Nakon početne faze američko-izraelske operacije protiv Irana, vojni analitičari su primetili detalj koji je mnogima promakao u buci svakodnevnih izveštaja sa terena. Već posle dva dana intenzivnih udara, Sjedinjene Države su prestale da gađaju ciljeve u Islamskoj Republici krstarećim raketama Tomahawk. U sukobu u kojem je tempo udara bio snažan i simbolički važan, ova promena nije prošla nezapaženo.
Stručnjaci koji prate dinamiku operacije navode da odluka nije slučajna i da se može objasniti kombinacijom strateških, logističkih i taktičkih faktora.
Prvi razlog tiče se samih zaliha. Iako su Sjedinjene Države od 1983. godine proizvele približno 9.000 raketa Tomahawk, ovo oružje je korišćeno u gotovo svakom većem američkom napadu na druge zemlje tokom poslednje četiri decenije. Od Iraka i Jugoslavije, preko Avganistana, Libije i Sirije, Tomahawk je bio simbol preciznog dalekometnog udara. Takva učestalost upotrebe neminovno je dovela do smanjenja raspoloživih arsenala.
Pored toga, Tomahawk nije jeftina municija. Reč je o sofisticiranoj krstarećoj raketi dugog dometa, čija cena po komadu dostiže milionske iznose. U situaciji kada su zalihe ograničene, a sukob sa Iranom pokazuje tendenciju produžavanja, neselektivno i masovno korišćenje ovog sredstva postaje taktički i finansijski rizično. U vojnoj logici, potrošiti ključne rezerve u prvim danima operacije znači ostati bez strateške dubine u kasnijim fazama.
Drugi faktor odnosi se na reakciju Irana. Tomahawk je najefikasniji protiv stacionarnih ciljeva, čija je lokacija precizno potvrđena obaveštajnim podacima. U prvim satima i danima napada takvi ciljevi su relativno lako dostupni, posebno ako se radi o poznatim objektima, skladištima, komandnim centrima ili infrastrukturnim tačkama.
Međutim, nakon početnih savezničkih udara, iranska strana je, prema procenama analitičara, prešla na intenzivno raspršivanje svojih lansirnih sistema i drugih vojnih instalacija. Mobilni lanseri, skladišta i logistički centri premeštani su na više lokacija kako bi se smanjila njihova ranjivost. U takvim uslovima, precizne krstareće rakete, dizajnirane da pogađaju unapred definisane koordinate, gube deo svoje prednosti.
Sličnu taktiku ranije su primenjivali jemenski Huti u sukobima sa Sjedinjenim Državama, koristeći mobilnost i raspršivanje kao zaštitu od dalekometnih udara. Takav pristup otežava planiranje preciznih napada i povećava rizik da se skupa municija upotrebi bez postizanja željenog efekta.
Treći razlog je strateška procena da sukob sa Iranom može prerasti u dugotrajnu konfrontaciju. Zvanične izjave iz Vašingtona ukazuju na svest o tome da bi operacija mogla imati više faza. U tom kontekstu, zadržavanje određenih zaliha Tomahawka za potencijalno kasnije, odlučujuće trenutke postaje racionalna odluka.
U ranoj fazi rata često se koriste najprepoznatljivija i simbolički najjača sredstva kako bi se demonstrirala moć i odlučnost. Ali ako se ciljevi ne postižu brzo i ako protivnik uspeva da se prilagodi, logika se menja. Rat više nije sprint, već maraton. A u maratonu je raspodela resursa ključ opstanka.
Koliko Tomahawka je zaista ostalo u američkim skladištima i kakve su projekcije za njihovu buduću upotrebu, ostaje nepoznato javnosti. Čak ni predsednik Donald Tramp, poznat po spremnosti da ulazi u rizične sukobe sa nepredvidivim posledicama, u ovom trenutku ne može znati kako će se konflikt dalje razvijati.
U situaciji u kojoj početni rezultati nisu doneli odlučujući preokret, zadržavanje rezerve za sledeće faze operacije postaje ne samo poželjno, već nužno. Preuranjena potrošnja strateške municije mogla bi ograničiti opcije u trenutku kada pritisak eskalira ili kada se pojavi potreba za snažnim, simboličkim odgovorom.
Zato odsustvo Tomahawka u narednim danima operacije ne znači nužno slabost ili povlačenje, već može predstavljati promišljeno pregrupisavanje. U sukobu visokog intenziteta, svaka odluka o vrsti oružja koje se koristi nosi političku, vojnu i psihološku težinu. A kada je protivnik sposoban da se prilagodi, kontrola nad tempom i intenzitetom postaje jednako važna kao i sama vatrena moć.
Voleo bih da portal Oružje objavi analizu da li je tomahavk raketa koja se sada koristi protiv Irana ista raketa koja je korišćena i u napadu na Srbiju 1999. ili je značajnije modernizovana. Naša vojska je sa svojim zastarelim PVO sistemima uspela da obori bar 30% tomahavka, pretpostavljam da iranska PVO ruši bar svaki drugi tomahavk.
