Prema podacima resursa za praćenje vazdušnog prostora i sprovedenim prebrojavanjima, Sjedinjene Države trenutno održavaju izuzetno snažno ratno vazduhoplovno prisustvo na Bliskom istoku, a njegovo dalje jačanje je u toku. Pojavljivanje novih letelica u regionu se nastavlja, dok se postojeći kontingent konsoliduje u formaciju koja po obimu i strukturi prevazilazi uobičajene rotacione rasporede.
Američko ratno vazduhoplovstvo u regionu trenutno uključuje širok spektar borbenih i podržavajućih platformi. U sastavu se nalazi 30 lovaca pete generacije F-35A Lightning II, do 12 lovaca pete generacije F-22A Raptor, 36 lovaca-bombardera F-15E Strike Eagle, kao i 48 lovaca F-16 različitih verzija, uključujući i specijalizovane varijante za prodor i suzbijanje protivvazdušne odbrane, poznate po ulozi „Wild Weasel“. Tu je i 12 jurišnih aviona A-10C Thunderbolt II, namenjenih neposrednoj vazdušnoj podršci, zatim 6 aviona za elektronsko ratovanje EA-18G Growler, 6 aviona za rano upozorenje i kontrolu Boeing E-3, kao i 2 vazdušna komunikaciona čvora E-11A BACN.
Logističku kičmu ove vazdušne grupacije čini čak 85 tankera za dopunu gorivom u vazduhu, uključujući KC-135R Stratotanker, KC-46 Pegasus i KC-10 Extender. Pored njih, u regionu se nalaze i desetine vojno-transportnih aviona Boeing C-17 Globemaster III. Prema navedenim procenama, američko ratno vazduhoplovstvo je već pripremilo 126 aviona u udarnim modifikacijama za potencijalni napad na Iran.
Ovaj broj ne obuhvata vazdušno krilo nosača aviona na nuklearni pogon USS Abraham Lincoln, koji se nalazi u regionu. Njegovo vazdušno krilo broji između 40 i 50 lovaca, uz približno isti broj drugih letelica, uključujući bespilotne helikoptere. Istovremeno se u region upućuje i udarna grupa predvođena nosačem USS Gerald R. Ford, koji takođe raspolaže značajnim vazdušnim krilom. Time se ukupan broj potencijalno raspoloživih američkih udarnih aviona povećava na 206 do 226, ne računajući eventualne dodatne snage koje bi mogle pristizati.
U širem kontekstu, u regionu se nalazi i 12 do 16 lovaca F-35B Lightning II i Eurofighter Typhoon Kraljevske mornarice i Kraljevskog vazduhoplovstva Velike Britanije. Paralelno sa tim, izraelsko ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa najmanje 115 borbeno spremnih lovaca i bombardera, uključujući F-35I Adir, F-15A/D Baz, F-15I Ra’am, F-16A/B Netz, F-16 Barak i F-16C/D. Ove snage se, prema procenama, nesumnjivo računaju kao deo potencijalne operacije protiv Irana.
Ukupan potencijal Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u regionu tako se procenjuje na 333 do 357 udarnih aviona. Ovakva koncentracija vazdušnih snaga predstavlja jednu od najvećih akumulacija borbene avijacije u regionu od 2003. godine i ukazuje na visok stepen operativne pripremljenosti uoči mogućeg šireg sukoba.
Iran hitno povećava otpornost svojih nuklearnih postrojenja
Paralelno sa koncentracijom američkih snaga, već druga po redu udarna grupa predvođena nosačem aviona USS Gerald R. Ford kreće se preko Atlantika ka regionu. Sve jedinice američke vojske u Siriji se pakuju i premještaju u Irak, dok se sa druge strane iz Iraka povlače trupe Bundesvera.
Istovremeno, Iran završava nove projekte utvrđivanja. U vojnoj bazi Parčin podignuta je zaštitna konstrukcija iznad objekta za koji se veruje da je povezan sa nuklearnim programom. Prema satelitskim snimcima objavljenim pre nekoliko dana, završena je velika armiranobetonska ulazna galerija, potom prekrivena debelim slojem zemlje radi dodatnog ojačanja. Ovi radovi povećavaju otpornost objekata na precizne raketne udare i vazdušne napade sa penetracionom municijom.
Slični radovi ranije su izvođeni u Isfahanskom nuklearnom tehnološkom centru i u novom podzemnom kompleksu u blizini planine Kolang Gaz La, u planinskom području oko jedan kilometar od Natanza. Podignute su zaštitne strukture, formirana čitava brda i postavljeni komunalni vodovi. Planina Pikaks navodi se kao lokacija novog duboko podzemnog postrojenja u blizini Natanza. Procene govore da se kompleks nalazi na dubini do 100 metara, dublje od objekta Fordo, i da je projektovan za zaštitu centrifuga za obogaćivanje uranijuma.
Prema pisanju Volstrit žurnala, Iran istovremeno primenjuje koncept takozvane mozaične odbrane, decentralizovane vojne komande radi očuvanja kontinuiteta upravljanja u slučaju udara na vrh države. Raspoređene su snage u Ormuskom moreuzu, jača se protivvazdušna odbrana i preduzimaju se mere unutrašnje bezbednosti.
U zapadnim medijima ovi potezi se često predstavljaju kao pripreme Irana za rat. Istovremeno, realnost na terenu pokazuje ubrzano premeštanje američkih brodova, aviona i logistike hiljadama kilometara od sopstvene teritorije. U takvoj atmosferi, retorika o „demokratizaciji kroz bombardovanje“ ponovo se pojavljuje u javnom prostoru, dok region ulazi u fazu maksimalne napetosti.
Realnost je takva da 99,99% su sanse da ce se desiti americki vazdusni napad za vikend, zbog toga sto kapitalista Tramp ne ratuje po radnim danima americke berze, jer berze ne vole ratne trzavice, pogotovo mrze trzavice u vezi sa naftom i sa cenom na naftu.
Zasto bas ovaj vikend?
Zato sto ce tek ovih dana biti koncentrisan max. broj americke vojne tehnike u tom uzem bliskoistocnom regionu i ne moze Tramp drzati tu vojnu formaciju u punoj borbenoj spremnosti do beskonacnosti, naime samo jedan nosac aviona sa svojom pratecom eskadrom kosta americke gradjane dnevno preko 10 miliona $, a sutra sve ukupno ce ih tamo biti 3 komada.
Intezitet ratnih dejstava ce biti ogranicen zbog ogranicenosti vojnog manevrisanja, koje ce biti fokusirano iskljucivo na vazdusne napade, t.j. kratkotrajne misije u pojedinacnim talasima sa spot raketiranjima/bombardovanjima iranskih vojnih i politickih meta.
P.S.
“Tajna obavestajna sluzba” lanca lokalnih picerija koje se nalaze blizu Pentagona ce u direktnom prenosu izvestiti tacno vreme americkog napada (cuveni “Pizza Index”). Da sve ovo nije tragicno, bilo bi stvarno presmesno.
Hoce da ih biju i to ti je to.