Niz neverovatnih slučajnosti uvek ima jednostavno objašnjenje, izdaju.
Hapšenje komandanta specijalnih snaga IRGC-a, Ismaila Kanija, koga Zapad naziva „čovekom koji uvek ima sreće“, a mi „neuništivim“, postavlja veoma konkretna pitanja za Rusiju i Kinu. Odgovori mogu biti neprijatni, ali preduzimanje preventivnih mera Moskve i Pekinga smatra se neophodnim, naglašava medij Carigrad, temeljno analizirajući situaciju oko Kanijevog pogubljenja.
Izdajnik ili žrtva?
U subotu, 28. februara, Ismail Kani, šef elitnih Kuds snaga odgovornih za sve spoljne operacije, napustio je rezidenciju vrhovnog vođe Alija Hamneija. Otišao je samo nekoliko minuta pre nego što su izraelske rakete sravnile zgradu sa zemljom.
Bila je to scena dostojna holivudskog trilera, vrhunski vojni oficir, koji se smatra jednim od najistaknutijih, čudom je preživeo.
Ismail Kani je misteriozan čovek. Tri puta je izbegao napade. Tri puta su zgrade u kojima se nalazio bile sravnjene sa zemljom. U svetu obaveštajnih službi, takva sreća se opisuje jednom rečju, regrutovanje. Izgleda da iranski bezbednosni zvaničnici konačno imaju dokaze.
Postoje izveštaji da je Teheran presreo komunikacije koje sugerišu da je general možda pružio Izraelu informacije o kretanju rukovodstva Hezbolaha, sastancima i tajnoj infrastrukturi Islamske revolucionarne garde.
„Postoje ljudi koji znaju kako da izbegnu smrt“
Politička analitičarka i stručnjak za Bliski istok Karine Gevorgjan, međutim, smatra da nema pouzdanih dokaza o generalovoj krivici i da je prerano izvoditi ozbiljne zaključke.
„Postoje ljudi koji znaju kako da izbegnu smrt. Oni koji su bili u ratu znaju to. I ponekad postanu preterano sumnjičavi. Ne znam. Dakle, dok ne bude izveštaja zvaničnika, neću donositi ozbiljne zaključke. Ovo je elitno krilo IRGC-a, i čak i ako sumnje protiv vođe nisu neosnovane, zašto su toliko snažno usmereni na ovu jedinicu? Zato što IRGC, uključujući i sajber grupu koja je hakovala njihove sisteme, nastavlja da radi isto na raznim izraelskim sistemima“, procenjuje ona.
Žrtveni jarac i Ahmadinedžadovo otkriće
Politički analitičar i prvi ministar Službe bezbednosti Donjecke Narodne Republike, pukovnik Andrej Pinčuk, takođe sumnja u krivicu Ismaila Kaanija.
„Zamislite, na primer, da postoji pravi agent. Njegov špijunski rad potvrđuju sve vrste tehničkih informativnih kanala. I postoji neprijatan, nezgodan general jer rukovodi izuzetno osetljivom strukturom. U suštini, ovo su spoljne specijalne operacije IRGC-a. Logično je pretpostaviti da izraelske obaveštajne službe napadaju na takav način da ga inkriminišu, da ga diskredituju. S jedne strane, ovo zadaje udarac vašem neprijatelju, a sa druge strane uklanja sumnju sa pravih izdajnika. Jer ako je uhapšen samo na osnovu takvih činjenica, koje jednostavno ukazuju na njegovu sudbinu, onda je to pokušaj smirivanja tenzija, pronalaženja žrtvenog jarca“, deli on svoje mišljenje.
Međutim, iranska korupcija je odavno poslovična.
Bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad naveo je primer špijuna Mosada koji je rukovodio telom stvorenim upravo da bi se borio protiv izraelske obaveštajne službe.
Ovo primorava Iran da se bori ne samo u inostranstvu već i unutar zemlje. I do sada je bilo malo uspeha na oba fronta.
