Njujork tajms: Podaci koji stoje iza Trampovih planova za Iran su pogrešni

Dok američki predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici poslednjih dana javno iznose argumente za novu vojnu kampanju protiv Irana, u američkoj javnosti se otvorilo ozbiljno pitanje: na kojim podacima se ti planovi zasnivaju. Prema pisanju Njujork tajmsa, ključne tvrdnje Bele kuće o neposrednoj iranskoj pretnji ili su pogrešne ili nisu potkrepljene dostupnim dokazima.

Tramp je u svom obraćanju o stanju nacije ove nedelje tvrdio da je Iran ponovo pokrenuo svoj nuklearni program, da poseduje dovoljno materijala da napravi nuklearnu bombu „u roku od nekoliko dana“ i da razvija rakete dugog dometa koje će uskoro biti sposobne da pogode Sjedinjene Države. Sve tri tvrdnje, navodi list, ne izdržavaju proveru.

Zvaničnici američkih i evropskih vlada, međunarodne agencije za kontrolu naoružanja, kao i izveštaji američkih obaveštajnih službi, predstavljaju znatno drugačiju sliku. Prema njihovim procenama, Iran jeste preduzeo korake da popravi nuklearna postrojenja oštećena tokom junskih napada Izraela i Sjedinjenih Država i nastavio je rad na nekim lokacijama poznatim obaveštajnim agencijama. Ipak, nema dokaza da je Teheran aktivno obnovio obogaćivanje uranijuma niti da je započeo izgradnju nuklearnog eksplozivnog uređaja.

Rezerve uranijuma koje je Iran već obogatio ostaju zakopane nakon prošlogodišnjih udara, što praktično onemogućava proizvodnju bombe u roku od nekoliko dana. Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, skoro 1.000 kilograma iranskog uranijuma obogaćenog do 60 procenata nalazi se zakopano u Isfahanu. Malo je dokaza da su iranske vlasti započele iskopavanja kako bi uklonile podzemne kontejnere u kojima je materijal uskladišten. A bez tih zaliha, koje bi morale biti dodatno obogaćene do 90 procenata čistoće da bi bile upotrebljive za oružje, gotovo je nemoguće proizvesti nuklearnu bojevu glavu.

Američki i izraelski napadi u junu naneli su ozbiljnu štetu ključnim postrojenjima u Natanzu, Fordovu i Isfahanu. Prema procenama stručnjaka, čak i kada bi Iran uspeo da ponovo dođe do materijala gotovo bombne jačine, bilo bi mu potrebno mnogo meseci, a možda i više od godinu dana, da razvije funkcionalnu bojevu glavu.

Ipak, u javnim istupima, Tramp tvrdi da je program bio „zbrisan“, ali da je Iran u međuvremenu ponovo krenuo ka svojim, kako je rekao, „mračnim ambicijama“. Istovremeno, američki zvaničnici upoznati sa obaveštajnim procenama tvrde da od juna nije izgrađen nijedan novi nuklearni objekat. Primećena je aktivnost na dva nedovršena objekta koji nisu bili pogođeni prošlogodišnjim napadima, jedan u blizini Natanz postrojenja, drugi kod Isfahana, ali to ne predstavlja dokaz o obnovi programa oružja.

Iranski inženjeri, prema obaveštajnim izveštajima, razmatraju mogućnost izgradnje dubljih podzemnih objekata, van dometa najmoćnijeg konvencionalnog američkog oružja za probijanje bunkera, koje je Pentagon koristio protiv postrojenja Fordou. Ipak, prema navodima američkih zvaničnika, Fordou i dalje nije operativan.

Kada je reč o raketnoj pretnji, Iran zaista poseduje značajan arsenal balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa. Veruje se da ima oko 2.000 takvih projektila, a stručnjaci smatraju da je zemlja u velikoj meri obnovila zalihe nakon što je prošle godine lansirala stotine raketa na Izrael i više od desetinu na američku bazu u Kataru.

