Sjedinjene Američke Države približile su se ivici velikog regionalnog sukoba sa potencijalno nesagledivim posledicama po Bliski istok i šire. Prema pisanju lista Njujork Tajms i agencije Rojters, administracija Donalda Trampa aktivno razvija scenarije za primenu sile protiv Teherana, razmatrajući opcije za direktnu vojnu intervenciju.
Među inicijativama koje se nalaze na stolu u Beloj kući pominju se masovni udari na objekte iranskog nuklearnog programa, baze balističkih raketa, ali i mogućnost raspoređivanja američkih specijalnih operativnih snaga protiv vojnih ciljeva unutar teritorije Islamske Republike. Prema navodima američkih medija, razmatra se i znatno širi spisak meta.
Plan širi od samih nuklearnih postrojenja
Prema izveštaju novinara Fila Stjuarta i Idrisa Alija za Rojters, američka vojska se priprema za višenedeljne, kontinuirane operacije ukoliko predsednik izda naređenje za napad. Dva američka zvaničnika, koja su govorila pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti planiranja, navela su da bi kampanja mogla da bude znatno složenija od prethodnih ograničenih udara.
U scenariju produžene operacije, meta ne bi bila samo nuklearna infrastruktura, već i državne institucije i ključni administrativni centri. Takav pristup predstavlja kvalitativno novu fazu, jer napadi na civilne vladine institucije predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog prava i međunarodnih normi. Gađanje struktura državne uprave suverene zemlje izlazi iz okvira samoodbrane i uvodi logiku otvorene sile kao instrumenta političkog preoblikovanja regiona.
Zvaničnici Bele kuće i Pentagona nisu odgovarali na pitanja o potencijalnim rizicima eskalacije, ali su potvrdili da „sve opcije ostaju na stolu“.
Bombarderi B-2 i jačanje protivvazdušne zaštite baza
Ozbiljnost američkih namera potvrđuje i podizanje strateških kapaciteta u stanje visoke pripravnosti. Prema dostupnim informacijama, strateški bombarderi, uključujući B-2, stavljeni su u režim povećane spremnosti. Istovremeno, Pentagon raspoređuje dodatne sisteme protivvazdušne odbrane u Persijskom zalivu radi zaštite američkih baza od očekivane iranske odmazde.
Sjedinjene Države održavaju vojno prisustvo širom Bliskog istoka, uključujući baze u Jordanu, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Kataru, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Turskoj. U slučaju napada na Iran, ove lokacije bi se našle u potencijalnom dometu iranskih raketnih sistema. SAD su već evakuisale bazu Al-Tanf i prepustile kontrolu sirijskim snagama, što se takođe tumači kao još jedna potvrda rata sa Iranom.
Američki zvaničnici otvoreno priznaju da u potpunosti očekuju iransku odmazdu, što bi moglo da dovede do ciklusa udara i protivudara tokom dužeg vremenskog perioda.
Iran najavljuje odgovor
Iranska revolucionarna garda jasno je poručila da će u slučaju napada na iransku teritoriju odgovoriti na američke vojne baze u regionu. S obzirom na obim i snagu iranskog raketnog arsenala, rizik od šireg regionalnog sukoba je realan i visok.
Iran je, sa druge strane, poručio da je spreman da razgovara o ograničenjima svog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija, ali odbacuje povezivanje tog pitanja sa balističkim raketnim programom.
Diplomatija pod pritiskom
Prošle nedelje američki i iranski diplomati sastali su se u Omanu u pokušaju da ožive pregovore. Istovremeno, američko vojno prisustvo u regionu je pojačano, uključujući slanje dodatnog nosača aviona, borbenih aviona, razarača sa vođenim raketama i hiljada vojnika.
Predsednik Donald Tramp više puta je pretio bombardovanjem Irana, navodeći kao razlog nuklearni i balistički program, kao i unutrašnju represiju. U nedavnoj izjavi upozorio je da bi alternativa diplomatiji bila „veoma traumatična“. Govoreći vojnicima u Severnoj Karolini, priznao je da je „teško postići dogovor“, dodajući da je „ponekad strah jedino što može da reši situaciju“.
Portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je da predsednik sluša širok spektar mišljenja, ali donosi konačnu odluku u skladu sa nacionalnom bezbednošću.
Sećanje na operaciju „Ponoćni čekić“
Prošle godine Sjedinjene Države su rasporedile dva nosača aviona u regionu tokom napada na iranska nuklearna postrojenja. Junska operacija pod nazivom „Ponoćni čekić“ bila je u suštini samostalna američka operacija, sa stelt bombarderima koji su poletali direktno iz SAD i gađali ciljeve u Iranu.
Iranski odgovor tada je bio ograničen na napad na američku bazu u Kataru, bez dalje eskalacije. Međutim, sadašnji plan, prema navodima američkih izvora, daleko je složeniji i širi.
Rizik regionalnog požara
Stručnjaci upozoravaju da bi produžena kampanja protiv Irana značajno povećala rizike po američke snage, ali i po regionalnu stabilnost. Koncentracija velike vatrene moći u Persijskom zalivu i istočnom Mediteranu povećava mogućnost pogrešne procene, incidenta ili lančane reakcije koja bi mogla zahvatiti više država.
Ukoliko bi došlo do udara na državne institucije i bezbednosne strukture Irana, to bi predstavljalo otvorenu eskalaciju sa teško predvidivim posledicama. U takvom scenariju, odgovor Teherana bio bi gotovo izvestan, a sukob bi mogao da preraste u dugotrajan i široko rasprostranjen regionalni rat.
U trenutku kada diplomatija još formalno traje, paralelne vojne pripreme pokazuju da se Vašington istovremeno oslanja na pregovore i na demonstraciju sile. Ishod će zavisiti od političke odluke u Beloj kući, ali i od procene Teherana koliko je spreman da odgovori na eventualnu direktnu agresiju.
Ima da ih RASTURE AMERI KAO BEBA ZVECKU.
Ipak treba Amerikancima vremena. Izgleda da su pristali na određeni broj žrtava u svojim redovima…