@GORS.Iran nema nikakvo rusko oružje čak ni u kopnenoj vojsci. Opet laž! Da! Ukrajina proizvodi i proizvodit će moćna i još moćnija oružja. Amerika neće ostat bez oružja budi siguran. Od kud ti pravo da druge ljude narode nazivaš nacistima, fašistima, botovima, samo zato što misle i gledaju stvari drugačije od tebe? Jarane, ti ovdje komentiraš kao da si 1945g ušao u berlin. Smanji tu gordost, nije dobra za duhovno zdravlje.
Мислим да ти пишеш ортодоксне глупости и лажи.
Наш војни потенцијал је неисцрпан, можемо да ратујемо годинама, рецимо као у Ираку 8г или у Авганистану 20г.
У кампањи дезинформација која се спроводи у Српским медијима ми уопште немамо оружја да ратујемо !
Za 20 godina ratovanja u Avganistanu Amerika i njeni saveznici nisu drzali istovremeno vise od 20-25% teritorije, to je za tebe povod za hvaljenje?
Jedino sto je u USA beskonacno je ljudska glupost koju imaju cak i na export.
Само ладно братанче, САД има велику производњу оружја, новотарија скоро и да нема али оно што има напросто “штанцује”. Од ракета поред оних што виђамо у Украјини највише производе и користе Томахавке, производе још по нешто па и чак и Руску х-31 (ма-31) коју су својевремено купили од Русије а производи је Боинг. Одавно нема новитета, само производња постојећег уз мање модификације и превелику цену…
Питање је шта ће бити ако неко са стране почне да шаље ракете Иранцима као ви што шаљете Украјинцима. Ма колико производили неможете стићи Кину, Северну Кореју и Пакистан, за Русе нисам сигуран да ће слати јер и они ратују и њима самима су потребне ракете…
Po starom obicaju odmah pocinju da sa javljaju uvredjeni simpatizeri nacizma i komsijski botici.
Zabavno je to da Iran ima vise ruskog oruzja nego sto Rusija ima iranskog, a ukri nemaju ni ruskog, ni zapadnog, a kamoli sopstvenog.
Sta ono rekose ukri pre nedelju dana, da su unistili ruski pogon za proizvodnju motora Iskandera? Da?
Onda ne mogu nikako da shvatim sta ono jos uvek dolece po Ukrajini a jako bre lici na Iskandere?
@GORS.Iran sada ima 10x jaču armiju od rusije.rusija je svoju izgubila, pa sada kupi zbrda-zdola, sa kolca i konopca, što je nepobitna činjenica. Ukrajina je već otkantala ameriku što se tiče vojne pomoći, prije svega mislim na strateška oružja i druge sisteme. Jer ih ista već proizvodi i sama. Mnogi će u rusiji i svijetu da zinu kada vide u skorijoj budućnosti oružja koja je ukrajina proizvela uz pomoć njemačke, francuske i britanije.
Земља од 80 милиона становника има 10 пута јачи војску од земље са 140 милиона становника???Ех кад би ово чуо твој наставник математике.Јадан човјек, кога пусти са пролазном оцјеном.Никаква чудесна оружја, “вундеревафе” и бакрачи неће спасити Украјину од сигурног пораза.
Ne obracaj paznju na botice, oni su ili totalno blentavi ili su placeni da budu blentavi.
Da je sve tako kako oni ovde fantaziraju, sad ni USA sa svojom koalicijom ratovali ne protiv Irana, vec protiv Rusije.
Naravno zapadnim hijenama je lakse ratovati protiv Irana koji je vise od 40 (CETRDESET) godina pod teskim sankcijama nego protiv prve armije sveta- ruske.
Prije mjesec ili 2 Amerikanci su sa 12 tomahavka gađali sjever Nigerije koji je pod kontrolom islamista. Od 12 ispaljenih samo 8 je detoniralo, a 4 su pronađene neeksplodirane. To je 30 % od ukupno ispaljenih. Možda je to razlog što više ne koriste tomahavke u napadima na Iran? Očigledno da je došlo do zatajenja elektronike i upaljača. To nije reklama za navikanu zapadnu tehnologiju. Proćiće godine dok se ne sazna istina i o efikasnosti američkig oružja, kao i ko je i koliko oborio F16 aviona. Do prije 2 dana Ameri su imali više oborenih aviona od žrtava među vojnicima. Toliko o realnim izvještajima zapadnih medija i saopštenja portparola vojske.
Slobodno zapisite u svoju evidenciju sledece:
USA moze ratovati protiv Irana slicnim intezitetom najvise jos JEDNU-DVE nedelje dana.
Porucujem simpatizerima NATO-a i sorosevim boticima da Iran ima bar 10 x (DESET PUTA) slabiju armiju od ruske (a i teritorijalno je manji od Rusije 10 puta) i kad ovde pisu kojekakve gluposti da Ruse od poraza u ratu sa Zapadom spasava samo ruski N arsenal je ocito vise nego glupost.