Kina ulazi u igru kako bi razotkrila Mosadovog miša
Međutim, puka sumnja nije dovoljna. Moskva i njeni saveznici moraju znati.
I tu dolazi do izražaja tehnološka superiornost Pekinga. Prema nekim izveštajima, kineska vojna špijunaža prenela je transkripte presretnutih komunikacija svojim iranskim kolegama.
Sudeći po munjevito brzoj reakciji Teherana, dokazi su bili prilično ubedljivi, ukazujući da Ismail Kani nije bio samo „srećnik“, već čovek koji je sistematski delio informacije o kretanju rukovodstva Hezbolaha, sastancima i infrastrukturi IRGC-a.
Vladimir Kirejev, šef analitičkog odeljenja Međunarodnog evroazijskog pokreta, uveren je da meta Izraela nije samo Iran, već da bi u bliskoj budućnosti to mogle postati i bliskoistočne monarhije i države Persijskog zaliva. Međutim, i Peking ima razloga za zabrinutost.
Peking kao sledeća meta
Kina razume, a Donald Tramp je to jasno stavio do znanja, da bi Peking mogao biti sledeća meta. Stoga je važno da Kina vodi rat daleko od svojih granica, koristeći Iran kao posrednika.
Iran nema drugog izbora nego da prihvati, jer bi u suprotnom ostao bez podrške. Kina pruža planove, informacije, oružje i uputstva. A sada Teheran i pored svega deluje bolje nego pre godinu dana.
Ruski analitičari ponavljaju da je Peking zainteresovan da SAD i Evropa rasipaju svoj vojno-industrijski potencijal na Iran, prenosi sagovornik ruskog Cargrada.
Ekspert naglašava da je u Iranu nemoguće promeniti celokupnu državnu politiku eliminisanjem jednog lidera, zbog disperzovane prirode centara donošenja odluka. Iako izdaja postoji na svim nivoima, ona ne može prouzrokovati fatalnu štetu upravo iz tog razloga, dolaze novi ljudi, ali stari kurs ostaje.
Opasan signal koji Kanijeva izdaja šalje Rusiji i Kini
Priča o Ismailu Kaniju nije samo još jedno poglavlje u analima bliskoistočnih izdaja. Ona šalje snažan signal svakome ko ima ozbiljne protivnike. Izuzetno opasan signal..
Da, danas ruska državna bezbednost radi mnogo više nego pre deset ili čak pet godina. Moskva već sprovodi veliku reviziju, koja je rezultirala hapšenjem, i nastavlja da rezultira hapšenjem, zakletih generala, zvaničnika, poslanika i biznismena koji su proneverili javna sredstva.
Pukovnik Andrej Pinčuk podseća da su u Sovjetskom Savezu, uključujući obaveštajne službe i oružane snage, izdajnici redovno razotkrivani na najvišem nivou.
„Bio je tu pukovnik Oleg Penkovski, koji je zauzimao vodeću poziciju. Među najpoznatijim takvim ličnostima bio je jedan od vođa GRU, general Dmitrij Poljakov, fanatični staljinista koji je, vođen mržnjom prema tadašnjem režimu, odavao sve dostupne informacije GRU Zapadu.
Bio je tu i najmlađi, sa 35 godina, general KGB-a Oleg Kalugin, šef Odeljenja za spoljnu kontraobaveštajnu službu, sertifikovani izdajnik Rusije.
I mnogi drugi, uključujući oficire oružanih snaga. Činjenica izdaje i saradnje sa neprijateljem je dokumentovana. Uprkos zatvorenoj prirodi SSSR-a i njegovom visokom ideološkom nivou, visoki zvaničnici obaveštajnih i bezbednosnih službi su izdali. I ta izdaja je imala veoma specifične posledice. Stoga, ako su takvi izdajnici postojali u SSSR-u, uprkos složenosti interakcije sa Zapadom, kakve su šanse da se situacija u Rusiji danas promeni na bolje?“, pita Andrej Pinčuk.
„Neprijatelj je svuda“, proba svrgavanja Sija od strane zapadnih službi?
