplomatiju, dok se u regionu tumači i kao taktičko odlaganje daljih udara.
Paralelno sa tim, izraelski mediji prenose da američka administracija već govori o okvirnom datumu završetka rata. Prema tim izveštajima, Tramp planira da okonča vojnu fazu sukoba do 9. aprila. Kao indirektna potvrda navode se njegove ranije izjave o privremenim merama koje važe do 11. aprila, kao i procene da rast cena nafte počinje da utiče na unutrašnje prilike u Sjedinjenim Državama.
U političkom kontekstu pominje se i planirana Trampova poseta Izraelu tokom Dana nezavisnosti krajem aprila, gde bi, prema ranijim najavama, mogao da primi izraelsku državnu nagradu. Takav raspored dodatno pojačava spekulacije da Vašington pokušava da zatvori otvorenu fazu sukoba u narednim nedeljama.
Istovremeno se intenziviraju diplomatski kontakti iza zatvorenih vrata. Američki potpredsednik Džej Di Vens razgovarao je telefonom sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, a prema informacijama koje je objavio novinar Barak Ravid, razgovor je bio dug i fokusiran na mogućnosti pokretanja direktnih ili indirektnih pregovora sa Iranom. Razmatrani su i mogući posrednički kanali, uključujući Oman, Katar, Tursku i evropske države, kao i uloga američkih izaslanika u tim procesima.
Zapadni mediji u međuvremenu iznose tvrdnje da je Iran navodno spreman ili već pristao na značajna ograničenja svog nuklearnog programa, uključujući potencijalno potpuno odustajanje od obogaćivanja uranijuma. Pored toga, iz izraelskih izvora dolaze zahtevi koji se odnose i na raketni program Irana, uključujući demontažu sistema dometa većeg od 300 kilometara, kao i prekid podrške regionalnim savezničkim strukturama.
Sa druge strane, u Teheranu se ovakvi zahtevi tumače kao pokušaj nametanja uslova koji bi značili duboku promenu strateške pozicije zemlje. Iranski stav, kako ga prenose brojni izvori, ostaje da bi prihvatanje svih zahteva Vašingtona i Izraela značilo ozbiljno ograničavanje suvereniteta i promenu same prirode države.
U takvoj situaciji, dok Vašington govori o „skoro savršenim razgovorima“ i najavljuje moguće pregovore u Pakistanu, a Teheran istovremeno balansira između pritiska i pregovaračkih signala, diplomatski proces ulazi u fazu intenzivnog manevrisanja, uz paralelno prisutan vojni i politički pritisak na svim nivoima.
