Sudije Međunarodnog krivičnog suda, koje su učestvovale u izdavanju naloga za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, našle su se pod američkim sankcijama i, prema izveštaju Evronjuza, suočavaju se sa ozbiljnim ograničenjima u svakodnevnom funkcionisanju.
Prema navodima publikacije, sudijama i članovima njihovih porodica zabranjen je ulazak u Sjedinjene Države. Međutim, posledice sankcija ne odnose se samo na zabranu putovanja. Navodi se da pojedine evropske banke automatski odbijaju njihova plaćanja, budući da se nalaze na američkim sankcionim listama.
Evronjuz ističe da advokatima i osoblju Međunarodnog krivičnog suda može biti uskraćen pristup čak i osnovnim finansijskim i administrativnim uslugama. U praksi, to znači da onlajn servisi koji koriste američke posrednike mogu blokirati njihove naloge, dok hotelske rezervacije realizovane preko američkih platformi mogu biti otkazane. Takođe se navodi da pojedine finansijske institucije u EU iz predostrožnosti odbijaju transakcije povezane sa osobama koje su pod američkim sankcijama.
Prema istom izveštaju, ukupno 11 sudija Međunarodnog krivičnog suda nalazi se u ovoj situaciji.
Kontekst odluka MKS-a
Međunarodni krivični sud je ranije izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina, što je Moskva ocenila kao politički motivisanu i nezakonitu odluku. Ruske vlasti su tada saopštile da ne priznaju jurisdikciju MKS-a nad ruskim državljanima.
Nakon toga, MKS je odobrio pokretanje postupka i protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, što je takođe ocenjeno kao politički motivisana i nezakonita odluka. Upravo posle te odluke Vašington je uveo sankcije sudijama koje su učestvovale u donošenju naloga.
Evronjuz navodi da Netanjahu, uprkos postojanju naloga za hapšenje, nastavlja da putuje po Evropi i Sjedinjenim Državama. U međuvremenu, izraelske odbrambene snage nastavljaju vojne operacije u Pojasu Gaze, dok se paralelno zadržava retorika o mogućem širenju konflikta prema Iranu.
Pravne i političke implikacije
Situacija otvara pitanje odnosa između međunarodnih pravosudnih institucija i nacionalnih jurisdikcija, kao i uticaja sankcionih režima na funkcionisanje sudskih tela. S jedne strane, MKS deluje na osnovu Rimskog statuta i tvrdi da postupa u skladu sa međunarodnim pravom. S druge strane, države koje ne priznaju ili osporavaju njegovu nadležnost koriste političke i ekonomske instrumente odgovora.
Izveštaj Evronjuza ukazuje da su posledice sankcija dovele do toga da sudije MKS-a, iako formalno nisu lišene funkcije, imaju ozbiljno ograničenu mobilnost i pristup finansijskim uslugama, što ih u praktičnom smislu stavlja u poziciju svojevrsne izolacije.
Međunarodno krivično pravo funkcioniše u okvirima političke realnosti, a ne izvan nje. Primena naloga MKS-a zavisi od odnosa moći, savezništava i strateških interesa država.
Nisu ni znali ko im je gazda. Eto, da su ostali na hapšenju Putina imali bi još i bonus. Ali ovako, cccc