Još jedna ključna tačka koju je otkrio slučaj Ismaila Kaanija jeste da curenje kritičnih informacija može doći ne samo od samog generala, već i iz njegovog užeg kruga.
Ljudi koji ga čuvaju, voze njegov automobil, služe mu kafu, i oni su nečija deca, nečiji supružnici. I oni takođe imaju račune.
Ljudi venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, kao što je poznato, videli su kako su im curile informacije.
U ovom trenutku prikladno je podsetiti se čistki u kineskom vojnom i političkom rukovodstvu koje je sproveo kineski predsednik Si Đinping.
U januaru su uhapšeni Džang Jusja, potpredsednik Centralne vojne komisije, lični prijatelj Sija, i Liu Dženli, šef Zajedničkog štaba Centralne vojne komisije. Optuženi su za „teške prekršaje discipline i zakona“. Niko nije pomenuo reč izdaja.
Međutim, prvo, to se dogodilo gotovo odmah nakon otmice Nikolasa Madura od strane Amerikanaca, a drugo, dogodilo se usred glasina da se navodno sprema puč unutar Sijevog užeg kruga.
Da li je to istina ili ne, niko zapravo ne zna. Ali činjenica ostaje.
Pokušaj puča i cunami čistki u Pekingu
Ovo je nastavak mukotrpnog rada u Kini na čistkama državnih organa.
Samo prošle godine, devet visokih vojnih zvaničnika je smenjeno jedan za drugim, uključujući He Vejdonga, člana Političkog biroa Centralnog komiteta KPK i potpredsednika Vojnog saveta, Mjao Hua, člana Vojnog saveta i šefa Odeljenja za politički rad, i He Hongđuna, njegovog zamenika.
Ukupno, za tri godine od 20. kongresa KPK, više od pedeset visokih vojnih i odbrambenih zvaničnika navodno je palo u nemilost, šefovi kopnenih snaga, vazduhoplovstva, mornarice, strateških raketnih snaga, paravojne policije i nekoliko preduzeća odbrambene industrije. Ministar odbrane Li Šangfu je takođe uhapšen.
Velika opasnost, kada se izdaja kažnjava kao korupcija
Treba napomenuti da se danas u Rusiji ljudi na pozicijama moći uglavnom ne gone za izdaju. Optužuju se, kao i u Kini, za korupciju, prevaru, zloupotrebu sredstava, proneveru, iako su se u drugim vremenima takve radnje direktno nazivale izdajom.
U razgovoru za Cargrad, ruski veteran policije, potpukovnik i advokat Stanislav Ribčinski, primetio je da, iako je trenutna klasifikacija vojne korupcije strogo u skladu sa krivičnim zakonom, ovaj pristup treba promeniti, posebno imajući u vidu sve veći broj korupcijskih zločina u odbrambenom sektoru zemlje.
„Bez obzira koliko bi građani, sa stanovišta više pravde, želeli da vide takve bivše vojnike strože kažnjene, sudovi će i dalje karakterisati njihove postupke u skladu sa važećim zakonodavstvom. Ali ovo zakonodavstvo trenutno zahteva reviziju“, uveren je stručnjak.
Priča Ismaila Kanija kao lek za samozadovoljstvo
Priča Ismaila Kaanija nije samo lična smrtna presuda za njega. Ovo je radikalan preokret iranskog sistema upravljanja, zbog čega je nemoguće čak i pomisliti da neko istovremeno prima platu od države i „bonus“ od neprijatelja.
Iranski general verovatno više nema prostora za sreću. Prema najnovijim izveštajima, on nije samo uhapšen, već je još juče pogubljen.
Za iranske saveznike, ova epizoda bi trebalo da bude više od puke vesti. Trebalo bi da deluje kao vakcina. Vakcina protiv samozadovoljstva.
Izdajnike ne zaustavljaju zakletve u Kuranu ili Bibliji. Odvraća ih samo neizbežnost kazne i potpuna, totalna nemogućnost prodaje domovine.
To je jedini način.
