Kinesko Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo je 28. februara da Sjedinjene Države predstavljaju „najveći izvor neizvesnosti za međunarodni nuklearni poredak i globalnu stratešku stabilnost“. Reč je o direktnom odgovoru Pekinga na nedavne američke optužbe u vezi sa navodnim kineskim nuklearnim testiranjem.
Izjavu je tokom redovnog brifinga dao viši pukovnik Džang Sjaogang, portparol Ministarstva nacionalne odbrane Kine, odgovarajući na pitanja novinara o rastućim tenzijama u vezi sa nuklearnom politikom i standardima testiranja. Povod za kinesku reakciju bili su izveštaji da su SAD optužile Kinu za sprovođenje nuklearnog testa u junu 2020. godine, kao i najava Vašingtona da više neće jednostrano poštovati standard „nultog prinosa“ u vezi sa nuklearnim ispitivanjima.
Džang je te tvrdnje odbacio kao „potpuno neosnovane i neodržive“. Naglasio je da Kina vodi odbrambenu nuklearnu politiku i da se pridržava međunarodnih obaveza koje regulišu ovu oblast.
„Opšte je poznato da se Kina pridržava politike da prva ne upotrebi nuklearno oružje, da podržava nuklearnu strategiju samoodbrane i da dosledno održava svoje nuklearne kapacitete na minimalnom nivou potrebnom za nacionalnu bezbednost“, rekao je Džang. Prema njegovim rečima, Peking se ne upušta ni u kakvu trku u nuklearnom naoružanju i strogo poštuje moratorijum na nuklearna ispitivanja. On je dodao da Kina nikada nije sprovodila aktivnosti koje bi kršile Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih ispitivanja, poznat kao CTBT.
Kinesko ministarstvo je u saopštenju odbacilo optužbe da je Peking prekršio međunarodne norme, ali je istovremeno uputilo oštre kritike američkoj nuklearnoj politici i programima modernizacije.
„Nasuprot tome, SAD poseduju najveći nuklearni arsenal na svetu i održavaju politiku prve upotrebe nuklearnog oružja“, naveo je Džang. On je ukazao na intenzivna američka ulaganja u modernizaciju nuklearne trijade i na izjave iz Vašingtona da bi nuklearna ispitivanja mogla biti nastavljena.
Prema kineskoj oceni, povlačenje SAD iz pojedinih sporazuma o kontroli naoružanja i odustajanje od ranijih obaveza učinili su Ameriku ključnim faktorom nestabilnosti. „Neodgovorne akcije Amerike u kontroli naoružanja, uključujući povlačenje iz ugovora i odustajanje od obaveza, učinile su je najvećim izvorom neizvesnosti za međunarodni nuklearni poredak i globalnu stratešku stabilnost“, poručio je Džang.
Peking je pozvao Vašington da ispuni obaveze prema Sporazumu o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih ispitivanja i da poštuje sopstveni moratorijum. Kineska strana smatra da SAD, kao država sa najvećim nuklearnim kapacitetima, imaju „posebnu i primarnu odgovornost“ u procesu nuklearnog razoružanja i očuvanja režima neširenja oružja.
Razmena optužbi uklapa se u šire nesuglasice između dve sile oko nuklearne transparentnosti i kontrole naoružanja. U fokusu je modernizacija nuklearne trijade, koja podrazumeva održavanje tri ključna sistema isporuke nuklearnog oružja, kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa lansiranih sa podmornica i strateških bombardera. Ova struktura omogućava sposobnost odvraćanja koja može preživeti i nakon potencijalnog prvog udara.
I Sjedinjene Države i Kina poslednjih godina povećale su ulaganja u nuklearnu infrastrukturu i sisteme isporuke, što odražava intenziviranje strateške konkurencije između dve sile. Dok Vašington optužuje Peking za netransparentnost i skriveno testiranje, kineska strana insistira da ostaje privržena politici minimalnog odvraćanja i moratorijumu na testiranja.
Ova retorička eskalacija dolazi u trenutku kada globalni režim kontrole naoružanja već pokazuje znake slabljenja. U takvom okruženju, svaka optužba ili najava promene nuklearne politike dodatno podiže rizik od destabilizacije i povećava neizvesnost u međunarodnim odnosima.
