Pakistansko ratno vazduhoplovstvo izvelo je tokom noći i ranih jutarnjih sati vazdušne udare unutar teritorije Avganistana, što predstavlja ozbiljnu bezbednosnu eskalaciju između dve susedne države. Prema navodima iz Islamabada, napadi su bili usmereni na baze i skrovišta naoružanih grupa koje deluju sa avganistanske teritorije i koje Pakistan smatra odgovornim za nedavne napade na svojoj teritoriji.
Pakistanski zvaničnici tvrde da su mete bile povezane sa organizacijom Tehrik-e-Taliban Pakistan, TTP, kao i drugim militantnim strukturama koje, prema njihovim tvrdnjama, koriste pogranične oblasti kao utočište. Operacija je, kako navodi pakistanska strana, bila zasnovana na obaveštajnim podacima i imala je cilj neutralizaciju pretnji po nacionalnu bezbednost.
The Pakistani Air Force carried out a series of airstrikes on the Afghan province of Paktika
— Sprinter Press (@SprinterPress) February 22, 2026
The video shows the aftermath of one of the strikes. pic.twitter.com/05kbBwLwf4
Sa druge strane, avganistanske vlasti saopštile su da su udari pogodili stambene objekte i da među žrtvama ima civila, uključujući žene i decu. Kabul je osudio akciju kao kršenje suvereniteta i upozorio da takvi potezi mogu dodatno destabilizovati region.
Prema dostupnim informacijama, udari su izvedeni u istočnim i jugoistočnim provincijama Avganistana, u oblastima koje se nalaze u blizini granice sa Pakistanom. Ta pogranična zona već godinama predstavlja žarište napetosti, jer Islamabad optužuje militantne grupe da sa avganistanske teritorije organizuju napade unutar Pakistana.
BREAKING:
— Visegrád 24 (@visegrad24) February 21, 2026
The Pakistan Air Force launches airstrikes against Afghanistan pic.twitter.com/9krceuklzs
Napetosti između dve zemlje dodatno su porasle nakon nedavnih smrtonosnih napada u Pakistanu, za koje su pakistanske vlasti okrivile strukture povezane sa TTP. Islamabad već duže vreme insistira da Kabul mora preduzeti odlučne korake protiv tih grupa, dok avganistanska strana odbacuje optužbe ili tvrdi da nema punu kontrolu nad svim frakcijama na terenu.
Zapadni mediji prenose da je bombardovanje usledilo nakon serije bezbednosnih incidenata, dok regionalni izvori naglašavaju da je reč o još jednom u nizu prekograničnih udara koji su poslednjih godina postali sve učestaliji. Iako nema zvanične objave o obimu štete i tačnom broju stradalih, jasno je da je reč o ozbiljnoj vojnoj akciji koja prevazilazi uobičajene granične incidente.
Visuals when fighter jets struck militant training camp in Bihsud, Nangarhar, Afghanistan.
— Pakistan Strategic Forum (@ForumStrategic) February 21, 2026
8x blasts, seems like 4x ship formation dropped 2x each LGBs. https://t.co/JR2d6wrQ9E pic.twitter.com/vuHIyu9UBz
Za sada nema naznaka da je došlo do formalne objave rata ili šire mobilizacije, ali prekogranični vazdušni udari predstavljaju jasan signal da Islamabad više nije spreman da pasivno reaguje na bezbednosne izazove sa zapadne granice.
Razvoj situacije u narednim danima biće ključan za procenu da li je reč o ograničenoj kaznenoj operaciji ili početku nove faze otvorenijih konfrontacija između Pakistana i avganistanskih vlasti. Region koji je već decenijama pod pritiskom oružanih sukoba ponovo se nalazi na ivici destabilizacije.
Širi geopolitički kontekst i pitanje spoljnog uticaja
S obzirom na istoriju regiona, u javnosti su se pojavile i spekulacije o mogućem širem geopolitičkom okviru iza najnovije eskalacije. Odnosi između Avganistana i Pakistana decenijama su prožeti složenim bezbednosnim, obaveštajnim i strateškim interesima, uključujući i ulogu velikih sila.
Ipak, u ovom trenutku ne postoje javno dostupni dokazi koji bi ukazivali na direktnu umešanost trećih država ili obaveštajnih službi u konkretne vazdušne udare. Operacija, prema zvaničnim saopštenjima, predstavlja jednostranu akciju Pakistana usmerenu protiv militantnih grupa koje Islamabad smatra bezbednosnom pretnjom.
Analitički posmatrano, eskalacija se može objasniti pogoršanim odnosima između pakistanske vojske i talibanskih vlasti u Kabulu, kao i kontinuiranim delovanjem TTP duž granice. U regionu gde se ukrštaju interesi Sjedinjenih Država, Pakistana i lokalnih aktera, svaka vojna akcija dobija širi politički kontekst, ali bez čvrstih dokaza o spoljašnjem upravljanju događajima, takve tvrdnje ostaju u domenu pretpostavki.
U ovom trenutku ključna činjenica ostaje da je reč o ozbiljnom prekograničnom vojnom udaru koji dodatno destabilizuje već osetljivu bezbednosnu ravnotežu između dve susedne države. Dalji razvoj situacije pokazaće da li je reč o ograničenoj operaciji ili uvodu u novu fazu otvorenijih konfrontacija u regionu.