Najmoćnije iranske rakete mogu da pogode Centralnu i Istočnu Evropu, ali američke obaveštajne agencije procenjuju da je Iran verovatno godinama udaljen od razvoja raketa koje bi mogle da dosegnu teritoriju Sjedinjenih Država. Prošlogodišnji izveštaj Američke odbrambene obaveštajne agencije zaključio je da Iran nema balističke rakete sposobne da pogode SAD i da bi moglo biti potrebno i do deset godina da razvije oko 60 interkontinentalnih balističkih projektila. I to pod uslovom da uloži odlučan i prioritetan napor u taj program.

Tri američka zvaničnika sa pristupom aktuelnim obaveštajnim podacima izjavila su da je Tramp precenio neposrednu pretnju. Jedan od njih naveo je da su pojedini analitičari zabrinuti da su visoki pomoćnici možda preuveličali pretnje ili selektivno predstavili informacije kada su ih prosleđivali političkom vrhu.

Uprkos tome, državni sekretar Marko Rubio ponovio je predsednikove tvrdnje o iranskom programu interkontinentalnih balističkih raketa. Dok je Tramp rekao da će Iran uskoro imati sposobnost da pogodi SAD, Rubio je ublažio ton, rekavši da bi to moglo da se dogodi „jednog dana“. Kada je upitan o izveštaju Odbrambene obaveštajne agencije, Rubio je odbio da ga komentariše.

Zabrinutost zbog iranskih raketa datira još od 2010. godine, kada je objavljeno da je američka vlada tajno pratila pomoć u raketnoj tehnologiji koju je Severna Koreja pružala Iranu. Tada je otkriveno da je Iran nabavio 19 raketa srednjeg dometa sposobnih da pređu više od 2.000 milja, dovoljno da pogode delove Evrope. Ipak, 16 godina kasnije nema dokaza da je razvoj interkontinentalnih projektila postao glavni prioritet Teherana.

Nasuprot tome, Iran je sistematski jačao arsenal kratkog i srednjeg dometa, verujući da takvo oružje predstavlja najefikasnije sredstvo odvraćanja od pokušaja svrgavanja vlasti u Teheranu. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ovlastio je zvaničnike da pregovaraju sa Vašingtonom o nuklearnom programu, ali je jasno stavio do znanja da o raketnom programu nema pregovora.

Dodatnu kontroverzu izazvala je izjava Stiva Vitkofa, glavnog pregovarača Bele kuće, koji je za Foks njuz rekao da je Iran „verovatno samo nedelju dana udaljen od materijala industrijskog kvaliteta za bombu“. Međutim, čak i pojedini republikanski senatori, poput Marka Vejna Malina, priznali su da nisu videli takve izveštaje i da ne mogu da potvrde tu procenu.

Pentagon je u međuvremenu nedeljama premeštao brodove, avione i jedinice protivvazdušne odbrane na Bliski istok, u okviru najvećeg američkog vojnog gomilanja u regionu u poslednje dve decenije. Eskalacija i predsednikove pretnje podsetile su deo javnosti na 2003. godinu, kada je tadašnji predsednik Džordž Buš u obraćanju o stanju nacije izneo tvrdnje o iračkom nuklearnom programu koje su se kasnije pokazale netačnim.

Predstavnik Džim Hajms, vodeći demokrata u Odboru za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, nakon zatvorenog sastanka sa Rubiom izrazio je zabrinutost. „Ratovi na Bliskom istoku nisu dobri za predsednike ni za zemlju, a nismo čuli nijedan dobar razlog zašto je sada vreme da započnemo još jedan“, poručio je.

Sve to ostavlja otvoreno pitanje da li su podaci na kojima se zasniva nova konfrontacija sa Iranom dovoljno čvrsti da opravdaju još jedan veliki sukob. Dok Bela kuća govori o neposrednoj pretnji, obaveštajne procene i međunarodni inspektori nude znatno oprezniju sliku. U takvoj atmosferi, razlika između procene rizika i političke odluke postaje presudna za stabilnost regiona i šire međunarodne bezbednosti.