Snimao si iranski napad, završićeš u zatvoru! Zalivske monarhije pokrenule talas hapšenja zbog objava snimaka

Dok se rat na Bliskom istoku širi i preliva na teritoriju država Persijskog zaliva, autoritarne vlasti u tim zemljama počele su da uvode drastične mere kontrole informacija. U nekoliko monarhija regiona pokrenuta su masovna hapšenja ljudi koji su snimali iranske raketne i napade dronova, kao i rad sistema protivvazdušne odbrane i posledice eksplozija u gradovima.

Prema lokalnim izveštajima, zabrana se ne odnosi samo na objavljivanje snimaka na internetu. Krivičnim delom smatra se i samo posedovanje fotografija ili video zapisa na telefonu ili kameri, čak i ako nikada nisu objavljeni.

Bezbednosne službe navode da imaju pravo da pregledaju mobilne telefone i digitalne uređaje kako građana tako i stranaca. Ukoliko pronađu snimke napada ili posledica udara, osoba može biti pritvorena odmah na licu mesta.

Kazne su visoke. U nekim slučajevima predviđene su novčane kazne koje dostižu iznos ekvivalentan desetinama hiljada dolara, dok se u pojedinim državama preti i dugotrajnim zatvorskim kaznama, pa čak i smrću.

Talas hapšenja u Emiratima, Kataru i Bahreinu

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima već je zabeležen veći broj hapšenja. U Abu Dabiju, koji je više puta bio meta napada od početka sukoba, policija je uhapsila najmanje 45 ljudi zbog snimanja napada i njihovih posledica.

Još deset osoba privedeno je u Dubaiju, finansijskom i turističkom centru Emirata. Među uhapšenima ima i stranih državljana, što izaziva dodatnu zabrinutost vlasti jer u gradu boravi enorman broj poslovnih ljudi, influensera i poznatih ličnosti.

Zvaničnici u Emiratima tvrde da takvi snimci mogu da ugroze javnu bezbednost i ometaju operacije bezbednosnih službi. Vlasti insistiraju da građani informacije dobijaju isključivo iz zvaničnih izvora.

U pojedinim slučajevima tužilaštvo tvrdi da su uhapšeni objavljivali „video snimke generisane veštačkom inteligencijom“ koji prikazuju napade na poznate zgrade u Dubaiju.

U praksi, međutim, ne postoji poseban zakon koji izričito zabranjuje snimanje napada. Umesto toga, vlasti koriste različite druge zakonske odredbe kako bi optužile građane i strance koji su dokumentovali događaje.

Slične mere uvedene su i u drugim državama regiona. Prema dostupnim informacijama, u Bahreinu, Kataru i Kuvajtu privedeno je skoro hiljadu ljudi zbog fotografija i video zapisa povezanih sa napadima.

U Kataru pojedini prekršaji u vezi sa širenjem „lažnih informacija“ tokom krize mogu čak dovesti do ekstremno teških kazni, uključujući i smrtnu kaznu.

Stroga kontrola informacija i nadzor nad medijima

Zabrana se, naravno, odnosi i na novinare. Strani i domaći reporteri moraju da dobiju dozvolu vlasti pre nego što objave bilo kakav snimak napada ili posledica eksplozija.

U Dubaiju je već zabeležen slučaj kažnjavanja jednog britanskog reportera koji je objavio snimke bez odobrenja.

Takav sistem praktično znači da sve informacije o napadima prolaze kroz filter državnih institucija pre nego što postanu javne.

Istovremeno, vlasti u zalivskim državama redovno saopštavaju da njihovi sistemi protivvazdušne odbrane obaraju između 80 i 90 procenata raketa i dronova.

Međutim, slike oštećenih zgrada, požara i eksplozija koje povremeno procure na društvene mreže često ne odgovaraju toj zvaničnoj slici. U tim slučajevima šteta se najčešće objašnjava sada već čuvenim izgovorom iz ukrajinskom sukoba “krhotinama od oborenih projektila”.

Šerijat, monarhije i politička realnost

Represivne mere u ovim državama nisu apsolutno nikakva novost. Većina monarhija Persijskog zaliva izgrađena je nakon Drugog svetskog rata kao sistemi vlasti zasnovani na kombinaciji apsolutne monarhije, plemenskih struktura i šerijatskog prava.

Političke stranke su zabranjene ili strogo kontrolisane, kritika vlasti može dovesti do zatvora, a bezbednosni aparat ima široka ovlašćenja.

U takvom sistemu kontrola informacija tokom rata ili bezbednosne krize postaje prioritet vlasti.

Licemerje Zapada

Istovremeno, zapadne države koje često kritikuju druge režime zbog nedostatka slobode govora ili represije prema građanima retko ili gotovo niakda ne upućuju ozbiljne kritike zalivskim monarhijama.

Razlog je očigledan. Države Persijskog zaliva predstavljaju ključne saveznike Zapada u regionu, kao i za njih važne proizvođače energije i kupce zapadnog oružja.

Zbog toga politički sistem tih država, uključujući strogu kontrolu društva i ograničavanje slobode informacija, uglavnom ostaje van fokusa zapadnih kritika.

U trenutku kada rat i napadi počinju da pogađaju i njihove teritorije, vlasti tih zemalja nastoje da očuvaju stabilnost na način koji je za njih uobičajen: potpunom kontrolom informacija i brzom represijom prema svima koji pokušaju da pokažu drugačiju sliku stvarnosti.

Podsetimo, čak je i kompanija Planet Labs, jedna od najpoznatijih zapadnih komercijalnih firmi za satelitsko snimanje Zemlje, saopštila da privremeno ograničava pristup novim snimcima iz pojedinih delova Bliskog istoka.